Obolele biljke se prepoznaju po zaostajanju u porastu, hlorotičnom lišću i gubitku turgora (venjenju -danju, da bi se oporavljale noću), a glavice su sitnije i nedovoljno čvrste. Ukoliko dođe do rane infekcije mogu da dovedu do potpunog uginuća mladih biljaka. Tipični simptomi bolesti se javljaju na korenu i na prizemnim delovima stabla zaraženih biljaka u vidu većih ili manjih izraštaja, guka raznih oblika i veličina.

Hipertofirani delovi korena su u početku  svetle boje, kasnije postaju tamni, pucaju po površini i trunu pod uticajem saprofitnih mikroorganizama. Oboleo koren gubi funkciju usvajanja vode i hranljivih materija, pa biljke venu i zaostaju u porastu.

Epidemiologija : Parazitna gljiva P.brassicae nema izdiferenciranu miceliju već je njeno telo oblika plasmoda i sastoji se iz pokretne i gole protoplazmatične mase. Kao obligativni parazit razvija se samo u unutrašnjosti žive ćelije svojih domaćina. Zaražene ćelije se uvećavaju u tzv. “džinovske ćelije”, koje imaju zrnast sadržaj, što predstavlja spore ove gljive.

Plasmodiophora brassicae nepovoljan vegetacioni period (zimu) preživljava u vidu mirujućih (trajnih) spora u zemljištu. U povoljnim uslovima sredine (hladno, vlažno i kiselo zemljište) mirujuća spora klija u biflagelatnu primarnu zoosporu^. Primarne zoospore hemotaktično pronalaze korenove dlačice biljke-domaćina i ulaze u ćelije korena, gde se deobama jedra i rastom pretvaraju u višejedarne primarne plazmodije. Iz primarnih plazmodija se mitotički odvajaju sekundarne zoospore i napuštaju domaćina.

Sekundarne zoospore su stadijum širenja infekcije. U spoljašnjoj sredini (zemljište) sekundarne zoospore se transformišu u diploidne zoospore (poseduju dvostruko veći broj jedara, ali i bičeva) i kao takve inficiraju nove korenove. U novom domaćinu zoospore rastu u sekundarnu plazmodiju. U kasnijem stadijumu bolesti, ćelije domaćina su potpuno ispunjene plazmodijom i ćelijski sadržaj odumire. Kada plazmodija dostigne određenu starost, mejotičkim deobama se stvaraju haploidne mirujuće spore, koje u spoljašnju sredinu dolaze nakon truljenja domaćina. Mirujuće spore zadržavaju svoju klijavost i do 6 godina.

Szbijanje : 

Pripremio: dipl ing polj Predrag Nastić

Korišćen tekst : ”Bolesti kupusnjača” (seminarski rad) autori: Dijana Stijepović, Branko Đurović, Marija Mugoša prof: Doc. dr Jelena Latinović