Malina

Malina je posle jagode najznačajnija voćna vrsta. Desertno je voće a plod se može koristiti u svežem ili smrznutom stanju, kao i za različite oblike prerade- sok, sirup, vino,prirodni liker , kompot, slatko džem, marmelada,kandirano voće ,sladoled, malina u prahu i pulpi.

Malina ima više prednosti u odnosu na druge voćke. Lako se razmnožava počinje da rađa u prvoj ili drugoj godini posle sađenja a u trećoj godini dostiže pun rod. Plod dozreva u junu i julu kad na tržištu nema dovoljno svežeg voća. Rizik u proizvodnji maline je manji u odnosu na druge voćne kuture jer joj grad, mraz i vetar ređe pričinjavaju štete. Najveći proizvođač maline je Rusija sa 90110 t, Poljska 37524 t, Čile 35000, SAD 32100 t, Nemačka 28285 t, Mađarska 27277t. U Srbiji se proizvodi 40-60.000 t maline. U našoj zemlji površine pod malinom iznose oko 10.000 ha, s tim da je poslednjih nekoliko godina registrovano povećanje što što govori i činjenica da su 2006 god. ukupne površine iznosile 16.354 ha.

Uglavnom se gaji na manjim seoskim posedima veličine 10 do 30 ari u brdskoplaninskim područjima, gde daje najbolje rezultate. Na tako usitnjenim parcelama proizvodnja se često odvija bez ikakve kontrole, čime se ne obezbedđuju ni minimalni zahtevi u tehnologiji gajenja, a samim tim i zahtevi kupaca koji traže da se poštuje minimum tehnološke discipline. Podizanjem savremenih zasada maline sa inoviranim sortimentom (jednorodne i remontantne sorte krupnog ploda) i savremenijom tehnologijom gajenja, inostranom tržištu će se ponuditi veće količine kvalitetnog stonog voća i plodova za raznovrsnu industrijsku preradu. Istovremeno će se omogućiti bolje i potpunije korišćenje postojećih hladnjača, kao i podizanje novih prerađivačkih kapaciteta.

Hemijski sastav i hranljiva vrednost maline

Plod šumske divlje maline težak je od 0,9 do 1,7 grama. U plodovima se nalazi 85-88% vode, 12-15 % ukupne suve materije, a 4,1-9,9% otpada na semenku i pokožicu. Težina ploda plemenite maline kreće se 1.7-8,4 g, a neki plodovi su teški i do 12 g. Sadržaj vode u plodovima plemenite maline iznosi 77,4-90,9 %, ukupne suve materije od 9,1 -22,6 %, rastvorljive suve materije 8,0-13,0 % i pepela 0,4-0,8 %. Sadržaj šećera se kreće 3,4-6,9 %, Ukupne kiseline se kreću 0,6-2,6 %. Pektinske materije iznose 0,5-2,8 %, pentozani 2,7 %, taninske i bojene materije 0,1-0,3 %, azotne materije 0,8-1,9 %, vitamin C 12,8-53,2 mg %, a pH 2,95-3,52. Plod maline sadrži i značajne količine aromatičnih materija. U semenu se nalazi 14,6 % masnih materija.

Morfologija maline

Malina je višegodišnja žbunasta listopadna biljka cvetnica. Kao takva malina sadrži vegetativne i fruktifikacione organe. Vegetativni organi služe održavanju života jedinke i diferencirani su na koren, stablo , list. Fruktifikacioni organi ili organi za razmnožavanje omogućuju opstanak vrste. Tu spadaju cvet, seme i plod.

Koren

Koren je osnovni vegetativni organ maline. Radijalne je simetrije, višegodišnji je i dobro razvijen.Uloga korena maline je mnogostruka. Iz zemljišta usisava vodu i u njoj rastvorene mineralne materije, utvrđuje biljku u zemljištu , služi kao organ za skladištenje organskih materija i za vegetativno razmnožavanje – korenove reznice crvene maline.

Stablo

Stablo je osnovni vegetativni organ maline i radijalne je grade. Na stablu maline listovi su spiralno raspoređeni a u pazuhu listova nalaze se pupoljci. Stablo zajedno sa lišćem gradi izdanak, koji se sastoji od dva dela. Nad zemljom u vazduhu nalazi se aerofilni , fotofilni izdanak koji živi nepotpune dve godine i podzemni geofilni izdanak koji je višegodišnji i bogat je rezervnim hranljivim materijama. U drugoj polvini leta na podzemnim izdancima i na mladim žilama obrazuje se veći broj pupoljaka od kojih nastaju novi mladi izdanci. Ovi izdanci rastu u toku jeseni i zime sve dok se zemljište ne smrzne. Narednog proleća izdanci počinju da izbijaju na površinu u zavisnosti od ostvarenog porasta u prethodnoj godini. Na podzemnom delu izdanaka razvijaju se adventivni korenovi. Izdanci koji do sredine vegetacije ne izbiju na površinu oni uginu.

Poznavanje načina obrazovanja i rastenja izdanaka maline pod zemljom od velike je važnostiza određivanje i prikladnog sistema održavanja zemljišta u rodnim zasadima i zasadim za proizvodnju sadnice.

