Značaj zemljoradničkih zadruga za razvoj poljoprivrede je neosporan. Stoga se o vremenu kada su u Republici Srbiji bile razvijene zadruge govori u superlativu.

Poznato je da usitnjena porodična gazdinstva, koja samostalno nastupaju na tržištu ne mogu biti konkurentna pa je najbolje da se udružuju. U novije vreme zadrugarstvo nije korišćeno kao instrument za razvoj poljoprivrede. Novi Zakon o zadrugama dugo je najavljivan, a u skupštinskoj proceduri treba da bude do kraja godine.

Nacrt Zakona o zadrugama definiše zadruge kao: “Pravno lice koje predstavlja poseban oblik organizovanja fizičkih lica koji poslovanjem na zadružnim načelima ostvaruju svoje ekonomske, socijalne i kulturne interese i koji na demokratski način upravljaju i kontrolišu zadrugu.” Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, agroekonomista Miladin Ševarlić, upozorava na nedostatke Nacrta zakona: “Novi zakon je potreban, ali predlog zakona nije u skladu sa Međunarodnim zadružnim principima. Jedan od nedostataka je što članovi zadruge mogu biti samo fizička lica (lekari, zanatlije), ali ne i njihove radnje, kao privredni subjekti (lekarske ordinacije, zanatske radnje) čime se onemogućava njihovo udruživanje radi nabavke repromaterijala i drugih elemenata poslovanja koji bi ih učilnili konkurentnijim na tržištu.”

Treba dozvoliti štedno-kreditno zadrugarstvo
Nacrt predviđa postojanje zemljoradničkih, odnosno poljoprivrednih, stambenih, potrošačkih, zanatskih, studentskih, omladinskih, učeničkih, zdravstvenih i ekoloških i drugih zadruga za obavljanje proizvodnje, prometa robe, vršenja usluga i drugih delatnosti u skladu sa zakonom. Profesor Ševarlić ističe da jeneophodno postojanje zadruga u svm oblastima, da treba dozvoliti i štedno-kreditno zadrugarstvo. “Ovakav oblik udruživanja ne treba dozvoliti samo u štampanju novca i proizvodnji naoružanja”, smatra Ševarlić.

Neregistrovanim poljoprivrednim proizvođačima omogućiti udruživanje
Kod zemljoradničkih zadruga nije uzeto u obzir udruživanje neregistrovanih poljoprivrednih proizvođača, a kao problem javlja se i vraćanje zadružne imovine. “Nacrt eliminiše obavezu vraćanja zadružne imovine, koja je oduzeta od 1.7.1953. godine do danas, čime se eboliraju oni koji su bez naknade uzeli zadružnu imovinu. Oduzeta imovina obuhvata preko 400.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, koje ne mora biti nužno zadružno, što predstavlja vrednost preko 5 milijardi evra”, objašnjava Ševarlić.

Uzroci propadanja zadrugarstva
Udruživanje poljoprivrednih proizvođača u zemljoradničke zadruge ima brojne prednosti, ali se uprkos tome mala pažnja posvećuje podsticanju udruživanja. Prema profesoru Ševarliću, za propadanje zadrugarstva “krivo” je nekoliko faktora: “Na prvom mestu je monopolski položaj uvozničkog lobija, zatim izuzetno povlašćeni položaj inostranih investitora. Na trećem mestu je nemogućstvo zadruga da daju “donacije” političkim partijama. Zbog takvog odnosa politike u periodu od 2002. do 2012., prema podacima popisa, ugašeno je 150.000 porodičnih poljoprivednih gazdinstava”, zaključio je na kraju Ševarlić.

Nacrt Zakona O Zadrugama

preuzeto sa: agroklub.rs