Ako se interesenti iz Rusije i Kine uključe u trku za privatizaciju ove korporacije, suočiće se sa takmacima iz Srbije, Nemačke, Hongkonga, Austrije i Danske koji su već poslali pisma o zainteresovanosti.

Poljoprivredna korporacija „Beograd” najranije bi krajem godine mogla da dobije novog vlasnika jer javni poziv za privatizaciju neće uslediti pre juna. To je izjavio Dragiša Petrović, generalni direktor PKB-a, ističući da su mnogi investitori zainteresovani za kupovinu najvećeg srpskog agrarnog kombinata. Direktnih pregovora s potencijalnim kupcima, dodao je on, za sada nije bilo. Korporaciju iz Padinske Skele posetila je samo kineska privredna delegacija.

– Grad Beograd je 30. decembra prošle godine doneo odluku o metodu privatizacije, a PKB je u februaru odabrao privatizacionog savetnika koji treba da napravi paket imovine koja će biti prodata. Taj paket potom ide gradu na usvajanje, posle čega sledi raspisivanje javnog oglasa, prikupljanje ponuda, odabir najboljeg ponuđača, pregovori s njim i zaključivanje ugovora o prodaji – rekao je Petrović, a prenose agencije.

Privatizacioni savetnik, kako kažu u ovoj korporaciji, biće firma „Deloit”, a imovinski paket trebalo bi da obuhvati dovoljno poljoprivrednog zemljišta za održavanje stočarske proizvodnje na sadašnjem nivou, stočni fond, mehanizaciju, objekte vezane za poljoprivrednu proizvodnju i treba da predvidi optimalan broj zaposlenih, kojih trenutno ima oko 2.100.

Za PKB su, kako je pre dve nedelje izjavio gradonačelnik Siniša Mali, zainteresovani i ruski investitori. Njih, kako je istakao, privlači mogućnost da od ove korporacije naprave izvoznu bazu poljoprivrednih i mlečnih proizvoda na rusko tržište. Mali je takođe izrazio očekivanje da će javni poziv za privatizaciju uslediti do juna, istakavši da se u međuvremenu „radi na sređivanju imovinskopravnih odnosa” u korporaciji.

Ako se interesenti iz Rusije i Kine uključe u bitku za PKB, takmaci će im biti pojedinci i pravna lica iz Srbije, Nemačke, Hongkonga, Austrije i Danske koji su već poslali pisma o zainteresovanosti nedugo pošto se ova korporacija našla na spisku 502 preduzeća u restrukturiranju koja odlukom vlade Srbije treba svojinski transformisati. Od domaćih interesenata tu su, između ostalih, „MK grupa” i Industrija mesa „Matijević”, a od stranih Investicioni fond iz Nemačke i preduzeće „JB Equity Limited” iz Hongkonga.

Spisku potencijalnih kupaca tu ne mora da bude kraj, jer, kako kaže Dragiša Petrović, „pisma o zainteresovanosti ne sprečavaju da se javi još neko ko bi hteo da kupi imovinski paket PKB-a, koji tek treba da bude napravljen”.

Kapital procenjen na 24 milijarde dinara

Prema konsolidovanom finansijskom izveštaju iz dokumentacije Agencije za privatizaciju, PKB je poslednjeg dana 2013. imao 10,1 milijardi dinara prihoda. U ovim aktima navodi se i da korporacija posluje pod tržišnim uslovima i redovno isplaćuje zarade. Vrednost kapitala firme procenjena je na blizu 24 milijarde dinara, a dugovi PKB-a prema državnim poveriocima istog dana iznosili su 2,6 milijardi dinara.

Pisma o zainteresovanosti

Fizička lica

•  Boško Karanović, Beograd
• Jozef Kaltenger, Austrija
•  Miloš Paunović, Kovin
• Ilija Džahagarov u ime Investicionog fonda iz Nemačke

Pravna lica

• EES Group, Nemačka
• Tina prom, Beograd
• Industrija mesa „Matijević”, Novi Sad
• JB Equity Limited, Hongkong
• Tera produkts 61 d. o. o, Gornji Milanovac
•  BIGADAN, Danska
• EMAC d. o. o, Novi Sad
• MK grupa, Beograd

Sindikati protiv promene vlasnika

Najavljenoj privatizaciji PKB-a usprotivila su se oba reprezentativna sindikata. Oni su nedavno, u saradnji s ekonomistom Brankom Dragašem, predložili alternativni model svojinske transformacije kroz mešoviti model vlasništva koji bi, prema njihovim rečima, PKB-u omogućio inkasiranje 400 miliona evra. Kontrolni paket od 51 odsto akcija, prema zamisli sindikata, trajno bi zadržala država, još 15 odsto bi bilo podeljeno svim državljanima Srbije, a nekoliko procenata dobili bi zaposleni i penzioneri firme. Ostalih tridesetak odsto bilo bi ponuđeno na berzi državljanima Srbije iz naše zemlje i dijaspore.

Ukoliko se tad ne proda dovoljno akcija, čija se pojedinačna cena procenjuje na hiljadu dinara, one bi bile ponuđene domaćim firmama ili, ako ni tada ne budu rasprodate – stranom tržištu. U oba slučaja, bio bi ograničen maksimalni procenat koji bi zainteresovani mogli da kupe.

Obrazlažući ovaj predlog, predstavnici sindikata aludirali su na slične primere mešovitih preduzeća u razvijenim zemljama, poput norveškog „Telenora”, čijih je 53 odsto u rukama države.
D. Bukvić
objavljeno: 13.03.2015.

politika.rs