Nadzemni izdanak živi nepune dve godine, on dostiže punu visinu na kraju prve godine. Mladi jednogodišnji izdanci nose krupne neparno peraste listove sa 3 ili 5 liski.U pazuhu listova jednogodišnjih izdanaka razvij se obično po jedan ili dva a ređe tri pupoljka koji su rasporedeni jedan iznad drugog serijalno. Ako postoje po dva pupoljka gornji su bolje razvijeni i iz njih se razvijaju naredne godine rodne grančice.Donji pupoljci ostaju ne razvijeni i od njih se razvijaju rozete. Pri povredi gornjeg pupoljka pozni mraz onda iz donjeg pupoljka se može razviti rodna grana. Jednogodišnji izdanci maline dostižu dužinu od nekoliko desetina santimetara do preko tri metra. Dužina izdanka zavisi od sorte, fiziloškog stanja biljke, plodnosti zemljišta, meteoroloških prilika i nege. Jednogodišnji izdanak sazreva od osnove ka vrhu. Stoga kod sorata koje su osetljive prema mrazevima i temperaturnim kolebanjima najpre izmrzavaju vrhovi izdanaka.

Dvogodišnji izdanci maline ne obrazuju kambijalni prsten, ne debljaju sekundarno i ne stvaraju godove. U toku druge godine iz bočnih pupoljaka nadzemnog izdanka mogu da se razviju rodne grančice, koje nose cvetove i plodove. Najveći broj i najkrupniji plodovi maline obrazuju se na rodnim grančicama na srednjoj trećini izdanka, a kada na rodnim grančicama donjeg dela vršne trećine izdanaka. Zbog toga rezidbu maline treba podešavati tako da se sačuvaju najveći broj rodnih grančica.

Vršni pupoljci na jednogodišnjem izdanku nekih sorata maline razvijaju se u rodne grančice i donose rod krajem prve vegetacione periode septembar – oktobar tu spadaju lord džordž, krupna dvoredna , septembar . Prema nameni postoje dve vrste izdanaka za zamenu i za razmnožavanje.

Izdanci za zamenu izbijaju iz pupoljaka na podzemnom višegodišnjem izdanku. Oni služe za zamenu dvogodišnjih izdanaka, koji su doneli rod i potom se osušili.
Izdanci za razmnožavanje izbijaju iz adventivnih pupoljaka na žilama i služe za proizvodnju sadnica maline koji se koriste za podizanje novih malinjaka.

List maline

List

List je pored korena i stabla osnovni vegetativni organ maline. U listu maline vrši se sinteza organske materije –fotosinteza, razgrađivanje organske materije – disanje i isparavanje vodene pare transpiracija. Listovi postaju od lisnih začetaka, koji se diferenciraju u lisnu osnovu, lisnu dršku i liske. List maline je složen neparno perast i sastoji se od 3 ili 5 jajastih liski. Listovi su na stablu maline raspoređeni spiralno. Neparno perasta građa listova i njihov spiralni raspored omogućavaju malini da potpuno iskoristi raspoložive količine svetlosti za proces fotosinteze.

Cvet maline

Cvet

Obrazovanje cvetnih pupoljaka maline počinje u septembru ili oktobru. Najpre se obrazuje terminalni cvet u cvasti, njegov razvoj je najbrži. Ostali cvetovi formiraju se ka osnovi u vidu nepravilne spirale, a njihov razvoj je sporiji.Cvet maline je  dvopolan hermafroditan.

Sastoji se od čašice, krunice, prašnika i tučkova. Čašica maline sastoji se od pet čašičnih listića zelene boje , krunica ima pet kruničnih listića bele ili ružičaste boje. Prašnika ima mnogo i oni grade prsten oko tučkova. Cvetovi maline su skupljeni u cvasti , cvetanje obično traje 20-25 dana.

Plod

Zbirni plod maline sastoji se iz velikog broja koštunica sakupljenih oko sasušene cvetne lože. Plod maline izgrađen je od 20-160 pojedinačnih koštunica. Svaka koštunica nastaje od po jednog oplodnog listica- karpele. Plod je obično crvene, žute ili crne boje. Izduženog ili loptastog oblika. Ako je oplođenje slabije neke se koštunice ne razvijaju, pa plod može da bude nepravilnog oblika. Sorte čiji se plodovi osipaju ne trebaju se gajiti.Težina ploda plemenite maline iznosi 1,7- 8,4 g, a katkad i do 12 g.

seme crne maline

Seme

Razvićem semenog zametka maline posle oplođenja nastaje seme. Ono sadrži opnu ,semenjaču i klicu. Kad seme maline dođe u povoljne uslove ono klija.

Faze u godišnjem ciklusu maline

U životu maline razlikuju se dva doba:

doba aktivnog života ili vegetacije
doba zimskog odmora

Vegetacija traje od trenutka kad se razviju prvi pupoljci maline, pa sve dok ne otpadne lišce u jesen. Ostatak vremena je zimski odmor. U toku godišnjeg ciklusa malina prolazi kroz sledece fenofaze:

početak rastenja i listanja
cvetanje
oprašivanje i oplodenje
obrazovanje i razvoj ploda
obrazovanje cvetnih pupoljaka i
zimski odmor

Početak rastenja i listanja

Tokom aprila i prve polovine maja, novi izdanci počinju da izbijaju na površinu zemlje. Njihovo rastenje je najintezivnije od sredine maja do kraja juna. Dvogodišji izdanci maline počinju da listaju početkom aprila, a početak i trajanje listanja zavisi od sorte, temperature i drugh činilaca sredine. Iz pupoljka u pazuhu listova dvogodišnjih izdanaka obrazuju se rodne grančice.

