Kasida šećerne repe – Cassida spp.

U našoj zemlji imaju dve štetne vrste: Cassida Nobilis i Cassida Nebulosa L. čije štete mogu imati ekonomski značaj. Pored repe oštećuje spanać i blitvu. Mlade larve otećuju gornji epidermis i parenhim lista. Gornji epidermis ostaje neoštećen ali se vremenom sasušuje, te nastaju perforacije nepravlinog oblika. Posle okopavanja repe i mehaničkog uklanjanja korova, u nedostatku hrane, larve prelaze na šećernu repu , kada se na jednoj biljci može naći i više desetina individua. Usled ishrane larvi može doći do skeletiranja lišća pojedinih biljakam u vidu oaza. Kasida najviše oštećuje šećernu repu u zadnjim stadijumima svog razvića.

Cassida nobilis

Životni ciklus :  Tokom godine imaju jednu do dve generacije godišnje, a prezimljavaju u stadijumu imaga ispod biljnih ostataka ili u zemlji na neobrađenim i zatravljenim terenima. Prvenstveno naseljavaju repišta, koja su zakorovljena vrstama iz familije pepeljuga i loboda. Odrasli insekti pojavljuju se u aprilu i sreću se tokom čitavog leta. Posle parenja ženke polažu jaja na navedene korove, ređe na repu i to u gomilicama od po 5-20 komada, najčešće sa donje strane lista. U zavisnosti od temperature i vlažnosti plodnost ženke može da iznosi od 100-200 jaja. Embrionalno razviće traje desetak dana nakon kojeg se javljaju larve koje su najbrojnije krajem maja i početkom juna. Larve se hrane sa donje strane lišća repe i korovskih biljaka, a svoje razviće završavaju 2-3 nedelje kasnije. Stadijumlutke takođe provodi na listu, a celokupno razviće od jajeta do imaga traje oko 45 dana. Druga generacija javlja se tokom jula i avgusta. Prvenstveno se hrani listom pepeljuge i lobode a posle oštećuje i repu.

Intezitet napada imaga i larvi kasida ocenjuje se u perioda njihove masovne pojave na repi u junu mesecu. Primenjuje se uobicajna metoda pregleda 100 biljaka repe (10 biljaka na 10 različitih mesta) idući dijagonalno po parceli. Prilikom pregleda registruje se procenat naseljenih biljaka svim stadijumima razvoja kaside, kao i njihova brojnost po pojedinim biljkama.

Krajem juna i početkom jula utvđuje se procenat oštećenih biljaka i stepen uništenja mase. Posle uništavanja korova i prelaska larvi na šećernu repu, na osnovu gustine njihovih populacija moguće je dati ocenu potebe i roka suzbijanja.

Kao kritičan broj može se uzeti prisustvo od 15-20 larvi po 1 biljci, dok manje populacije ovih larvi ne mogu proizvesti značajnije štete

na usevimam te se njihova brojnost može tolerisati.

U okviru mera zaštite, blagovremeno uniptavanje korova (familije pepeljuga i lobode).

Hemijska mera izvodi se retko, a s obzirom da se štetočina javlja u oazama, posebno na ivici parcela, moguće je izvesti lokalna tretiranja.

Pripremio: dipl ing polj Predrag Nastić
Korišćena literatura: “Štetočine u ratarsko-povrtarskoj proizvodnji” autor: prof. dr. Pero Štrbac