U prirodi je sve povezano i u ravnoteži, a čovek je tu ravnotežu poremetio. Sve što godinama zanemarujemo radi nezasitih potrošačkih navika dolazi na naplatu: klimatske promene, zagađenje vazduha, vode, zemlje.

Medonosna pčela, leptiri, moljci, bumbari i mnogo drugih vrsta pčela i insekata koje oprašuju biljke u fazi su izumiranja, a oni su ključni za opstanak drugih biljnih vrsta i hrane i ljude i životinje.

Sabina Kerić i Marija Nikolić iz udruženja Ekonaut godinama se bave pitanjem poboljšanja zelene infrastrukture u Beogradu, a sada su pokrenule inicijativu za medonosne bašte u saradnji sa Ambasadom Švedske u Srbiji i sa partnerima zainteresovanim za dobrobit pčela u Srbiji.

„U Srbiji se često dešavaju pomori pčela u oblastima sa intenzivnom, monokulturnom poljoprivredom jer je činjenica da se kod nas slabo kontroliše upotreba i dozvoljenih i nedozvoljenih pesticida i insekticida.”

„Da bi svakome ko želi da uredi svoj veliki ili mali otvoreni zeleni prostor olakšali napravili smo jednostavan priručnik u kome smo izdvojili i popisali 100 različitih vrsta koje se kod nas mogu uzgajati, u selu ili u gradu“, objašnjava Sabina na početku ove Priče sa dušom.

Priručnik možete preuzeti OVDE.

U Ekonautu saznajemo da su za „medonosnu baštu“, odnosno zelenu površinu prilagođenu pčelama i oprašivačima, potrebni sledeći elementi:

• biljke koje obezbeđuju nektar i polen
• sunčano područje bez velikog uticaja vetra
• velike „mete oprašivača“, zone sa autohtonim ili neinvazivnim biljkama
• kontinuirano cvetanje tokom vegetacije
• eliminisan ili minimiziran uticaj pesticida i insekticida
• vodena površina ili pojilica za insekte.

U poslednjih nekoliko decenija u uređenju zelenih površina svih vrsta vidi se trend nastao iz potrebe da se manje troši voda i hemija, kako na ukrasnim gradskim tako i na poljoprivrednim površinama. Cilj je što manje ljudske intervencije i uticaja koji idu protiv prirode umesto da rade sa njom.

„Travnjaci se zamenjuju posebnim livadama koje se ređe kose i zalivaju, dekorativne su i ne dopuštaju nepoželjnim biljnim vrstama da se razvijaju, na primer ozloglašenoj ambroziji. Slične vrste se sade između povrtarskih kultura u organskoj poljoprivredi i biobaštovanstvu da bi privukle oprašivače i čuvale voće i povrće od bolesti i drugih insekata koje ih napadaju.”

„U nekim parkovima u evropskim i svetskim metropolama postoje zone biodiverziteta koje imaju upravo biljke koje privlače oprašivače, trupce i lišće koji slobodno trule na zemlji, nepokošene, „podivljale“ delove, male „močvare“ sa trskom i vodenim travama. Svi ti elementi obogaćuju našu životnu sredinu i vraćaju nas na prirodna rešenja za probleme koji su nastali našim „neprirodnim“ aktivnostima. Zato u Ekonautu često koristimo slogan: „Vratimo prirodu u grad“.

A koje su to medonosne biljke?

„Ako bukvalno shvatimo pojam medonosne to su biljke koje su najprivlačnije pčelama medaricama – insektu koji smo „pripitomili“, jer  imaju veliku količinu cvetnog nektara od koga pčele prave med. Medonosni su i drveće i višegodišnje i jednogodišnje biljke, dosta jestivih biljaka koje nam daju voće i povrće je privlačno pčelama.”

U „Atlasu medonosnog bilja“ Veroljuba Umeljića opisano je 670  najznačajnijih svetskih medonosnih biljaka, od toga polovina može da se gaji ili samoniklo uspeva kod nas u kontinentalnim uslovima.

„Od toga koji cvetni nektar preovlađuje u medu zavisi vrsta meda, med može da bude od samo jedne vrste: suncokretov, bagremov, lipov… ili ako je polifloran onda je livadski ili šumski.

„Sve te biljke su medonosne a imaju i druge benefite“, otkriva Sabina i dodaje da „medonosna bašta“ može da bude vaša procvetala saksija lavande ili bosiljka na prozoru, prostor između stambenih ili poslovnih zgrada.

U poslednje dve godine ove saradnice rade i na podizanju internet platforme koja je inspirisana njihovim Festivalom cveća. Reč je o Greennet – Zelenoj mreži rasadnika Srbije koja treba da poveže domaće proizvođače sadnog materijala sa profesionalnim potrošačima.

Kada je reč o aktivnostima u Ekonautu, Marija je zadužena za izradu pejzažnih rešenja za zelene površine, izvođenje na terenu, odabir biljaka… Sabina piše i razvija projekte, traži donatore, komunicira sa partnerima, saradnicima, medijima, klijentima, a bavi se i IT delom poslovanja.  

Njih dve su se upoznale preko zajedničkog prijatelja koji je studirao sa Marijom na Šumarskom fakultetu.

Sabina je posle studija na Građevinskom fakultetu, radila u jednoj privatnoj firmi za telekomunikacija i posle osam godina instiktivno i razumski donela odluku da potraži nešto što bi je više ispunjavalo.

„Marija je živela u Parizu i inspirisana festivalima po Francuskoj imala je u fioci ideju za Beogradski festival cveća, koji organizujemo od 2011. godine. Upoznale smo se u Parizu pre desetak godina, malo bolje se upoznali, a ja sam joj poverila da sam nezadovoljna tadašnjim poslom. Pao je dogovor da joj pomognem oko dela organizacije festivala. Ona je pejzažni arhitekta, školovala se u Beogradu ali je svoje znanje nadogradila u Francuskoj i videla u kom pravcu može da poboljša stvari u svojoj struci i donese neke dobre ideje u Srbiju.“

U želji da dodatno promovišu Inicijativu za medonosne bašte i skrenu pažnju na važnost pčela i drugih oprašivača sagovornice Priča sa dušom osmislile su konkurs koji traje do 2. septembra.

Na fotografiji treba da bude vaša medonosna bašta, terasa ili cvet, odnosno neki od oprašivača koji se hrani na cvetu u vašoj medonosnoj bašti (pčela, bumbar, leptir ili bilo koji drugi oprašivač). Žiri će svakog utorka objaviti nedeljnog pobednika, a nagrade će se menjati svake nedelje.

Više o konkursu i ovoj inicijativi saznajte na sledećem linku.

preuzeto sa: https://pricesadusom.com/