Cvetanje

U našim malinarskim područjima malina počinje da cveta u drugoj dekadi maja, a cvetanje traje 20-30 dana u zavisnosti od sorte i meteoroloških prilika. Razlika u cvetanju između ranih i poznih sorti iznosi 6-10 dana.

Oprašivanje i oplođenje

Malina je entomofilna biljka, a najvažniji oprašivač insekt je medonosna pčela.Većina sorata maline ima hermafroditan cvet, koji se sastoji od čašice ,krunice,prašnika i tučkova. Uspešno oprašivanje je uslov za oplodenje. Plod maline je zbirna koštunica, izgrađena od 20-160 pojedinačnih koštunica. Da bi se zbirni plod maline normalno razvio neophodno da se oprašivanje obavi u svim ili skoro svim tučkovima.

Obrazovanje i razvoj ploda

Iz oplodene jajne ćelije-zigota, obrazuje se klica-embrion, a zid plodnika razvija se u plodov omotač-perikarp. On je izgrađen od tri sloja spoljašnjeg-egzokarpa, središnjeg-mezokarpa i unutrašnji –endokarpa. Sa praktične tačke gledišta najveći prinosi i najbolji kvalitet ploda maline postiže se ako se vlažnost zemljišta sačuva površinskom obradom ili navodnjavanjem, ili ako bude obilnih padavina na dvadeset dana posle punog cvetanja, odnosno na 12-14 dana pre početka berbe.

Obrazovanje cvetnih pupoljaka

Cvetni pupoljci se obrazuju u jesen u godini koja prethodi cvetanju.Kod crvenih malina cvetni pupoljci se diferenciraju postepeno od vrha izdanka ka osnovi, dok je ta sklonost manje izražena kod crnih i purpurnih malina. Diferenciranje pupoljaka počinje u prvoj polovini septembra a kod crnih sorata u toku oktobra.

Zimski odmor

Zimski odmor u našim uslovima počinje u novembru, kad otpadne lišće. Zimski odmor je veoma bitan za malinu bez njega se nemogu obrazovati rodne grančice na dvogodišnjem drvetu.

Podneblje klima

Za uspevanje maline su bitni sledeći klimatski elementi:

Temperatura
Vlažnost
Vetar
Svetlost

Temperatura

Temperatura je veoma važan činilac koji određuje raspored biljaka maline na zemljinoj površini. Divlja evropska crvena malina i artička malina rasprostranjene su daleko na severu. U tim krajevima su srazmerno niske biljke koje pod snežnim pokrivačem podnose niske temperature do -35 °C. U odsustvu snega izdanci maline mogu da izmrznu na temperaturi od -18 do -26 °C, što zavisi od sorte i njenog fiziološkog stanja.

Korenov sistem maline izmrzava na temperaturi zemljišta -12 do -14 °C, naročito kad nije zaštćen snegom. Kolebljive temperature u proleće mogu da pričine značajne štete izdancima. Naročito ako se smenjuju temperature iznad 6 °C i -7 °C.

Malina ne podnosi podneblja sa visokim letnjim temperaturama. Ona najbolje uspeva u oblasti sa prohladnim letom i zimama koje nisu suviše oštre. Dvorodne sorte maline su osetljivije prema niskim temperaturama nego jednorodne. U hladnim krajevima vrhovi nedozrelih izdanaka izmrzavaju.

Vlažnost

Glavni proizvodni rejoni maline nalaze se u semihumidnim i humidnim krajevima gde godišnja suma padavina prelazi 800 mm taloga , a vlaga je pravilno rasporedena u toku vegetacionog perioda. Malina ne podnosi sušu. Pri nedovoljnim količinama vlage u zemljištu i vazduhu smanjuju se prinosi i smanjuje se kvalitet plodova, koren slabo raste a broj izdanaka i njihova bujnost se smanjuju.Malinjak se proreduje a prinosi su mali.

Malina dobro uspeva na propustljivim zemljištima s visokim vodenim kapacitetom, posebno ako se malinjak nalazi u blizini šuma, koje pružaju svežinu, povoljnu vlažnost i strujanje vazduha.
Na suviše vlažnom zemljištu malina slabo raste a na zabarenom ugine. Podzemna voda ne sme da bude bliža površini više od 1 m.

Vetar

Malinu treba štititi od hladnih, suvih i olujnih vetrova. Olujni vetrovi mogu da polome izdanke maline a naročito duge rodne grančice pred berbu i u toku berbe. Blagi povetarci su korisni za malinu, jer sprečavaju ili otrežavaju pojavu gljivičnih bolesti.

Svetlost

Malina je biljka koja za uspevanje zahteva dosta svetlosti i vlage. Na severu kulturne sorte maline uspevaju na osunčanim južnim položajevima. Dok u južnim krajevima pretežno se gaje na severnim ekspozicijama. Malina daje dobre rezultate ako se gaji po sistemu žive ograde, jer joj tada stoji na raspolaganju dovoljna količina svetlosti. Malina teško podnosi jaču zasenu.

