Kompanije iz Ujedinjenih Arapskih Emirata Al Dahra i Al Ravafed i nemački Tenis u Srbiji su “otimači zemljišta”, navodi se u izveštaju međunarodne nevladine organizacije GRAIN za 2016. godinu.

GRAIN, koji se bavi problemom „otimanja zemljišta“ (eng. land grabs ili land grabbing) na globalnom nivou i čiji se rezultati navode i u izveštajima Evropskog parlamenta i drugih evropskih i svetskih institucija, objavila je listu sa 491 ugovorom ili inicijativom za kupovinu ili dugoročni zakup više od 30 miliona hektara oranica u 78 zemalja. Kako je navedeno u analizi „Globalno otimanje poljoprivrednog zemljišta u 2016. godini – Koliko veliko, koliko loše?“, reč je o poslovima iniciranim posle 2006. godine, a odnose se na strane investitore u nekoj zemlji, s tim da je te dogovore organizovala država u kojoj se poslovi u sektoru poljoprivrede realizuju.

Pomenimo, pojam „lend grebing“ označava otimanje, odnosno kupovinu ili dugoročni najam velikih površina plodnog zemljišta u zemljama u razvoju ali sve češće i u razvijenim zemljama. „Otimanje zemljišta“ naročito je uzelo maha nakon 2007. i 2008. godine, to jest od početka svetske ekonomske krize, a suština je u koncentraciji poljoprivrednog zemljišta koju u drugim zemljama sprovode velike korporacije, individualni investitori ali i vlade.

Ne postoji međunarodno priznata, jedinstvena definicija otimanja poljoprivrednog zemljišta. Obično se pod time podrazumeva proces sticanja poljoprivrednih korisnih površina velikih razmera, bez prethodnog savetovanja sa lokalnim stanovništvom ili njegovog odobrenja, navodi se u Službenom listu Evropske unije, koji je objavio mišljenje Evropskog odbora za privredu i socijalna pitanja. Dodaje se da to dovodi do ograničenja mogućnosti lokalnih stanovnika da samostalno vode poljoprivredna domaćinstva i proizvode prehrambene proizvode. Osim toga, pravo korišćenja resursa (zemlje, vode, šuma) i dobit od njihovog korišćenja pripadaju vlasniku, a moguća nuspojava je ta da će upotreba u svrhu poljoprivrede biti napuštena u korist drugih, nepoljoprivrednih delatnosti, piše u Službenom listu.

U Srbiji, prema analizi organizacije GRAIN, postoje tri takve kompanije.Klemens Tenis, vlasnik nemačke klanične industrije Tenis, pominje se kao investitor koji namerava u stočarstvo u Srbiji da uloži 462,7 miliona dolara za pet farmi svinja i kapacitete za proizvodnju mesa. Navodi se da je dogovor između Vlade Srbije i nemačke kompanije završen, te da će Tenisu pripasti 15.000 hektara. Dodaje se da nemačka mesna industrija ima 25 internacionalnih kancelarija i da izvozi polovinu proizvedene robe.

GRAIN kao drugog „otimača“ navodi Al Dahru, kojoj pripisuje 9.000 hektara u našoj zemlji i za koju kaže da će proizvoditi žitarice, meso, mleko i voće. Investicije ove arapske kompanije, po navodima GRAIN-a, iznose 400 miliona dolara. Objašnjava se da je Al Dahra partner Vlade UAE, da proizvodi hranu i hranu za životinje širom sveta, kroz akvizicije i združena ulaganja, da u više od 20 zemalja gazduje na 80.000 hektara i da ima milijardu dolara godišnjeg prometa. Dodaje se da deo ugovora sa državom Srbijom podrazumeva kupovinu osam kompanija, rehabilitaciju sistema za navodnjavanje i vođenje nekoliko pogona za proizvodnju hrane za životinje. Al Dahra je označena i kao većinski vlasnik srpske Rundap grupe, koja ima voćnjak jabuka.

