Beograd – Nadležne službe našeg ministarstva već godinama poštujući načela bezbednosti hrane, odnosno donošenjem Zakona o bezbednosti hrane i podzakonskih akata, kojima se uređuje higijena hrane i njen kvalitet, rade na pripremi i primeni standarda koji će omogućiti da ceo sistem bude pripremljen za pridruživanje Evropskoj uniji – izjavio je na jučerašnjoj konferenciji Danas konferens centra „Stočarstvo u Srbiji i proces pridruživanja EU“ Nenad Terzić, rukovodilac Grupe za stočarstvo Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije.

On je naglasio da smo u prošlim godinama imali česte promene politike subvencija, što je zavisilo od trenutne političke situacije i uredbi koje su donošene.

– Ove godine je po prvi put Skupština Srbije na predlog Vlade i resornog ministarstva usvojila Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Tim zakonom je omogućena predvidljivost ambijenta za poljoprivrednu proizvodnju, lakše planiranje investicija, unapređenje konkurentnosti, uvođenja jedinstvene evidencije u podsticajima kao i usaglašenost sa propisima EU – rekao je Terzić i dodao da su standardi EU koji se odnose na stočarstvo i stočarske proizvode među najstrožim i najdetaljnijima u svetu i Srbija već par godina radi na usklađivanju i uvođenju novih standarda.

Frik Janmat, šef Odeljenja za evropske integracije i ekonomiju Evropske komisije u Beogradu, naglasio je da mesni i mlečni proizvodi iz Srbije, da bi se našli na tržištima zemalja Evropske unije, moraju da ispune njene standarde i da je u tom segmentu izuzetno važno razvijanje kontrolnih mehanizama kvaliteta mesa i mleka. Posebno je važno da se u Srbiji formiraju referentne laboratorije u kojima bi na pouzdan način moglo da se utvrdi da li je mleko zarađeno aflatoksinima. Komentarišući činjenicu da u Srbiji dominiraju farme sa malim brojem goveda koje su nekonkurentne na tržištu, Janmat je rekao da je to problem koji je primetan u svim zemljama, naročito onim koje su tek pristupile ili su u fazi pristupanja EU.

– To je proces koji izaziva globalizacija u ekonomiji. Ne postoji neki magični štapić koji bi to mogao da zaustavi. A sa tim procesom Srbija bi podjednako bila suočena, upravo zbog globalizacije, i da nije u fazi pridruživanja EU – istakao je Janmat.

Milenko Đurđević, vlasnik Industrije hrane Đurđević, naglasio je da se svinjarstvo u Srbiji gasi i ako se takav trend nastavi u narednom periodu ćemo potpuno biti zavisni od uvoza u iznosu od čak 70 odsto.

– Država pruža pomoć za razvoj industrije i u tom smislu subvencioniše otvaranja novih radnih mesta. Nažalost, to ne čini kada je reč o zapošljavanju u poljoprivredi. Kada bi za subvencije u poljoprivredi izdvajala samo deo novca koji obezbeđuje za industriju broj farmi u Srbiji sa jednom kravom bi se duplo smanjio, odnosno imali bi smo mnogo veći broj domaćinstava sa više od 10 grla – kazao je Đurđević. On je naveo da svinjsko meso iz Srbije po kvalitetu i kontinuitetu ponude nije konkurentno na tržištu EU, iako postoje klanice kao ona kojoj je on na čelu koje ispunjavaju sve tehnološke standarde. Zbog toga je istakao da bi Srbija kada je reč o izvozu trebalo da se okrene drugim tržištima čije potrebe i standarde može da podmiri.

Miladin Ševarlić, predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije je postavljajući pitanje da li je Srbija spremna za promene u oblasti proizvodnje mesa i mleka u procesu pridruživanja EU kategorički konstatovao da nije i da 99 odsto aktera ne zna šta ih očekuje. Podsetivši na probleme sa aflatoksinima u mleku sa kojima je Srbija svojevremeno bila suočena Ševarlić je naglasio da nije trebalo podići dozvoljeni prag aflatoksina u mleku, već je trebalo ići na proširenje postojećih rešenja. Trebalo je uvesti tri klase mleka od koje bi ono prve klase moralo da poštuje nivo aflatoksina dozvoljen u EU, a shodno toj kategorizaciji i cene mleka na tržištu bi bile različite, pa bi potrošači birali koje žele da kupe.

– Primena prelaznog trgovinskog sporazuma uticaće pozitivno na domaće proizvođače mleka i mesa i na mogućnosti za izvoz u države EU. Naime, naši proizvođači će dobiti tržište od sedam miliona potrošača na tacni i jeftine resurse – zaključio je Ševarlić.

Sitni posedi

– Bez stabilne i razvijene stočarske proizvodnje nema ni razvijene poljoprivrede. Učešće stočarske proizvodnje u proizvodnoj strukturi poljoprivrede u Srbiji iznosi 37,9 odsto, 1,83 milijardi dolara, a biljne proizvodnje 62,1 odsto odnosno 2,99 milijardi dolara – istakao je Nenad Terzić i dodao da u Srbiji dominiraju gazdinstva koja imaju svega jednu kravu, čak ih je 120.000 a sa dva grla 80.000.

Autor: G. V.

Preuzeto sa : Danas