Proizvodnja ranog krompira

Proizvodnja ranog (mladog) krompira ima višestruki značaj. Kako u čistom povrtarskom tako i u ratarsko-povrtarskom plodoredu. Ranom proizvodnjom krompira se mogu ostvariti dve žetve godišnje, intenzivno je korišćenje zemljišta i sistema za navodnjavanje.

Osim toga, ova proizvodnja je i sa ekonomskog stanovišta interesantna jer je po pravilu visoko profitabilna.

Zahtevi ranog krompira prema uslovima uspevanja

Veliki broj autora ističe da je rani krompir umerenih zahteva prema temperaturi. Nadzemna vegetativna masa može podneti sniženje temperature od -1 do -1,5 °C u kratkom vremenskom periodu. Kasni prolećni mrazevi (-2 °C i niže temperature u dužem periodu ) uništavaju tek ponikle mlade biljke što predstavlja prepreku u proizvodnji mladog krompira.

Stablo i listovi se mogu pojaviti ponovo iz još neproraslih ili iz sekundarnih (kotiledonih) okaca (ako su sađene dovoljno krupne krtole). Međutim, u tom slučaju mladi  krompir pristiže na tržište za 7-10 dana kasnije, kada već pristiže mladi krompir iz redovne proizvodnje. Time je povećana ponuda, a samim tim pada cena mladog krompira što umanjuje finansijske efekte po jedinici površine.

Klijanje krtola počinje već na temperaturi od 3-5 °C mada pravog  porasta praktično nema. Biološki minimum je za uspešno klijanje i nicanje na temperaturi zemljišta 7-10 °C, a optimum je znatno viši i iznosi 20 °C.

Temperatura °C Broj dana do nicanja
7 – 10 30 – 35
10 – 12 25 – 27
14 – 16 18 – 22
18 – 25 12 – 13
27 – 28 16 – 17

Sadnjom naklijalih krtola krompira (karakteristika rane proizvodnje) nicanje je pri istim uslovima za 6-10 dana ranije.

Obrazovanje korenovog sistema protiče na temperaturi zemljišta iznad 7 °C. Važno je da se krompir što pre i što bolje ukoreni jer je to pretpostavka intenzivnog porasta nadzemnog vegetativnog dela. Dobro ukorenjene biljke su otpornije na sušu, bolje je usvajajnje hraniva iz zemljišta, obrazuje se veći broj stabala pa i veći broj stolona što povećava broj krtola po kućici, a time i prinos po biljci i jedinici površine.

Nadzemni vegetativni deo i krtole se obrazuju na temperaturi od 15-20 °C. Pri temperaturi zemljišta višoj od 20 °C obrazovanje krtola je usporeno, na temperaturi od 29-30 °C prinos se naglo smanjuje, a obrazovanje krtola praktičnon prekida.Na temperaturi višoj od 42 °C se vegetacija sasvim prekida. Optimalna temperatura za intenzivan rast u fazi butonizacije i početka cvetanja je 16-19 °C.

U proizvodnji ranog krompira važna pretopstavka je izbor zemljišta (obrazuje krtole u zemljištu). Naime, rani krompir zahteva topla, laka do srednje teška, duboka, plodna zemljišta povoljnih fizičkih i hemijskih osobina. Rana proizvodnja se ne preporučuje na vlažnim, slabo ocednim, hladnim, teškim, glinovitim  zemljištima.

Proizvodnja ranog krompira – Tehnologija proizvodnje

Krompir

U plodoredu dolazi na prvo mesto, đubri se stajnjakom, a od preduseva je poželjna neka leguminoza (grašak, boranija, pasulj, lucerka) ili strnine. Rano vađenje omogućuje uspešno gajenje drugog useva iste godine uz veoma mala ulaganja. Naime, mamkon vađenja mladog krompira u što kraćem roku se zemljište priprema za proizvodnju drugo useva (kupusa, karfiola, kelja pupčara, kelerabe, cvekle krastavca, boranije). Krompir je dobar predusev za sve povrtarske kulture (izuzev paradajza i plavog patlidžana), a na isto mesto ga ne treba gajiti najmanje četiri godine.

Za proizvodnju ranog krompira sa pripremom zemljišta se započinje predhodne godine, ukljanjanjem žetvenih ostataka, tanjiranjem ili plitkim oranjem, a osnovna obrada je u jesen u na dubini od 30 – 35 cm.

Predsetvena priprema je čim dozvoli vreme u proleće, a pre sadnje, čak je poželjna jedna predzimska priprema.