Zemljište

Za malinu su povoljna rastresita, propustljiva i slabo kisela zemljišta , bogata organskim materijama, koja mogu da prime i zadrže dovoljne količine vlage u toku sušnog perioda vegetacije. Malina ne podnosi laka, suva ,krečna i peskovita šemljišta, a ni teška i zbijena zemljišta sa visokim nivoom podzemne vode.

Za gajenje maline najpodesnije su gajnjače, blago otpozoljene gajnjače i aluvijumi. Teške smonice i teški podzoli nisu pogodni za malinu. Na krečnim zemljištima često se pojavljuje nedostatak gvožda i magnezijuma, što dovodi do hloroze lišća i otežane fotosinteze.
Za malinu su najpogodnija zemljišta čiji je pH oko 6 , tačnije ako se pH kreće od 5,5-6,5.

Orografija

Orografski činioci obuhvataju: nadmorsku visinu, položaj i ekspoziciju. U našoj zemlji plemenite sorte maline uspevaju na 400-800 m nadmorske visine.

Položaj znatno utiče na izmrzavanje maline. Malinjake treba podizati na položajevima sa dobrom vazdušnom drenažom. Malina izmrzava u širokim dolinama sa uskim izlazom, u uskim uvalama, i na položajevima koji su na udaru hladnih vetrova-severac, košava, pa takve položajeve treba izbegavati pri podizanju malinjaka. Severne ekspozicije su hladnije i vlažnije od južnih, istočnih i zapadnih pa su u našim prilikama najbolje za malinu.

Izbor mesta , položaja i zemljišta za malinjak

Kao višegodišnja kultura malina ostaje na istom mestu 10,15 i više godina. Stoga je veoma bitno da se za malinjak odabere pogodno mesto. Malina najbolje uspeva kada je u potpunosti izložena suncu i dobroj ventilaciji, obezbeđena dovoljnom količinom vlage i uz zaštitu od oštećenja koja mogu da izazovu vetar i mraz. Promenljive zimske i prolećne temperature prouzrokuju većinu oštećenja. U našem podneblju malina daje najbolje rezultate kad se gaji na blago nagnutim do 10% severnim ekspozicijama. Na takvim položajima ne zadržava se voda i hladan vazduh, dok je snežni pokrivac obično dugotrajan. Previše nagnuti položaji preko 10% i polžaji izloženi jakim vetrovima nisu pogodni za malinu, jer nisu dovoljno vlažni, mehanizacija radova u malinjaku je otežana, a rodne grančice i izdanci često se lome pri udaru jakih vetrova.Poželjno je da u zasadu bude dobra cirkulacija vazduha jer umanjuje mogućnost pojave brojnih gljivičnih oboljenja. Slab protok vazduha povećava vlažnost vazduha oko plodova i izdanaka, što pogoduje razvoju bolesti izdanaka i truljenju izazvanog gljivicama. Divlja malina i kupina koje rastu oko parcele predviđene za postavljanje zasada takode mogu predstavljati problem. One su dobro stanište za štetočine, a često predstavljaju izvor virusa i gljivičnih patogena. Ako ste u mogućnosti, eliminišite ih u krugu od 200 metara oko zasada.

Izbor zemljišta za malinjak

Malina najbolje rađa na visoko propustljivim zemljištima (peskovitoj ili muljevitoj ilovači) koja sadrže visok stepen organske materije (>3%) i čija se kiselost (pH) kreće izmedu 5,5 – 6,5. Kod težih, manje propustljivih zemljišta povećana je mogućnost pojave oboljenja korena, mada se ona mogu do izvesnog stepena ublažiti izborom otpornijih sorti maline, postavljanjem izdignutih leja i primenom hemijskih sredstava.

Oko 90% korenovog sistema nalazi se na dubini do 50 cm površinskog sloja zemljišta iz koga koren crpi vlagu i hranljive materije.

Priprema zemljišta

Priprema zemljišta treba da obezbedi normalan prirast izdanaka i obilnnu rodnost maline. Pošto je malina višegodišna biljka, priprema zemljišta mora da se obavi pravilno i blagovremeno. Priprema zemljišta za podizanje malinjaka obuhvata:

uništavanje korova
vađenje kamenja žila i panjeva
đubrenje
oranje
poravnjavanje i usitnjavanje površine
kao i parcelisanje zemljišta

 
Ako je zemljište zakorovljeno dugovečnim korovskim biljkama, onda posle skidanja preduseva, u junu zemljište treba tretirati nekim herbicidom radi uništavanja korova. Priprema nezakorovljenog zemljišta može da počne 1-2 meseca pre početka sadenja maline.

Pošto se zemljište očisti od korova, kamenja ,žila i panjeva, pristupa se đubrenju odnosno unošenju organskih i mineralnih đubriva. Količina đubriva zavisi od tipa zemljišta i njegove plodnosti. Količina stajnjaka kreće se od 20.000-60.000 kg/ ha, super fosfata 500-600 kg/ ha, kalijum- sulfata ili 40%-tne kalijumove soli 800-1000 kg/ ha, amonijum sulfata 200-500 kg/ ha. Zemljište za podizanje malinjaka se ore rano u jesen na dubinu 30-40 cm. Posle oranja sve žile drveća treba prikupiti i spaliti, a zemljište poravnati i usitniti teškom drljačom ili tanjiračom.