Treća kompanija koja po navodima GRAIN-a otima oranice u Srbiji je Al Ravafed, koja proizvodi lucerku, pšenicu, kukuruz… Investicije su vredne 156,9 miliona dolara, a arapska kompanija treba da ih realizuje za četiri godine (od 2014, kada je potpisan sporazum sa Vladom Srbije). Partner, Vlada Srbije, daje svoje poljoprivredno zemljište u zakup na 99 godina, a kako se navodi u izveštaju, imaće 20 odsto vlasništva u zajedničkom preduzeću, bez obaveza investiranja. Primećeno je i da su mali poljoprivrednici negodovali zbog ovog aranžmana srpske vlade i arapske kompanije.

Bez odgovora iz Vlade Srbije

U kojoj su meri pouzdani podaci za Srbiju koje je iznela međunarodna organizacija GRAIN, čija se istraživanja uzimaju kao relevantna u svetskim i evropskim institucijama, ne može se reći s obzirom na to da su sve tri navedene kompanije, njihovo poslovanje, ugovori i dogovori Vlade Srbije s njima, obavijeni tajnom. Zapravo, ceo dogovor sa arapskim kompanijama koje bi na osnovu Zakona o potvrđivanju sporazuma o saradnjiizmeđu Vlade Srbije i vlasti Ujedinjenih Arapskih Emirata trebalo da ulažu i posluju u našoj zemlji nikada nije obnarodovan. Ni na pitanja koja je VOICE poslao Vladi Srbije, a tiču se ugovora i poslovanja kompanija Al Dahra, odnosno Al Ravafed nije odgovoreno u zakonskom roku, te smo ih dostavili Povereniku za informacije od javnog značaja.

Kompaniju Al Dahra, koja je po ugovoru sa Vladom Srbije trebalo da preuzme tadašnja preduzeća u restrukturiranju Bačka iz Sivca, Jadran iz Nove Gajdobre, Mladi Borac iz Sonte i Agrobačku iz Bača, nasledila je firma Al Ravafed. Međutim, nije poznato zašto je i na koji je način prekinut prethodni dogovor Vlade Srbije sa Al Dahrom. Na sajtu kompanije navodi se da Al Dahra ima većinsko vlasništvo u Rundap agraru, odnosno Rundap grupi u Srbiji i da namerava da u našoj zemlji proizvodi a potom distribuira različite useve. Trenutno, kako se navodi na sajtu, Al Dahra je prisutna u voćnjaku sa 500.000 stabala jabuke na 13o hektara sa godišnjom proizvodnjom od 10.000 tona ovog voća.

Kako piše u analizi GRAIN-a, kao investitor, odnosno “otimač poljoprivrednog zemljišta” Al Dahra se pojavljuje u Španiji kao proizvođač lucerke na 5.050 hektara. Takođe, u Španiji je prisutna korporacija Al Dahra Fagavi, kao lider u evropskoj industriji stočne hrane, te kao proizvođač bala i peleta, a kroz akvizicije španskih kompanija došla je do 8.500 hektara u ovoj zemlji.

U Sudanu Al Dahra pregovara o ogromnoj investiciji. Reč je, kako beleži GRAIN, o 971.245 hektara i 10 milijardi dolara uloženih u proizvodnju ječma, kukuruza, pamuka, pšenice, sena… Sudanska vlada je prošle godine rekla da će arapska kompanija uplatiti milijardu od deset milijardi dolara, a mediji pominju da bi Al Dahra da zauzme čak 2,4 miliona hektara u Sudanu.

Dalje, u Pakistanu Al Dahra gazduje na 4.000 hektara, u Namibiji na 200 hektara. Za sada, sudeći prema izveštaju GRAIN-a, firma iz Emirata je najveći strani investitor – “otimač” u Egiptu, gde je zauzela 48.500 hektara. Pojavljuje se kao kompanija iz privatnog sektora, partner vlade UAE. Kako se navodi u analizi, u dvadeset zemalja Al Dahra zasad poseduje i iznajmljuje više od 80.000 hektara.

