Gundelj,hrušt – Melolontha Melolontha

Grčice su larve gundelja, i to je stadijum u razvoju ovog insekta koji pričinjava najveće štete. Kod majskog gundelja štetan je i odrasli insekt.

Simptomi – Odrasli gundelj čini štetu u šumarstvu, voćarstvu i ratarstvu. Ličinke (grčice) se hrane na podzemnim organima kukuruza, leguminoza, repe, krumpira, grahoricama i dr.

Suzbijanje – Insekticidi se primjenjuju u slučaju ako preti masovna pojava hrušteva (pratiti izvještaje prognozno informativne službe).

Poznato je više vrsta gundelja. Pripadaju ekonomski značajnim štetočinama. U zavisnosti od vrsta sreću se u svim krajevima naše zemlje. Najčešće vrste gundelja kod nas su: majski gundelj ili hrušt (Melolontha melolontha), mramorasti gundelj (Polyphylla fullo), mali prolećni gundelj (Rhizotrogus aequinoctialis) i mali letnji gundelj (Amphimallon solstitialis). Prema vrstama, odrasli insekti su žućkaste, mrkosjajne do mrke boje. Kod mramorastog gundelja na pokriocima se takođe nalaze bele mrlje. Imaju lepezaste pipke.njihova veličina je različita i kreću se od 13 do 20 mm kod malog prolećnog i malog letnjeg gundelja, pa do 40 mm kod mramorastog gundelja. Larve ovih gundelja žive u zemljištu i nazivaju se grčice. One su najčešće beličaste boje i kod nekih vrsta narastu i do 80 mm (mramorasti gundelj).

Odrasli insekti, u zavisnosti od vrsta, sreću se od kraja aprila pa sve do juna-jula meseca. U proleće se javljaju majski i mali prolećni gundelj, dok se mramorasti i mali letnji sreću tokom juna i jula. Insekti se roje i pare naročito posle zalaska sunca kada je vreme toplo i mirno. Oplođene ženke polažu jaja u zemlju najčešće na zaleđenim terenima u blizini šuma i uopšte na površinama sa gustim biljnim pokrivačem. Pile se larve – grčice, koje se hrane korenovim sistemom biljaka. Larve su štetnije ukoliko su starije. Kada odrastu, izgrađuju komorice u zemlji gde će se pretvoriti u lutke i kasnije u odrasle insekte. Razvoj jedne generacije traje od 2 do 4 godine. Kod majskog, mramorastog i malog prolećnog gundelja razvoj traje 3-4, a kod malog letnjeg 2 godine.

Štetne su larve – grčice, a kod majskog gundelja i odrasli insekti. Oni u periodu rojenja oštećuju lišće raznih koštičavih voćaka i nekada, pri visokoj brojnosti, mogu izazvati potpunu golobrst. Grčice izgrizaju korenov sistem raznih biljaka (žitarica, krmnih biljaka, sadnica voćaka i vinove loze, jagodastog voća, ukrasnog šiblja, šumskog drveća i dr.). Larve majskog gundelja izgrizaju krtole krompira i korenje šećerne repe. Kao posledica napada grčica dolazi do uvenuća i sušenja biljaka, te usevi ostaju nekopletni. Najveće štete nastaju na okopavinama, a u poslednje vreme i u voćnjacima i vinogradima.

Brojnost i štete od grčica mogu se uspešno smanjiti kombinacijom agrotehničkih i hemijskih mera. Među agrotehničkim merama osobito je značajna obrada zemljišta, čime se larve mehanički uništavaju i izbacuju na površinu. Na taj način one se izlažu nepovoljnim klimatskim uslovima i postaju lak plen raznih prirodnih neprijatelja. (ptica, insekata – predatora). Smatra se da ljuštenje strnjike, odnosno zaoravanje žetvenih ostataka, pogotovo ako se izvode neposredno posle žetve, smanjuje u velikom procentu gustinu grčica u zemljištu. Ako se primenjuje hemisko suzbijanje koriste se preparati na bazi forata, foksima, lindana, terbufosa, karbosulfana, karbofurana. Suzbijanje se izvodi unošenjem granularnih ili tečnih insekticida u zonu redova biljaka pomoću specijalnih depozitora istovremeno sa setvom. Ukoliko postoji potreba za suzbijanjem imaga majskog gundelja u periodu rojenja na voćkama, tada se mogu primeniti preparati na bazi endosulfana, lindana i dr.

autor: Đorđe Simović
konsultovana literatura: dr Radoslav Sekulić i dr Milorad Babović”Zaštita bilja”

preuzeto sa : Poljoprivredainfo