Ova bolest se ispoljava u fazi klijanja semena, nicanja biljaka i u vreme formiranja kotiledona i prvog para pravih listova. Na prizemnom delu mladih biljaka, u zoni korenovog vrata, nastaju vodenaste pege koje se brzo uvećavaju, potom nekrotiraju, a zaraženo tkivo se sužava i suši. Usled toga obolele biljke poležu i uginjavaju, pa izgleda kao da se rasad topi. Na zahvaćenim delovima biljaka može se naći jače ili slabije izražena siva, budasta navlaka. Bolest se javlja u oazama, obicno u nižim delovima rasadnika.
Palež klijanaca (prouzrokovaci: Fusarium, Helminthosporium, Aspergillus, Penicillium,Pythium spp., Rhizoctonia solani, Sclerotinia sclerotiorum, Phytophthora spp., Alternaria spp.) je bolest koja prouzokuje velike štete na biljkama koje se gaje iz rasada i u gustom sklopu.
Zaraza potieče najčešće iz zemljišta ili iz zaraženog semena.

Prenošenje i održavanje: Sve gljive koje izazivaju palež klijanaca su „zemljišni paraziti“ i u njemu se održavaju u vidu raznih organa za razmnožavanje. U uslovima visoke vlažnosti zemljišta i vazduha, slabe osvetljenosti i guste setve, gljive se aktiviraju i čim seme proklija, one zaražavaju mladu biljku.

Suzbijanje: Za setvu koristiti isključivo zdravo i dezinfikovano seme i dezinfestiran (bez štetnih organizama) supstrat. Ukoliko je zemljište već korišćeno za proizvodnju povrća, dezinfestaciju vršiti hemijskim ili termičkim putem. U rasadniku provetravanjem regulisati vlagu vazduha i temperaturu. Nakon izvršene setve (posebno ukoliko nije korišćen dezinfestiran supstrat), neophodno je zemlju dobro zaliti Bevikurom N u koncentraciji 25 ml / 10 l vode. Tretman ponoviti za 7-10 dana i pred rasađivanje.

Kod ratarskih kultura isto koristiti deklarisano, dezinfikovano seme, plodored (svi zaraženi delovi biljaka izvor su zaraze ), duboko zaoravanje biljnih ostataka, tolerantnije sorte i hibridi.

Pripremio: dipl ing polj Predrag Nastić 

Korišćeni tekstovi sa sajta virginia.co.rs i “Bolesti ratarskih kultura” autora : Prof. dr. sc. Jasenka Ćosić