Malinjaci veći od 5 ha treba da budu podeljeni na parcele veličine do 2 ha. Osnovni putevi u malinjaku treba da budu široki oko 5m da bi se mogla primenjivati mehanizacija.

Površinski usevi pogodni za pripremu zemljišta pre sadnje malina
POVRŠINSKI USEV LATINSKO IME DOZA SEMENA BILJNA MASA VRSTA USEVA/VREME SETVE INDIKACIJE
Ozima raž Secale cereale 125 kg/ha 4.5-ll t/ha Zimski, jednogodišnji /kasno u jesen Suzbijanje alelopatskog korova. Dobra biljna masa. Nije pogodan kao domaćin nematodama i Pythium. Može se mešati sa ovsem, grahoricom i slatkom detelinom.
Heljda Fagopyrum esculentum,F. sagittatum 80 kg/ha 1-1.5 t/ha Letnji, jednogodišnji usev /rano leto Seje se na slabo kiselim zemljištima (pH). Koristi kalcijum i fosfor iz slabo plodnih zemljišta. Uništava korov. Ukoliko se ostavi ponovo rađa u sledećoj vegetaciji.
Neven Tagetes spp. 10 kg/ha Letnji, jednogodišnji usev /rano proleće Uništava nematode. Slaba biljna masa.Sadnice koje se sade u leju mogu se koristiti samo na relativno malim površinama. Verovatno se teže nabavlja u većim količinama.
Sirak metlaš Sorghum bicolor 90 kg/ha 16-22 t/ha Letnji jednogodišnji usev /kasno proleće Uništava korov. Dobra biljna masa.
Zob Avena sativa 112 kg/ha 9-13 t/ha Letnji, jednogodišnji usev /rano proleće Prolećni usev brzog rasta. Zasejati pre zametanja semena. Seje se na slabo kiselim zemljištima (5.5pH). Može se sejati kao jesenji usev. Ne prezimljuje. Može se mešati sa ražom i grahoricom.
Ražna trava/italijanski ljulj Lolium multiflorum 22.5 kg/ha Letnji, jednogodišnji usev /kasno proleće Odgovaraju mu teža zemljišta sa malom količinom azota. Dobra biljna masa. Meša se sa mahunastim usevima.
Ražna trava Lolium perenne 28 kg/ha Višegodišnji usev /kasno proleće Suzbijanje alelopatskog korova.Dobra biljna masa meša se sa mahunastim usevima.
Detelina lucerka Medicago sativa 16 kg/ha 8 t/ha suvo /Višegodišnji mahunasti usev /proleće-leto Uspeva na zemljištima kiselosti (6-7 pH). Generalno uništava korov i uravnotežava nivo azota. Može da bude domaćin nekim štetočinama. Može se mešati sa travama.
Bela detelina Trifolium repens 4,5 kg/ha 12-25 t/ha +40-270 kg N/ha Višegodišnji mahunasti usev/proleće-leto Zahteva kisela zemljiišta sa visokim nivoom fosfora. Generalno uništava korov i doprinosi uravnotežavanju nivoa azota. Može da bude domaćin nekim štetočinama. Može se mešati sa travama i detelinom.
Crvena detelina Trifolium pratense 20 kg/ha 5,5 t/ha + 50 kg N/ha Višegodišnji mahunasti usev /proleće-leto Uspeva na zemljištima kiselosti > 5,6 pH i na više vrsta zemljišta. Generalno uništava korov i doprinosi uravnotežavanju nivoa azota. Može da bude domaćin nekim štetočinama. Može se mešati sa travama.

Agrotehnika u malinjaku

Sadnja maline

Crvena malina se sadi od oktobra do aprila zrelim izdancima, a u junu zelenim izdancima. Jesenje sadnja maline u našim klimatskim uslovima ima više prednosti u poredenju s prolećnom.

Pre svega pri jesenjem sađenju koriste se izdanci maline koji su pre kratkog vremena izvađeni iz matičnjaka za proizvodnju izdanaka. Sadnice maline posađene u jesen ne oskudevaju u vlazi, a na temperaturama zemljišta iznad tačke mržnjenja one tokom zimskih meseci razvijaju korenov sistem. Zbog toga malinjaci zasađeni u jesen razvijaju u prvoj vegetaciji snažne izdanke a u drugoj godini donesu dobar rod.
Kasno u proleće sadi se malina koja je dugo vreme provela u trapovima. Ako je proleće sušno a nema mogućnosti da se malinjak redovno zaliva onda je prijem sadnica veoma slab.

Sađenje maline u toku zimskih meseci povoljnije je nego sađenje maline u proleće ako je zemljište pogodno za rad a temperature nisu ispod tačke mržnjenja. Crne i purpurne maline uvek se sade u proleće, jer se tek tada vrhovi izdanaka ožile, podrazumeva se da ovo sađenje treba obaviti što ranije u martu, dok još nije krenula vegetacija.