Kompaniju Al Ravafed ni organizacija GRAIN niti slične njoj ne vide u svetu kao problematičnog investitora. Međutim, na sajtu Al Ravafeda nema podataka ni o tome u kojim je zemljama firma prisutna, ni šta od poljoprivrednih proizvoda proizvodi…

Među investitorima iz UAE koji su se pojavljivali u Srbiji a koje GRAIN prepoznaje kao “otimača zemljišta” je Abu Dabi Fond za razvoj. Prisutan je u Sudanu, gde na 29.400 hektara proizvodi lucerku. Srbija je s njim imala sporazum o kreditu od milijardu dolara, odnosno zajmu za finansiranje sistema za navodnjavanje od 97 miliona dolara. Od Vlade Srbije VOICE je tražio odgovor i na pitanje šta se desilo s tim kreditom, da li je izgradnja sistema za navodnjavanje počela i gde, ali ga nismo dobili. I u slučaju Abu Dabi Fonda za razvoj, srpski parlament je doneo zakon, a u njemu se navodi da je arapska finansijska institucija saglasna da Srbiji pozajmi iznos ekvivalentan iznosu od 356.281.000 dirhama.

Za razliku od dve arapske kompanije, nemački Tenis još uvek u Srbiju nije došao, a kad će – ne zna se. Nedavno je premijerAleksandar Vučić bio u gostima kod Klemensa Tenisa ali precizne informacije opet nismo čuli. Elem, konačan paraf trebalo je da se u Vladi Srbije stavi u junu ove godine, međutim to se zbog izbora i formiranja nove vlade oteglo. Pre toga, srpski parlament usvojio je novi zakon o zemljištu, potom iUredbu o uslovima, načinu i postupku za ostvarivanje prvenstva zakupa. Sve to moglo bi da omogući inostranim investitorima poput Tenisa da 30 odsto poljoprivrednog zemljišta u nekoj opštini dobiju na 30 godina, a da o tome ko će u opštini dobiti oranice u arendu na tri decenije odlučuje komisija u kojoj su tri ministra i još dva člana po izboru jednog od tih ministara. Pritom, nije jasno definisano kakve bi to investicione planove budući ulagači trebalo da imaju.

U analizi “Globalno otimanje poljoprivrednog zemljišta u 2016. godini” organizacija GRAIN nije u kontekstu “otimanja” evidentirala prisustvo kompanije Tenis u drugim državama, već samo u Srbiji. Međutim, organizacijaLend matriks (Land Matrix), čije se analize takođe uzimaju kao relevantne u Evropskom parlamentu a koja trenutno ima podatke o 1.280 ugovora i 47,6 miliona “otetih” hektara u svetu, navodi nemačku klaničnu industriju kao jednog od takvih investitora. Lend matriks beleži da je Tenis kao drugi investitor u Rumuniji 2006. godine ušao u posed 4.259 hektara. Prvi investitor je firma SC ORGAPIC SRL.

MK Grupa otimač zemljišta u Ukrajini

Organizacija Lend matriks navodi na svom sajtu da je kompanija MK grupa iz Srbije u Ukrajini “otimač zemljišta”. “Lend grebingom” je MK grupa došla do 50.000 hektara koje je ugovorila, a namera joj je da zauzme 100.000 hektara, navodi se u zvaničnoj prezentaciji Lend matriksa. Primarni investitor je, po navodima ove organizacije, kompanija Agro invest Ukrajina, a MK Grupa se pojavljuje kao sekundarni. Agro invest Ukrajina posluje u okviru MK grupe i deo je tog sistema. MK grupa jedina je kompanija iz Srbije koju je Lend matriks uočio kao investitora koji je do zemlje koju obrađuje u inostranstvu došao “lend grebingom”.

Problem se iz Afrike seli u Evropu

Problem “otimanja zemljišta” je naizraženiji u afričkim zemljama, više od 40 odsto najvećih svetskih investitora u poljoprivredu ima sedište u Evropi, a prema oceni stručnjaka za ovo pitanje, evropske politike ih subvencionišu na štetu malih poljoprivrednika. Kako navodi Odbor za privredu i socijalna pitanja Evropskog parlamenta, dok je ukupnog poljoprivrednog zemljišta u Evropi sve manje, sve je više zemlje u rukama određenih velikih preduzeća. Jedan posto poljoprivrednih gazdinstava kontroliše 20 odsto poljoprivrednog zemljišta u EU. Tri posto poljoprivrednih gazdinstava kontroliše 50 odsto poljoprivrednog zemljišta, a 80 odsto gazdinstava kontroliše samo 14,5 odsto poljoprivrednog zemljišta.

(VOICE, Slađana Gluščević)

preuzeto sa : agrosmart.net