Cena soje govori o tome kolika je suša

iša koja je pala za vikend bila je nedovoljna da bi znatnije pomogla sušom iznurenim ratarskim usevima. I dok država najavljuje set mera pomoći poljoprivrednicima, retki mogu da očekuju obeštećenje. To su oni koji su osigurali svoje useve.

Vršac i okolina sa 69 litara po kvadratnom metru iBanatski Karlovac sa 39, oblasti su u Vojvodini koje su dobile zadovoljavajuću količinu padavina. Kiša sa po desetak litara padavina koja je pala u više mesta neće moći da pomogne žednim usevima. Pošto je evidentno da nas očekuje prepolovljni rod u odnosu na lanjski, pre svega kukuruza i soje, odmah je reagovalo i tržište rastom cena. Direktor Produktne berze Miloš Janjić kaže da je to naročito upečatljivo na primeru soje:

“Nepovoljni klimatski uslovi, koji su pogodili region, definitno su ostavili trag i na cenama. To se naročito može videti na ceni soje koja je prethodne nedelje doživela svoj sezonski maksimum od 61 dinar bez PDV-a. To je najviša cena od juna 2014. U odnosu na isti period prošle godine, soja je skuplja za čak 46%, što najbolje govori o razmerama suše”.

Osiguranje nadoknađuje štetu od suše ako je deficit padavina 30 %
Direktor sektora za osiguranje poljoprivrede u Đenerali osiguranju, Nemanja Beljanski, kaže da od ratarskih useva osiguravaju kukuruz, soju i šećernu repu. U ponudi imaju dve vrste pokrića: pokriće za rizik ekstremne suše, gde se premija kreće oko 1% vrednosti proizvodnje i šire pokriće za osiguranje suše, gde se premija osiguranja kreće od 3% do 5% od vrednosti proizvodnje.

“Mi smo sušu definisali kao deficit padavina u odnosu na višegodišnje podatke o padavinama u onom periodu koji je za biljku najvažniji sa aspekta formiranja prinosa. Ukoliko dođe do deficita padavina koji je veći od 30% u odnosu na predefinisanu vrednost, tada po našim kriterijumima nastupa suša i tada poljoprivrednik stiče pravo na nadoknadu osiguranja”, objašnjava Beljanski.

Reosiguranje kao garancija
Dodaje da je suša dominantan rizik u poljoprivredi. U ovaj projekat ušli su sa “Swiss Re”-om preko koga reosiguravaju ceo posao osiguranja od suše. To znači da u slučajevima katastrofalne suše poljoprivrednici ne moraju da brinu da li će im šteta biti nadoknađena.

Šta nudi država?
Država godinama čini ono što može. Sufinansira premiju osiguranja sa 40%. Iako su, osim toga, sve glasniji zahtevi da država pomogne u stanju katastrofalne suše, pitanje je koliko su ti zahtevi realni. Takva pomoć nije planirana budžetom. Upitno je da li će biti novca za planiranu stavku povrat novca za kupovinu mehanizacije. Uz to ima stočara kojima Ministarstvo poljoprivrede nije isplatilo subvencije još od prošle godine.

preuzeto sa: agroklub.rs