Izbor sadnog materijala

Veoma je važno da se obezbedi zdrav sadni materijal, dobrog kvaliteta. Zasad neće dati dobre rezultate ako se ovaj uslov ne ispuni. Sadni materijal trebalo bi nabaviti iz pouzdanog rasadnika koji prodaje sertificirane sadnice, kako biste bili sigurni da materijal nije zaražen. Rizik od infekcije najmanji je kod sadnica dobijenim iz kulture tkiva, na drugom mestu su one iz staklenika, dok sadnice proizvedene u poljskim uslovima nose najviši stepen rizika. Biljke dobijene iz kulture tkiva nabavljaju se po višoj ceni, ali se obično isplate kroz povećan rod i duži vek eksploatacije zasada.

Razmak između sadnica takođe treba odrediti u godini pre sadnje, kako bi se obezbedio adekvatan broj sadnica. Razmak između redova zavisi od mehanizacije koja će se koristiti i naslona koji će se eventualno postavljati. Razmak između redova kreće se od 2,4 – 3,3 m. Mora se imati u vidu širina kosilice i postavljanje naslona, odnosno treba obezbediti dovoljno prostora između redova za neometano košenje, prskanje i berbu. Istraživanja su pokazala da se oboljenja manje javljaju i da se postiže veća produktivnost ukoliko je broj redova veći i kada su oni na manjem odstojanju, nego kada je manje redova na većem odstojanju. Razmak između sadnica u redu kod crvene maline varira od 0,6 do 0,9 m, u zavisnosti od bujnosti. Uopšteno govoreći, malina se gaji u obliku žbuna ili živice, sa velikim brojem mladih izdanaka koji se razvijaju iz korenovog vrata i popunjavaju prostor između primarno posađenih sadnica. Kod nekolicine sorti, kao što je „Titan“ i kod sorti purpurnih plodova, izdanci se uglavnom razvijaju iz žbuna i te sorte se mogu gajiti u sistemu uzdignutih leja.

Ukupan broj potrebnih sadnica za sadnu površinu izračunava se pomoću obrasca: ukupna površina zasada podeljeno sa brojem redova podeljeno sa razmakom između sadnica. Na primer, 10000 m2 (1 ha) podeljeno sa 3,0 m između redova podeljeno sa 0,9 m između sadnica jednako je 3,704 sadnice (1000/3,0/0,9=3703,7). Sadnice treba poručiti u zimu pre sadnje da bi se obezbedila adekvatna količina.

Sorte maline svrstavaju se u dve grupe: jednorodni (letnje) i dvorodne (jesenje). Nekoliko slabih dvorodnih tipova maline opisano je kao tipovi koji uvek plodonose, daju manji jesenji rod, a mogu se tretirati i kao jednorodne i dvorodne maline. Malina je prirodno dvogodišnja biljka sa višegodišnjim žbunom. Nakon razvoja u prvoj vegetaciji jednogodišnji izdanci prolaze kroz period mirovanja u jesen, prezime niske zimske temperature i rađaju sledeće godine. Jednogodišnje izdanke u drugoj vegetaciji nazivamo dvogodišnjim izdancima, jer cvetavaju. Posle plodonošenja ovi izdanci odumiru i sledećeg proleća se uklanjaju. Umesto njih, novi jednogodišnji izdanci postaju dvogodišnji. Orezivanje dvogodišnjih izdanaka u proleće, kako bi se proredili rodni i uklonili suvi izdanci, ima pozitivan uticaj na zaštitu maline od bolesti kao i na povećanje dimenzije ploda.

Dvorodne sorte rađaju u prvoj godini, u jesen iste godine. Snaga prirasta veoma varira, od plodonošenja samo na vrhovima izdanaka kod nekih dvorodnih sorti, do obilnog radjanja dužinom celog izdanka, kod sorti kao što su „Autumn bliss“ i „Polka“. Kod dvorodnih sorti sa kasnim vremenom zrenja, kao što je „Heritage“, rani mrazevi mogu da utiču na umanjen prinos. Kod ovih sorti, rezidba se vrši košenjem do nivoa zemlje pre izbijanja jednogodišnjih izdanaka u rano proleće. Plodovi sorti koje se koriste za svežu upotrebu su svetlije boje od onih koje se proizvode za obradu, čvršćeg su mezokarpa i mogu se držati u hladnjači do deset dana pod idealnim uslovima. Plodovi svetlije boje u hladnjači manje tamne i manja je verovatnoća da će usled manipulacije i transporta pokazati znake oštećenja. U pogledu dugotrajnosti postoje velike varijacije među sortama. Tržište takođe pokazuje interesovanje za krupnije plodove iz brojnih razloga, uključujući i veću naklonost potrošača ka krupnijim plodovima, kao i zbog lakše berbe. Plodovi ovih sorti imaju veća udubljenja koja se usled nepažljivog rukovanja deformišu.

Priprema izdanaka maline za sadnju

Izdanci maline se najbolje primaju ako se posade odmah posle vađenja. To često nije moguće pa je sadnice najbolje čuvati u trapovima i hladnjačama , da bi se sačuvale od isušivanja izmrzavanja i mehančkih oštećenja. Ako izdanci duže vreme provedu u transportu, treba žile odmah pri prispeću potopiti u vodu, ostaviti u njoj 24 sata pa onda saditi.

Za sađenje se koriste izdanci čiji je identitet sorte poznat i koji su garantovano zdravi (sertifikovani sadni materijal). Vrlo je povoljno da su izdanci dugi 50 cm, srednje debljine 8-10mm, sa razvijenim korenovim sistemom od 8-10 glavnih žila, pri čemu je svaka od tih žila duga 12-20 cm i sa što više sitnih žila. Na sadnici treba da bude što više očuvanih pupoljaka, a žile na preseku sveže i svetle boje.