Uticaj organskih i mineralnih đubriva na prinos ranog krompira

Krompir je velikih zahteva prema hranivima, te zbog ekonomskih i ekoloških razloga đubrenju ranog krompira  treba pristupiti isključivo na bazi kontrole plodnosti zemljišta svake pojedinačne parcele namenjene proizvodnji. Pored precizno utvrđenih saržaja hraniva, pre svega azota (N-min metodom) u obzir se uzima iznošenje hraniva jedinicom prinosa (krtolama, stablom, listom), planirani ili željeni prinos, količina azota koja će se osloboditi mineralizacijom u toku vegetacije.

Uticaj azota na prinos ranog krompira u t/ha
Varijanta đubrenja Prinos kg/ha
Bez navodnjavanja Navodnjavano
Kennebec Desire Kennebec Desire
Kontrola 7,12 9,16 10,50 12,06
N80P80K80 8,66 13,27 13,24 17,57
N120P80K80 8,84 13,54 13,76 16,90
N160P80K80 7,89 13,00 13,86 17,07
N200P80K80 9,70 12,54 12,10 17,35
Prosek 8,44 12,30 12,69 16,19
Uticaj organskih i mineralnih đubriva na prinos ranog krompira u t/ha
Varijanta đubrenja Prinos kg/ha
Bez navodnjavanja Navodnjavano
Kennebec Desire Kennebec Desire
Kontrola 7,12 9,16 10,50 12,06
Stajnjak 40 t/ha 10,27 14,43 11,66 16,56
Stajnjak + N80P80K80 11,24 15,57 15,67 20,43
Stajnjak + N120P80K80 10,23 14,97 15,06 19,68
Prosek 9,72 13,53 13,22 17,18

Utvrđena je visoka pozitivna korelacija između prinosa ranog krompira i navodnjavanja sa jedne strane, odnosno prinosa i mineralnog azota oz mineralnih i organskih+mineralnih đubriva sa druge strane.

Rezultatima istraživanja je utvrđeno da se u proseku za tri ispitivane godine najbolji efekti postižu unošenjem 40 t/ha stajnjaka + N80P80K80 posebno u uslovima navodnjavanja kod obe ispitivane sorte.

Đubrenje bitno utiče na prinos i kvalitet mladog krompira. Sa 10 t mladih krtola u uslovima bez dodatnog navodnjavanja se u našim uslovima u proseku iznosi 30,2 kg azota, 4,7 kg fosfora, 31,4 kg kalijuma. U uslovima navodnjavanja sa 10 t krtola mladog krompira se iznosi 28,7 kg azota, 4,7 kg fosfora, 30 kg kalijuma.

Đubri se sa 40 t/ha stajnjakom + 200 – 300 kg NPK 8:16:24 pod osnovnu obradu, a predsetveno 100 – 150 kg KAN-a ili na površinama bez organske materije (bez stajnjaka) sa 700 kg NPK 8:16:24 pod osnovnu obradu, a predsetveno 300 kg/ha Kan-a.

Najveću ekonomsku opravdanost ima gajenje ranog krompira uz nastiranje (malčovanje) i neposredno prekrivanje biljaka (bez noseće konstrukcije) agrotekstilom ili perforiranom folijom i u tunelima bez grejanja.

Korišćenjem perforirane folije i agrotkstila izbegava se postavljanje noseće konstrukcije, a pokrivka omogućuje normalno održavanje vlažnosti zemljišta (kiša ili zalivanje). Posle prestanka od poznih prolećnih mrazeva pokrivka se skida, a to je u naim uslovima najčešće krajem aprila ili početkom maja. Gajenjem krompira u plastičnim tunelima moguća je (za oko 30 dana) ranija proizvodnja mladog krompira, jer može ranije da se obradi.

Bez obzira na način proizvodnje, pre sadnje krtole se obavezno naklijavaju u sandučićima (holandezima) i u prostorijama sa dovoljno difuzne svetlosti, pri temperaturi od 12-15 °C (kolebanja 8-18 °C) i relativnoj vlažnosti vazduha 85 – 90% (uz mogućnost dobrog provetravanja).

Važno je krtole krompira naklijavati sa dovoljno difuzne svetlosti (ako nema dovoljno difuzne svetlosti). U protivnom, klice se brže razvijaju, duže su, etiolirane, i lako se lome pri sadnji, što je nepoželjno. Naklijavanjem krtola ubrzavaju se fiziološko-hemijski procesi u krtoli, stvara se povećana količina hraniva u zoni okca, te usled toga klica vrlo brzo počinje da raste, najpre iz glavnog (srednjeg pupoljka), a zatim iz nekoliko bočnih (kolateralnih pupoljaka). Klice se razvijaju na račun rezervne hranljive materije matične krtole. Nakon sadnje, krompir neko vreme živi parazitskim načinom života, a nakon ukorenjavanja prelazi na usvajanje vode, makro i mikroelemenata iz zemljišnog rastvora.

