Bura oko oranica se ne stišava
Po predugovoru koji je objavilo Ministarstvo finansija, kompanija „Al Dahra„ iz Ujedinjenih Arapskih Emirata imaće na raspolaganju 14.099 hektara njiva u našoj zemlji, što kupovinom, što zakupom.
Naime, u tom dokumentu stoji da Arapi kupuju 7.453 hektara u osam preduzeća, da kao zajednička kompanija s državom Srbijom dobijaju pravo korišćenja 3.664 hektara poljoprivrednog zemljišta koje koristi Vojna ustanova „Morović„, a da s Ministarstvom poljoprivrede potpisuju ugovor o dugogodišnjem zakupu 2.982 hektara državnih njiva.
Ako je tako, šeik Muhamed bin Zajed al Nahjan gazdovaće u Srbiji s manje njiva nego naši biznismeni Petar Matijević, Miodrag Kostić, Miroslav Mišković i Miroslav Aleksa. U poslednjih nekoliko godina na srpskim poljima je često dolazilo do preokreta u šahovskoj igri, a neki, donedavno veliki igrači, izgubili su sve pozicije. Najjače figure su ostale, a neprikosnoven je na njivama novosadski biznismen Petar Matijević, čija kompanija „Matijević” obrađuje 26.000 hektara. On ima i najviše hektara u vlasništvu – 17.000, a ostalih 9.000 uzima u zakup, što od države, što od privatnih lica. Matijevićava su imanja „Bezdan”, „Ravnica” u Bajmoku, „Jednota” u Kovačici, „Zlatica” kod Zrenjanina… Na drugoj poziciji je Miodrag Kostić, koji ima oko 22.000 hektara oranica, a od toga je njegovih 13.000-14.000. Kostić je gazda u „Agrouniji”, „Panoniji”, „Labudnjači”, „Đuri Strugaru”… „Delta agrar„ pala je na četvrto mesto. Naime, kompanija „Almeks” iz Pančeva u vlasništvu Miroslava Aleksa sada obrađuje više od Miškovićeve firme. „Almeks” je sa 16.000 hektara (oko 9.000 hektara u vlasništvu) na trećoj poziciji. „Delta agrar„ proizvodi na oko 14.500 hektara, od toga je oko 10.000 hektara u vlasništvu, a po rečima vodećih ljudi te kompanije, ne planira kupovinu novih njiva već samo investicije u povećanje produktivnosti. Pomenimo i ostale ozbiljnije igrače na srpskim poljima. Kompanija „Ćirić i sin” iz Sakula napravila je veliki skok i sada obrađuje oko 10.000 hektara, a svojih ima 4.000, dok irska kompanija „Baltik properti” ore 8.000 hektara, a u vlasništvu ima oko 5.000. „Dijamant agrar” hrvatskog biznismena Ivice Todorića u Srbiji ima oko 4.500 hektara, a srpski preduzetnik Tomislav Đorđević ima svojih 4.000 hektara… Među onima koji su potpuno ispali iz igre su, recimo, Đorđije Nicović, koji je sa svojom „Irvom”, kako je sam govorio, obrađivao najviše njiva u Srbiji, i do 30.000 hektara. Sudbinu PIK-a „Bečej„, koji je Nicović uzeo pod svoje 2007. godine, sada rešavaju Pokrajina i Republika, a bez oranica je ostao i kontroverzni biznismen Mile Jerković. Neke od Jerkovićevih njiva dospele su u ruke šeiku. Tačnije, dospeće 31. marta ove godine, kada bi Srbija i kompanija „Al Dahra„ trebalo da zaključe konačne ugovore.
Treba reći da se naši paori, ali i biznismeni nalaze u nepovoljnijem položaju od šeika koji će zakup plaćati 250 evra po hektaru. Na dosadašnjim licitacijama za zakup državne zemlje poljoprivrednici i preduzeća dobijali si njive u arendu po ceni koja je išla i do 900 evra po hektaru godišnje.
Podsetimo, predugovorom je predviđeno osnivanje nove, zajedničke kompanije, u kojoj će 80 odsto udela biti u vlasništvu „Al Dahre„, a ostatak će zajednički pripadati Republici Srbiji i Gradu Beogradu. Zajednička kompanija uložiće 100 miliona evra u sistem za navodnjavanje, agrotehnički razvoj i obratni kapital, dok Republika Srbija neće biti u obavezi da obezbeđuju novac, niti garancije za investicije u tim kombinatima. Predviđen je ugovor o zakupu 2.982 hektara pljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini na 30 godina. Visina zakupa će tokom prvih deset godina biti 250 evra po hektaru, da bi nakon tog perioda bila usklađivana u odnosu na usklađeni indeks cena u maloprodaji, s tim što neće moći biti veća od 370 evra godišnje, niti manja od 250. Predugovorom su obuhvaćeni poljoprivredni kombinati u restrukturiranju – Poljoprivredna korporacija „Beograd„, „Bratstvo-jedinstvo” u Neuzini, „Dragan Marković” u Obrenovcu, „Nova Gajdobra„ kod Bačke Palanke, „Mladi borac„ u Sonti, Poljoprivredno društvo u Omoljici i Kombinat „Vojvodina„ u Starčevu. PKB prodaje 2.329 hektara poljoprivrednog zemljišta po 12.000 evra hektar. Sve ostale njive idu po 10.000 evra. „Agrobačka„ iz Bača prodaje 791 hektar, poljoprivredni kombinat „Bratstvo-jedinstvo” iz Neuzine oko 595, a „Dragan Marković” iz Obrenovca 1.253 hektara takođe po 10.000 evra hektar. Kombinat „Nova Gajdobra„ će prodati 518 hektara, „Mladi borac„ iz Sonte 307, kombinat iz Omoljice 1.080, preduzeće „Vojvodina” iz Starčeva 508. Uz zemlju idu i objekti i oprema tih kombinata.