Pre sađenja žile se skrate na ¼ i potope u razređenu kašastu smešu od vode i jednakuh delova goveđe balege i ilovače uz dodavanje  nekog dezinfekcionog sredstva npr. Previcur (0,25%) ili Benomil (0,1%). Zeleni izdanci se retko koriste za podizanje malinjaka.

Načini sađenja i sistemi gajenja maline

Malina se može gajiti u obliku različitih sistema u zavisnosti od uslova sredine, sorte i odabrane agrotehnike. Najčešće se primenjuju sledeći sistemi gajenja:

Sistem žbuna sa kvadratnim rastojanjem
Sistem žbuna sa pravougaonim rastojanjem
Sistem pantljike
Sistem žive ograde

Sistem žbuna sa kvadratnim rastojanjem

Razmak sadnje 1,5 × 1,5 m do 2,5 × 2,5 m što zavisi u našim klimatskim uslovima od bujnosti sorte i radnog zahvata mašine za obradu. Na jedno sadno mesto sadi se jedna sadnica, a ređe 3-4. Pri dovoljno velikom kvadratnom rastojanju može se vršiti obrada u dva pravca. Pri ovom sistemu gajenja stane mali broj sadnica po jedinici površine. Ovaj sistem gajenja može se koristiti na ravnim površinama i površinama sa blagim nagibom.

Sistem žbuna sa pravougaonim rasojanjem

Rastojanje između redova iznosi 2,5-3 m a u redu 1-1,5 m. Ovde se takođe na jedno sadno mesto stavlja jedna sadnica ređe više. Prvih godina moguća je unakrsna obrada dok kasnije može se obrađivati samo međuredno rastojanje. Pri pravougaonom rastojanju prinosi su nešto veći u odnosu na kvadratni sistem.

Sistem pantljike

Kod ovog sistema rastojanje između redova se kreće 2,5-3 m , a u redu 0,30-0,50 m. U praksi se sreću sistem širokih pantljika 60-90 cm, i sistem uskih pantljika 30-40 cm.

Sistem širokih pantljika ima nekoliko mana . Pošto u širokoj pantljici izbija veliki broj izdanaka to je u njoj obrada nemoguća. Rodne grančice su u sredini redova preguste, pa berači teško uočavaju plodove. Izdanci su slabi često se savijaju pa se plodovi prljaju. Kvalitet plodova je slabiji ali su prinosi veliki. Sistem velikih pantljika nije za preporuku.

Sistem uskih pantljika je pogodan za gajenje maline. Redovi su udaljeni 2,5-3 m, a širina reda je 30-40 cm. Rastojanje između redova zavisi od radnog zahvata mašine koje se koriste za obradu, kao i od bujnosti sorte u zasadu. Broj izdanaka po hektaru je srazmerno veliki pa se dobijaju i visoki prinosi. Malina gajena po ovom sistemu dobro rađa, a plodovi su kvalitetni.

Sistem žive ograde

Razmak sađenja je 2,5-3m izmedu redova i 0,25-0,5m u redu. Gajenjem maline po sistemu žive ograde postižu se dobri rezultati, utrošak radne snage je mali, zaštita laka, prinosi veliki, a kvalitet ploda dobar. Na sadno mesto se sadi jedan a ređe po dva izdanka. Širina pojasa u kome rastu maline je oko 40 cm, žbunovi su međusobno razmaknuti, pa je moguća obrada oko njih a osunčavanje izdanaka je dobro.

T naslon

Naslon za malinu

Izdanci maline posebno kod bujnih sorti savijaju se pod teretom roda ka zemlji da bi se to sprečilo postavljaju se nasloni. Kod sistema žbunova koristi se kolje 200 × 5 cm, a kod pantljike i žive ograde 200 × 10 cm. Između direka postavlja se pocnikovana žica 2-3 mm.

Direci (stubovi) mogu biti od drveta (bagrem,hrast), gvožda ili armiranog betona. Drvene direke treba do polovine njihove visine nagoreti, potopiti u bordovsku čorbu ili premazati masnom bojom. Gvožde se zaštićuje od korozije osnovnom i masnom bojom. Direci se pobijaju u zemlju na 8-10m jedan od drugog.

Pojedini navode da je bolje stubove odmah postaviti nakon sadnje jer je lakše nego kada maline porastu.

Naslon može biti:

Sa jednom žicom na visini 1,20-1,50m, za koju se vezuju izdanci.
Sa dve žice jedna ispod druge na 60 i 120 cm, između koih se provlače izdanci i vezuju za gornju žicu.
Sa dve žice u istom nivou na 100 do 120 cm između kojih se uvlače izdanci ostavljeni za rod rastojanje između žica je 30-40 cm, koje se postiže zakivanjem daščice za direke i žice za daščice.
Sa četri žice od kojih su po dve na istom nivou na 60 cm i na 100-120 cm izdanci se uvlače između žica koje su udaljene 30-40 cm.

