“Carnex” otpustio skoro hiljadu radnika za manje od tri godine

Sedamdesetdvoje radnika napustiće ovih dana “Karneks” i naći se na evidenciji nezaposlenih zajedno sa više od 800 Vrbašana koji su, u tišini, kao tehnološki višak prošli kroz fabričku kapiju da se ne vrate- otkako je novembra 2011. godine većinski vlasnik Karneksa najznamenitiji Vrbasanin Miodrag Kostić.

Ovim su se obistinili najgori strahovi Vrbašana da se iza javnih obećanja menadžmenta MK Grupe kako “nijedan radnik neće bez svoje volje napustiti Karneks” kriju talasi otpuštanja “dobrovoljaca” koji će za kratko vreme prepoloviti broj zaposlenih.

Uz sumnju da otkazima nije kraj, broj zaposlenih koji je prilikom preuzimanja vlasništva od Finansijske kuće “Ashmor” 2011. godine iznosio 1.856 radnika smanjivao se drastično. Prema podacima Agencije za privredne registre, samo godinu dana kasnije u Karneksu je radilo 1.238, a 2013. godine 1.112 radnika.

Iako proglašeni za “tehnološki višak”, većinu radnika koji su sa 10, 20 i 30 godina staža završili na evidenciji zaposlenih zamenili su “sezonci”, tvrde u sindikalnim organizacijama fabrike. Njihov broj se, kažu, kreće između 100 i 250.

Oni rade za minimalce, nemaju pravo na topli obrok i putne troškove, a obavljaju stalne poslove u fabrici. Stanje u Karneksu je postalo alarmatno naročito otkako je vlasnik postao Miodrag Kostić koji, kao Vrbašanin, svom rodnom gradu pokazuje svoju socijalnu odgovornost stvaranjem socijalnih slučajeva.

Najnoviji spisak od 72 ljudi pokazuje koliku bahatost sebi može da priušti poslodavac koji je potpuno zaobišao zakonsku obavezu socijalnog programa.

Sindikate je obavestio samo formalno, a na spisku je samo dvoje ljudi koji su se dobrovoljno prijavili. Pitanje je i koliko je bilo iskrenih dobrovoljaca među skoro 800 radnika koji su se dosada prijavljivali da napuste fabriku uz otpremninu.

Sramota je ako vlasnik pokušava da ostvari profit urušavanjem socijalne slike u gradu u kojem je rođen”, revoltiran je Goran Roganović, predsednik Samostalnog sindikata u Vrbasu.

On je najavio punu podršku sindikatu fabrike za bilo koji vid sindikalne borbe se odlučili.

“Ljudi su umorni, malodušni i uplašeni. Pitanje je da li postoji volja da se suprotstave nekom za koga sumnjaju da ima podršku države ili je on sam država za sebe”, kažu u Samostalnom sindikatu.

I predstavnici sindikata “Nezavisnost” su ogorčeni jer je poslodac, kažu, pokazao da više nema nameru ni da vodi socijalni dijalog “reda radi”.

“Generalni direktor Jaroslav Stuparski je javno na lokalnoj TV Bačka obećao Vrbašanima da neće biti tehnološkog viška i mi smo tom obećanju dali veru. Ne samo da je obećanje iznevereno, već su se radnici bez svoje volje našli na spisku. O svemu smo samo formalno obavešteni, a filijala Nacionalne službe za zapošljevanje još uvek nije informisana”, kaže Milojica Živković, predsednik Sindikata “Nezavisnost” u Karneksu.

“Dramatična je činjenica da je u martu istekao kolektivni ugovor koji im je garantovao 250-300 evra otpremnine. Poslodavac nije pokazao ni mrvu interesovanja da obnovi ugovor, već je osvanuo novi pravilnik o radu koji umanjuju ionako skromna prava zaposlenih. Ako menadžent traži način da nadoknadi štetu zbog pada proizvodnje, nedopustivo je da tu cenu plaćaju radnici. Imamo 15 dana da, kao sindikalna organizacija, zauzmemo stav prema ovakvoj odluci i mi ćemo ih iskoristiti na sve zakonite načine sindikalne borbe “, rekao je Živković.

Predstavnici obe sindikalne organizacije u fabrici priznaju da strepe od pritisaka, tužbi i uticaja koje MK Grupa ima.

“Sve što se dešava u Karneksu u poslednje 3 godine dešava se u mraku i tišini. Ne reaguje ni javnost, ni država”, kažu u Kostićevoj fabrici.

Inače, na zvaničnom sajtu Karneksa i dalje stoji podatak da u fabrici “radi 2.000 zaposlenih ujedinjenih u zajedničkom cilju”.