Autor tekste: S. Gluščević
KLUB „100P PLUS” I „VOJVODINA AGRAR”:
S kojim pravom prodajete našu dedovinu?
Klub „100P plus„ i Asocijacija „Vojvodina agrar„ u otvorenom pismu pitaju predsednika Republike Srbije Tomislava Nikolića, premijera Ivicu Dačića, predsednika Vlade Vojvodine Bojana Pajtića i njegovog potpredsednika Gorana Ješića od kakvog je nacionalnog interesa prodaja poljoprivrednog zemljišta – nacionalnog dobra koje je neobnovljivo.
„S kojim pravom prodajete našu dedovinu? Predsednik Republike Srbije je obećao da će biti predsednik svih građana ove zemlje. Ako se ne oglasite po ovom pitanju, shvatićemo to kao znak da mi nismo ravnopravni građani ove zemlje. Pošto se Pokrajinska vlada ne oglašava po ovom pitanju, da li to znači da i dalje čekaju mišljenje ’centrale’“, pitaju vojvođanska poljoprivredna udruženja koja su krajem prošle godine, a i početkom ove, ustala protiv prodaje kombinata šeiku Muhamedu bin Zajedu al Nahjanu.
Paorski protest zbog Karađorđeva
Opština Bačka Palanka protivi se aranžmanu s kompanijom „Al Dahra„ o zakupu državnog zemljišta u korist Vojne ustanove „Morović–Karađorđevo„ i zbog toga je uputila zvanično pismo premijeru Srbije Ivici Dačiću u kojem ga poziva na sastanak, prenosi Radio-televizija Vojvodine.
Predsednik te opštine Bojan Radman rekao je za RTV da će tim aranžmanom budžet opštine biti oštećen za oko 150 miliona dinara godišnje, uzimajući u obzir prosečnu cenu zakupa državne zemlje od 40.000 dinara po hektaru. Poljoprivrednici za danas najavljuju proteste.
Naglašavaju da je ministar Dinkić potpisao predugovor o prodaji poljoprivrednih imanja i izdavanju državnih njiva na 30 godina bez licitacije i mimo važećeg Zakona o poljoprivrednom zemljištu.
MINISTARSTVO FINANSIJA I PRIVREDE:
„Karađorđevo” nije predmet prodaje i zakupa
Apsolutno su netačne informacije iznete od strane Asocijacije poljoprivrednika iz Subotice. Ni jedan jedini hektar, koji u zakupu koristi sedam poljoprivrednih kombinata nije obuhvaćen predugovorom sa Al Dahrom, naprotiv svih 16.500 hektara koje su dosada koristili ovi kombinati biće ponuđeno isključivo vojvođanskim paorima u zakup, kasže se u saopštenju Ministarstva finansija i privrede koje je sinoć dostavljeno medijima.
– Jedino poljoprivredno zemljište koje je predmet zakupa jeste 2.982 hektara koje je koristilo gazdinstvo„7 juli” (koje je u sklopu poljoprivrednog kombinata PKB), a za čiji zakup do sada državi nije plaćalo niti jedan dinar. Kada govorimo o poljoprivrednom zemljištu Vojne ustanove Morović – pogon Karađorđevo, ovo poljoprivredno zemljište nije ni predmet prodaje niti predmet zakupa, već će biti napravljen poseban ugovor o poslovno tehničkoj saradnji, što jasno stoji u predugovoru- saopštava Ministarstvo.
„Predugovor sa Al Dahrom potpisan je uz predhodnu saglasnost Vlade Republike Srbije, a konačni ugovor stupiće na snagu tek nakon potpisivanja i ratifikacije međudržavnog sporazuma između Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata što je potpuno u skladu sa važećim propisima Republike Srbije. Predugovorom je predviđeno da vodeća agro-industrijska kompanija Al Dahra u okviru zajedničkog ulaganja investira oko 200 miliona evra u osam poljoprivrednih državnih gazdinstava. Zahvaljujući ovom aranžmanu srpska poljoprivreda će dobiti investitore koji trenutno raspolažu najvećim kapitalom u svetu, a upravo je kapital i uvođenje najsavremenijih agrotehničkih mera, ono što decenijama nedostaje da bi plodna srpska zemlja dala maksimalne prinose. Ova kompanija će pored podizanja kapaciteta u poljopirvrednim kombinatima uposliti i domaće poljoprivrednike kao kooperante, jer namerava da viškove proizvoda plasira na inostrana tržišta, koristeći svoju trgovačku mrežu koju ima u velikom broju zemalja.Na taj način će se višestruko povećati izvoz i plasman naših poljoprivrednih proizvoda na inostrana tržišta, poboljšati standard poljoprivrednika, što će uticati na ubrzanje privrednog rasta i bitno popravljanje spoljnotrgovinskog bilansa Srbije.
Iz Ministarstva se najavljuje da će se ministri Mlađan Dinkić i Goran Knežević sastati u četvrtak sa udruženjima poljoprivrednika i razgovarati o ovim pitanjima.”