Stranci kupuju zemlju u Srbiji

Beograd — Uprkos ograničenjima da vlasnici poljoprivrednog zemljišta u Srbiji ne mogu biti stranci, procenjuje se da 30.000 ha najplodnije oranice poseduju strane firme.

Stranci kupuju zemlju u Srbiji je podatak na koji se često pozivaju udruženja malih akcionara u Odžacima, Zmajevu i Bačkoj Topoli, koja već godinama pokušavaju da ospore nekoliko, po njihovim tumačenjima, “krajnje sumnjivih“ privatizacija agrarnih preduzeća.

Samo na području opštine Odžaci dve kompanije, irski “Baltik properti investment limited“ i hrvatska “Žito grupa“ iz Osijeka, vlasnici su oko 7.300 hektara prvoklasnog poljoprivrednog zemljišta, potvrđuje Nenad Ilić, predsednik ovdašnjeg udruženja malih akcionara “Obruč“.

U pitanju su posedi privatizovanih preduzeća “Vojvodina“ u Bačkom Brestovcu, “Miletić“ u Srpskom Miletiću i “Ratkovo“ u istoimenom selu. U sva tri slučaja, objašnjava Ilić, primenjen je identičan princip – najpre je lokalni tajkun Borislav Lilić kupio pomenuta preduzeća 2003. godine, na aukciji koju je organizovala Republička agencija za privatizaciju, a potom ih – četiri godine kasnije, uz posredovanje “Agri biznis partnera“ iz Sombora, preprodao sadašnjim vlasnicima.

“Pre aranžmana sa strancima, Lilić je, na volšeban način, uspeo da zemljište uknjiži u katastru na svoje ime, na šta – naravno – nije imao pravo, a onda je kao vlasnik sve to preprodao Ircima i Hrvatima, odnosno njihovim firmama registrovanim u Srbiji. Tako se, eto, pokazalo da stranci u praksi mogu da kupuju naše njive, iako je to u pravno-formalnom smislu nedopustivo. Po tom receptu obavljena je kupoprodaja još nekih društvenih poljoprivrednih gazdinstava, pa čak i zemljoradničkih zadruga čija privatizacija uopšte nije bila moguća”, kaže sagovornik Politike.

Na sličan način strani kapitalisti domogli su se i poznatog gazdinstva “Krivaja“ kod Bačke Topole, čiji je prethodni vlasnik bio beogradski “BG rent“, osnovan kapitalom američke kompanije “Alter market“ sa sedištem u Delaveru.

“Krivaja“ je na kraju postala vlasništvo mađarske kompanije CBA, kao i poljoprivredna preduzeća u Bajši i Čonoplji. Sva tri ova preduzeća, prethodno su, dovedena u stečaj, saznajemo od Slobodana Pešuta, predsednika Udruženja malih akcionara “Krivaje“, a interesantno je da ih je pre prodaje vodio isti stečajni upravnik.

Prema tumačenjima pravnika, očigledno je da strani tajkuni s namerom da za male pare kupuju srpske agrarne komplekse, imaju ovde dobru logistiku.

To objašnjava i njihovu umešnost u izvrdavanju propisa koji im ne idu naruku, ali zato obilato koriste odredbe Zakona o stranim ulaganjima, gde se jasno određuje da “strano fizičko i pravno lice, u svojstvu stranog ulagača, može sticati svojinu na nepokretnosti“.

No, što se više približavamo članstvu u EU, sve je izglednije da će u dogledno vreme stranci moći, bez ikakvih ograničenja, sasvim legalno da budu vlasnici srpskog poljoprivrednog zemljišta.

Jer, prema odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), ratifikovanog u parlamentu Litvanije u junu prošle godine, koji je praktično stupio na snagu, Srbija će do 2017. godine morati da izmeni svoje zakone i omogući stranim državljanima da slobodno mogu da kupuju njene oranice.

Istina, Ministarstvo poljoprivrede pokrenulo je inicijativu, kao što su to učinili i Hrvati, da se odloži prodaja oranica strancima u periodu od osam godina nakon ulaska Srbije u EU, ali, svima je jasno, da to više ne zavisi od naših želja.

Izvor: Politika

Preuzeto sa B92