Sa naklijavanjem za zimsku proizvodnju u plastičnim tunelima započinje se tokom novembra i decembra i tokom decembra-januara meseca za proizvodnju sa neposrednim prekrivanjem biljaka. Obično za ovu specifičnu agrotehničku meru treba planirati 30 – 60 dana (30 – 35 dana za vrlo rani i rane sorte, odnosno 35 – 40 dana za srednje rane sorte, pa do 60 dana za srednje kasne sorte). U toku naklijavanja sadni materijal u sandučićima pregleda se 2-3 puta. Odbacuju se oštećene i bolesne krtole, pogotovo one sa slabim izduženim i nitastim klicama (zaražene virusima). Važno je obezbediti uslove da se sve klice na krtoli aktiviraju. Prilikom pregleda sadnog materijala, ako se ustanovi pojava samo vršne klice, istu treba ukolniti da bi stimulisali razvoj klica iz svih formiranih okaca (ne samo na vršnom delu, već i na pupčanom delu krtole). Kvalitetno naklijala krtola ima kratke (0,5 – 1,5 – 2,0 cm) temeljne i čvrste klice, zelene do ljubičaste boje (boje karakteristične za sortu). Naklijali krompir niče za 10 – 15 dana ranije, biljke su snažnijeg rasta i stasavaju za 2 – 4 nedelje ranije u odnosu na proizvodnju bez naklijavanja.

Za sadnju se koristi samo zdrav i kvalitetean (deklarisan) sadni materijal. Nije dobro koristiti sitne krtole iz predhodne godine jer postoji opasnost od virusne degeneracije (i do 60% niži prinos). Sadnjom kvalitetnog sadnog materijala klice su čvrste i temeljne. Krompir brzo klija i niče, intezivan je porast nadzemnih vegetativnih organa i krtola (kod ranih sorti formiranje krtola započinje 10-15 dana od nicanja), te pri proizvodnji sa neposrednim prekrivanjem biljaka mladi krompir stiže za vađenje 55-60 dana od sadnje, a u plastičnim tunelima za oko 50 dana od sadnje.

U tunelu se sadi u januaru, a na otvorenom polju u februaru i martu, uz nastiranje zemljišta foto ili biorazgradivom folijom (omogućava brže zagrevanje zemljišta) i odmah prekriva perforiranom PE folijom ili agrotekstilom koji obezbeđuju višu noćnu temperaturu za čitavih 5-8 °C (nema opasnosti od mraza).

U principu sa sadnjom se započinje kada je temperatura zemljišta 3-5 °C, na dubini od 6-10 cm. Nastiranjem zemljišta sa foto ili bio-razgradivom folijom temperatura zemljištase podiže na 10-18 °C, a naklijali krompir niče za 18-22 dana.

Krtole se mogu saditi na površinu zemljišta, ispod perforisane folije, malč papira ili slame. Pri tom se stoloni sa krtolama razvijaju neposredno ispod folije, odnosno slame i malč papira, a nadzemna masa iznad (kroz otvore folije ili malč papira) a prilikom berbe odseca se nadzemna masa, folije se odižu, a krtole se pokupe sa površine zemljišta.

Vreme proizvodnje ranog krompira
Naklijavanje Vreme sadnje Vađenje mladog krompira
Plastični tunel XI – XII I IV
Prekrivanje biljaka agrotekstilom XII – I II – III IV – V
Klasična rana proizvodnja I III V – VI

Veličina vegetacionog prostora u proizvodnji ranog krompira je uslovljena ranostasnošću sorte. Uobičajeno je da se izuzetno rane i rane sorte sade na 60-70×25 cm, a srednje rane na 60-70×27-30 cm i dubinu 6-10 cm.

Potrebna količina sadnog materijala zavii od krupnoće krtola (sade se krtole mase 50-60-70 g prečnika 28-55 mm) i kreće se od 2400-3000 kg/ha.

U svetu je do danas selekcisano nekoliko hiljada sorata koje se po dužini vegetacije mogu svrstati u 4 odnosno 6 grupa:

No.Sorte
1veoma rane sorte dužine vegetacije 60-70 dana
2rane sorte dužine vegetacije 70 – 90 dana
3srednje rane sorte dužine vegetacije 90 – 120 dana
4srednje kasne sorte dužine vegetacije 120 – 135 dana
5kasne sorte dužine vegetacije 135 – 150 dana
6veoma kasne sorte dužine vegetacije preko 150 dana

U širokoj proizvodnoj praksi kod nas se nalazi svega desetak sorata od čega se sa sortom Desirée (srednje kasna sorta, crvene boje pokožice), svake godine zasnuje oko 60-80% od ukupnih površina pod krompirom. Proizvodnja ranog krompira treba da se organizuje sa veoma ranim, ranim i eventualno srednje ranim sortama.

