Nadležne institucije će ubuduće efikasnije pomagati zemljoradnicima kako bi se oni brže uključili u program korišćenja 175 miliona evra bespovratnih sredstava iz fonda EU do 2020. godine. Zemljoradnici, ipak, procenjuju da će do tog novca najpre doći oni koji mogu sami da ulažu u razvoj gazdinstva.

Petar Petronijević iz Jakova obrađuje oko sto hektara zemlje, ima potrebnu mehanizaciju, tako da sve poslove na njivi uradi na vreme i po agrotehničkim propisima.

Smatra da će bespovratna sredstva najpre dobiti velika gazdinstva koji se bave poljoprivredom, jer već imaju svoj početni kapital. “Tako da će im se bespovratna sredstva, kako kaže, ubrzo vratiti kao profit”, kaže Petar.

Najveći broj domaćinstava ima do deset hektara zemlje, zastarelu mehanizaciju i jedva preživljava. Siniša Mirković ima deset krava, obrađuje isto toliko hektara i kaže da mu od proizvodnje mleka ne preostaje novca za dalja ulaganja.

“To nije po evropskim standardima, krave su vezane, nisu puštene. Ja bih pravio drugu štalu ali ne mogu, nemam sredstava”, priča Siniša.

Da bi se u program proizvodnje hrane po ugledu na evropske farmere uključio što veći broj zemljoradnika, potrebni su im, kako kažu, u narednih pet godina povoljni krediti za izgradnju novih farmi, kupovinu opreme i za nove zasade voća. Tako bi im se posle toga vratio deo uloženog novca.

Državni sekterar u Ministarstvu poljoprivrede Danilo Golubović kaže da se bespovratna sredstva ne dobijaju lako, ali da je u toku edukacija koja će poljoprivrednicima pomoći da spremno dočekaju prve prijave početkom 2016. godine.

Najviše posla biće u Upravi za agrarna plaćanja koja je nedavno iz Šapca preseljena u Beograd. Zapošljava 70 ljudi, a za godinu ili dve, broj stručnjaka će biti uvećan nekoliko puta.

Hrvatska je, na primer, uoči prijema u Uniju imala 700 stručnjaka u Upravi za agrarna plaćanja.

rts.rs