PODLOGE ZA JABUKU

Među brojnim činiocima od kojih zavisi uspeh u proizvodnji jabuke vrlo značajno mesto pripada podlozi. Podloge utiču na bujnost voćke, vreme stupanja u plodonošenje, dugovečnost, otpornost na mraz, sušu,
parazite i štetočine, na bolju ili lošiju prilagođenost voćke r a z l i č i t i m z e m lj i š n i m i klimatskim uslovima i kao rezultat svega, na rodnost i kvalitet ploda. Ona predstavlja posrednika između plemenite sorte jabuke i zemljišta. Podloga ne samo da utiče na fiziološke procese i habitus jabuke, već se pomoću nje sorta prilagođava uslovima sredine i načinu gajenja. U proizvodnji sadnica jabuke koriste se dve vrste podloge: generativne i vegetativne.

Generativne podloge potiču od semena i manje su osetljive na nepovoljne ekološke uslove. Sorte okalemljene na generativne podloge u odnosu na sorte okalemljene na vegetativne podloge su bujnije, nisu uniformne po bujnosti, dugovečnije su, kasnije stupaju u plodonošenje, manje rađaju i daju plod lošijeg kvaliteta. Vegetativne podloge su nastale bespolnim razmnožavanjem i osetljivije su na nepovoljne ekološke uslove. Sorte okalemljene na vegetativne podloge u odnosu na sorte okalemljene na generativne podloge su uniformne po bujnosti, slabije b u j n o s t i , b r ž e r e a g u j u n a
agrotehničke mere, ranije stupaju u plodonošenje, daju veće i redovnije prinose i plod boljeg kvaliteta.
Nekada su za proizvodnju sadnica jabuka korišćene skoro isključivo generativne podloge, ali prelaskom na intenzivnu proizvodnju, gustina sadnje se znatno povećala, sve više se koriste vegetativne podloge, prvenstveno manje bujnosti. Šumska (divlja) jabuka (Malus sylvestris Mill.). Rasprostranjena je gotovo u svim krajevima naše zemlje do 1200 m nadmorske visine. Bujna je i dugovečna. Ima više varijeteta i formi, koji se razlikuju po bujnosti, krupnoći, obliku i ukusu ploda i drugim osobinama. Njen plod je kiseo. Sadrži puno pektinskih materija – služi i za preradu. Stranooplodna je,
daje neujednačene sejance. Sorte kalemljene na sejance divlje jabuke kasnije prorode (bujne sorte tek u petoj–šestoj godini), daju sitnije i manje obojene plodove nego kada su kalemljene na vgetativnim podlogama. Dobre strane ove podloge su što je dosta otporna na mraz i sušu, može se koristiti za podizanje manje intenzivnih zasada, kao i zasada na slabijem zemljištu jer razvija dublji koren. Ipak, i u ovim slučajevima prednost treba dati bujnijim vegetativnim podlogama (npr. MM 111 ili A 2).
Najvažnija podloga za jabuku u savremeno gustim zasadima je M 9, za njom dolaze M 26 i MM 106.

PODLOGA – M 9. M 9 spada u grupu slabo bujnih podloga za jabuku. Sorte jabuka na M 9 su bujnije nego na M 27 a slabije bujnije nego na M 26. Podloga M 9 je vrlo pogodna za intenzivne sisteme gajenja (gusta sadnja). Sorte jabuke na M 9 rano prorode (u drugoj, a najkasnije u trećoj godini), a zatim redovno i obilno rađaju. Plodovi sorata jabuke na M 9 su krupni, lepo obojeni, privlačni i nešto ranije sazrevaju nego na drugim vegetativnim podlogama. Zasadi jabuke na M 9 žive 25 do 30 godina. Podloga M 9 je otporna prema suši. Dobro se prilagođava različitim tipovima zemljišta. M 9 obrazuje zadebljanje (guku) ispod spojnog mesta sa plemenitom sortom jabuke. M 9 stvara korenove izdanke u zasadu. Sorte jabuka na M 9 , u savremenim gustim zasadima gaji se od 1000 do 2500 voćaka po hektaru. Savremena intenzivna proizvodnja jabuke počiva u velikoj meri na M 9.

M 9 T-337. Poreklom iz Holandije, klon podloge M 9 daje odličnu kruponoću plodova i visoke i stabilne prinose. Danas je ova podloga najrasprostranjenija i najomiljenija među proizvođačima u Evropi. Stabla okalemljena na ovoj podlozi se ponašaju slično kao ona okalemljena na podlozi EMLA 9. Ova podloga izaziva ranije stupanje na rod, a plodovi gajenih sorti su krupni. Smatra se da je za nijansu slabije bujna od EMLA 9. M-9 T 337 je otporna na rak korenovog vrata ali je osetljiva na pepelnicu.
M 9 EMLA. Podloga M 9 EMLA predstavlja klon podloge M 9 i vodi poreklo iz Velike Britanije, odnosno iz instituta u East Malling-u. Pošto je primećeno da je standardna podloga M 9 sve više bila zaražena virusima, raznim postupcima je dobijen klon EMLA 9 koji je oslobođen od virusa Sorte kalemljene na ovu podlogu su za nijansu jače razvijene u odnosu na one kalemljene na standardnu M 9 podlogu. Ova podloga indukuje ranije stupanje na rod, dok su plodovi krupni i ranije sazrevaju, pogotovo u ranijim fazama života. Dobro se ponaša u različitim zemljišnim uslovima. Podnosi teška i vlažna zemljišta, dok se dobro ponaša i na suvim, lakim zemljištima. Pošto je koren plitak i lomljiv potrebna je potprora. Otporna je prema raku korenovog vrata, dok je osetljiva na pepelnicu i na bakterioznu plamenjaču. Veoma kvalitetna podloga koja se upotrebljava širom sveta za podizanje zasada velike gustine. Mogućnost da proizvede plodove bolje veličine i obojenosti, kao i da omogući visoke prinose je čine veoma traženom.

PODLOGA – M 26. Podloga M 26 stvorena je u Engleskoj. Spada u grupu slabo bujnih podloga za jabuku. Malo je bujnija nego M 9. Na spojnom mestu obrazuje se zadebljanje (guka). Pogodna je za guste zasade. Otporna je prema mrazevima, pa može da se gaji u područijima sa oštrijom klimom. Gaji se od 1000 do 1800 voćaka po hektaru.
PODLOGA – MM 106. Podloga MM 106 stvorena je u Engleskoj. Srednje je bujna vegetativna podloga. Sorte jabuke na MM 106 dosta se dobro ukorenjavaju na stalnom mestu. Jedna je od najboljih podloga za slabo bujne sorte jabuke. Gaji se od 800 do 1300 voćaka po hektaru.

pripremila: Mirjana Ostojić, dipl.inž. PSSS Kraljevo

tekst preuzet sa : psss.rs