Prvo ogratnje je u vreme sadnje, a pre zatezanja foto ili biološki razgradive folije. Ako se ne postavlja folija drugo ogratnje je neposredno pred nicanje, a treće kada su biljke visine 5-10 cm. Tada se u plastičnim tunelima postavlja malč od iseckane slame, pleve, strugotine, treseta, svežeg stajnjaka, sena. Nastiranje zemljišta je specijalna agrotehnička mera u proizvodnji krompira. Nastiranje folijom viša je temperatura zemljišta, što omogućava ranu sadnju na otvorenom polju uz neposredno prekrivanje biljaka agrotekstilom bez noseće konstrukcije, a u cilju zaštite poniklih biljaka od kasnih prolećnih mrazeva. U plastičnim tunelima je bolje zemljište nastirati iseckanom slamom, plevom, strugotinom, kompostom.

Navodnjavanje je redovna agrotehnička mera u proizvodnji ranog krompira. U toku vegetacije potrebno je 260 – 280 mm vode. U početku, dok biljka živi na račun rezervne materije matične krtole, zalivne norme su male, 10-20 mm (10-20 l/m²), nakon ukorenjavanja i u vreme formiranja bujne nadzemne mase zalivne norme su 30-40 mm (30-40 l/m²), te otud u zaštićenom prostoru treba obezbediti dva zalivanja sa po 20 mm i još 6-8 zalivanja sa po 30-40 mm, a da bi sadržaj vlage u zemljištu u vreme sadnje do momenta nicanja bio na nivou 70% PVK (poljski vodni kapacitet). U fazi intenzivnog porasta nadzemne mase i formiranja krtola količinu vlage treba održavati na nivou od 75-80% PVK.

Prinos ranog krompira zavisi od nivoa agrotehnike, načina proizvodnje, vremena vađenja i kreće se 10-15 t/ha (200-300 g/biljci). Pre vađenja uništava se nadzemna vegetativna masa desikacijom ili tarupiranjem. Nakon ručnog ili mašinskog skupljanja krtola mladog krompira iste se peru, pakuju i plasiraju na tržište.

Zaključak

Na osnovu prikazanih rezultata u proizvodnji ranog krompira možemo zaključiti sledeće:

Za dalju reprodukciju (sadnju) koristiti isključivo deklarisani sadni materijal, što podrazumeva rigoroznu kontrolu prijavljenih semenskih useva po važećim semenskim pravilnicima (kontrola proizvodnje semena i zdravstveni pregled useva). Ovladati proizvodnjom i u široku proizvodnu praksu početi uvoditi bezvirusni sadni materijal.

Pored kvaliteta sadnog materijala i naklijavanja važna predpostavka visokih i stabilnih prinosa je izbor sorte, pre svega na osnovu adaptivnosti i stabilnosti. Za dalju reprodukciju u našim uslovima treba koristiti sorte iz grupe vrlo ranih, ranih eventualno srednje ranih, a u uslovima visoke agrotehnike uz dodatno navodnjavanje sorte iz grupe srednje ranih visokog genetskog potencijala.

Đubrenju pristupiti isključivo na bazi kontrole plodnosti zemljišta svake pojedinačne parcele namenjene proizvodnji ranog krompira. Pored toga treba uzeti u obzir iznošenje hraniva prinosom u uslovima sa ili bez navodnjavanja kao i za pojedine sorte, planirani prinos. Kao redovnu agrotehničku meru u proizvodnji ranog krompira uvesti šubrenje organskim đubrivima, pre svega  stajnjakom, uz dodatak mineralnih đubriva.

U toku vegetacije ranom krompiru je neophodno (u našim uslovima) obezbediti 260-280 mm taloga. To znači da obično u uslovima suvog proleća treba obezbediti 1-2 navodnjavanja. Ukupno deficit vlage na zemljištu tipa černozem i sličnim iznosi 40-80 mm.

U proizvodnju ranog krompira na značajnim površinama uvesti nastiranje (malčovanje) zemljišta kao redovnu agotehničku meru. Sjajni rezultati se ostvaruju neposrednim prekrivanjem biljaka agrotekstilom.

A za izuzetno ranu proizvodnju je moguća sadnja u plastičnim tunelima sa nastiranim zemljištem i neposrednim prekrivanjem biljaka.

Pripremio: dipl ing polj Predrag Nastić

Preuzet tekst : “Proizvodnja ranog (mladog) krompira” grupa autora: prof. dr Žarko Ilin, dipl. ing. Sabadoš Vladimir, dipl. ing. Anđelko Mišković