Istine radi, broj zaposlenih u fabrici smanjen je na 1.856 još u periodu vlasništva Finansijske institucije za upravljanje investicionim fondovima “Ashmore” sa Kajmanskih ostrva u periodu od 2006. do 2011. godine.

MK grupa je, prema podacima beogradskogf Instituta za pravo i finansije, u novembru 2011. godine preuzela većinsko vlasništvo nad jugoslovenskih brendom procenjenim na oko 8 miliona evra, 7000 hektara obradive zemlje (oko 2500 pod zalivnim sistemom), tri farme svinja, voćnjakom, 580.000 kvadratnih metara građevinskog zemljišta, više od 16.000 kvadratnih metara mašinskog parka, silosima i upravnim zgradama.

Prema podacima Agencije za privredne registre, u Karneksu je radilo 1.856 zaposlenih, a Miodrag Kostić, vlasnik MK Grupe rekao je da je “akvizicija dobra i za srpsku privredu i za srpske radnike”. Tek godinu dana kasnije, broj zaposlenih u fabrici pao je na 1.238, a 2013. godine na 1.112 radnika.

Prema navodima Instituta za pravo finansije u analizi “Akvizicija Karneksa od strane MK Grupe”, MK Grupa je preuzela Karneks sa “strateškim planom usmerenim na povećanje proizvodnje, rast izvoza i plasiranje novih proizvoda na tržište”.

Prema finansijskim izveštajima objavljenim na sajtu Agencije za privredne registre ova firma je 2010. godine ostvarila neto dobit od 237,8 miliona dinara, dok je u 2013. godini ona iznosila 619.1 miliona dinara. Pitanja o najnovijem talasu otkaza u Karneksu ostala su bez odgovora, iako su upućena na e-mejl adrese Karneksa i MK grupe, pa je bez odgovora ostalo i pitanje “da li su za gotovo utrostručenu dobit zaslužni i radnici koji su kao tehnološki višak sklonjeni sa tereta kompanije”.

Iako su s početka privatizacije mnogi Vrbašani otvoreno navijali da lokalne fabrike hrane završe u rukama “naših ljudi”, gorku lekciju o surovom biznisu koji ne poznaje sentimentalnost lokalpatriotizma ponajbolje su naučili upravo na slučaju svog najuspešnijeg sugrađanina Miodraga Kostića.

Osim što je gotovo hiljadu Vrbašana završilo na tržištu rada, gazda Kole je svoj autoritet pokazao i nad državnim oranicama, izazivajući revolt vrbaskih paora koji su, prilikom poslednjih nekoliko licitacija državne zemlje pod zakup, otvoreno optužili lokalne funkcionere da rade kao “Kostićevi advokati”.

Na ovakve optužbe ponajviše je uticao rastući broj hektara koji se od 2011. godine prema prečem pravu zakupa dodeljivao Karneksu, ostavljajući paore sa sve manje njiva za licitiranje.

Najveći skandal izazvao je slučaj u junu 2013. godine kada je grupa paora iz Bačkog Dobrog Polja prijavila falsifikovanu dokumentaciju o zalivnim sistemima koju je Karneks podneo kako bi ostvario pravo prečeg zakupa. Tek nakon više inspekcijiskih provera, utvrđeno je da je Karneks obmanuo nadležnu komisiju da ima funkcionalne zalivne sisteme na 1.000 hektara oranica u Bačkom Dobrom Polju, te je utvrđeno da oni pokrivaju tek nešto više od 400 hektara.

Iako su paori zahtevali da se zbog grubog prestupa Kostićeva kompanije stavi u “pasivni polažaj” na predstojećoj licitaciji”, lokalna samouprava nije reagovala.

Paori su zbog čekanja na potpis nadležnog ministarstva, a potom i lokalne izbore 13. oktobra zakasnili na zimsko oranje, a o tome ko u odnosu organa vlasti i Karneksa kosi, a ko vodu nosi otvoreno je progovorio bivši predsednik opštine Milan Stanimirović (DS) rekavši da predstavnici MK Grupe “nogom otvaraju vrata opštine” i da je sporenje oko 400 hektara zapečaćeno pretnjom generalnog direktora Karneksa “400 hektara- 400 otkaza”.

“Tako je rečeno. Sačuvao sam kompletnu prepisku sa Ministarstvom u vezi sa neispravnim podacima iz dokumentacije koju je podneo Karneks. Da li to što niko nije reagovao znači da privatna kompanija ima saradnike u državnim organima ili opština Vrbas nagrađuje poslodavca koji je od preuzimanja Karneksa otpustio gotovo 800 radnika? Očigledno postoji spremnost da se sistem uruši kako bi se namirili apetiti partija i tajkuna koji neodgovorno posluju u našoj sredini“, rekao je Stanimirović.

AUTOR: Ranka Ivanoska

preuzeto sa teleprompter.rs