V špalir

V-špalir

Sistem koji se preporučuje kod gajenja višegodišnjih sorti je V-špalir. Kod ovog sistema, stubovi se postavljaju pod uglom od 20- 30° ili, u nekim slučajevima, pod neznatno većim uglom, u zavisnosti od konfiguracije terena i bujnosti sorte. Na primer, stubovi se postavljaju tako da razmak pri dnu stubova bude 46 cm, a između vrha stubova 107 cm, i pri uglu od 25°. Na svaki od stubova postavljenim u zemlju, kao što je opisano, pričvršćuju se dva reda žice. Prvi red žice postavlja se na visini od 70 – 80 cm, a drugi na visini 160 – 170 cm, uz razmak od 60 -70 cm izmedu žica. U proleće, dvogodišnji izdanci se orezuju i vezuju za žicu sa spoljne strane reda, kako bi se omogućila berba,dok se jednogodišnjim izdancima omogućava rast sa unutrašnje strane, za berbu sledeće godine. Ovim sistemom gajenja povećava se broj izdanaka po 1 m reda, pojednostavljuje berba i omogućava maksimalna izloženost sunčevim zracima.

Vertikalni naslon

Kod sistema vertikalnog naslona, razmak između redova kreće se između 2,5 – 3 m i 0,25 – 0,5 m unutar reda. Za naslon se koriste stubovi istesani od bagrema, ili nekog drugog drveta koje ne truli, visine 2,5 m, ili betonski stubovi dimenzija 250 × 12 × 10 cm. Stubovi se postavljaju u zemlju, drveni stubovi na dubinu od 50 cm, betonski 70 na cm, što znači da se visina stubova iznad zemlje kreće od 1,8–2,0 m. Frontalne stubove treba dublje ukopati i uz njih postaviti naslon. U zavisnosti od dužine redova, preporučuje se da se svaki deseti stub u redu podupre kosnicima. Drveni stubovi postavljaju se na rastojanju od 6–7 m, a betonski na 8-10 m. Ovaj sistem može se upotrebiti kod T ili I špalira. Uprvom slučaju postavlja se poprečna letva širine 60 – 90 cm na predviđenu visinu rasta dvogodišnjih izdanaka, a druga poprečna letva širine 45 – 60 cm pričvršćuje se na približno ⅓ do ½ visine dvogodišnjih izdanaka. Žica se postavlja na spoljni deo poprečnih dasaka na koje se dvogodišnji izdanci naslanjaju. Mana ovog sistema ogleda se u nemogućnosti prilagođavanja visini, a predstavlja i smetnju prilikom branja plodova sa jednogodišnjih izdanaka.

Kod I špalira ne koriste se poprečne letve, već 1 do 2 pojedinačne žice (sa svake strane stuba po jedna) kojim se vezuju uspravljeni dvogodišnji izdanci. Ovakvim načinom vezivanja sprečava se lomljenje izdanaka usled vetra, međutim utiče se na to da se jednogodišnji izdanci razvijaju prema spoljnom delu reda, što može otežavati berbu i prskanje.

SORTE MALINE

Klasifikacija sorti maline po vremenu berbe. Datumi berbe variraju u zavisnosti od područja, a kreću se od kraja juna, za sorte sa najranijim vremenom zrenja, do kraja jula i početka avgusta, za jednorodne sorte sa najkasnijim vremenom zrenja. Početak sazrevanja dvorodnih sorti je od sredine do kraja avgusta, a završetak u vreme prvih jačih mrazeva.
Jednorodne sorte
Ranog vremena zrenja Srednjeg vremena zrenja Kasnog vremena zrenja
Prelud Kenbi Leo
Glen Moj Glen Empl Oktavia
Tulamin
Dvorodne sorte
Autumn Bliss Karolina Heritidž
Autumn Britten Džoan Skvajer
Polka
Himbo-Top

Jednorodne sorte maline (letnje sorte maline)

MEKEER (Miker)

Sorte maline

Najmanje otporna, plodovi sa najviše šećera, najbolji ukus.

Sorta maline stvorena u SAD 1967 godine. U Srbiju je unet 1994. godine. Počinje da zri početkom treće dekade juna, nedelju dana posle Vilameta. Plod je krupan (4,5 grama) i ujednačen je tokom cele berbe. Plodovi su čvrsti, zarubljeno-kupasti, jarko crvene boje i privlačnog izgleda. Zbog dugih rodnih grančica ova sorta zahteva dodatne naslone. Dobro podnosi manipulaciju i transport. Dobro podnosi smrzavanje. Ima perspektivu u gajenju u Srbiji.

WILLAMETTE (Vilamet)

Otporna, tamno crveni plodovi, ukusa oporog ali dobrog, odlična za kuvanje.

Vilamet rađa krupne tamno crvene i ukusne plodove od sredine do kasnog leta. Stabljika je dvogodišnja, ova malina najbolje uspeva na punom suncu sa dosta vode i dobrim đubrenjem u vreme cvatnje. Vilamet su trnate maline dok ima varieteta bez trnja. Beli cvetovi pojavljuju se od Aprila do Juna zavisno od kultivara, plodovi su crveni, ponekad mogu biti žuti. Vezivanje u žicu je neophodno. Za najbolje rezultate odsecite stabljike koje su dale plod odmah na kraju sezone branja.

TULAMEEN i CHILLIWACK

Tulamen i Čilivak daju plodove, obe su slatke, zreli plodovi su svetlo-crvene, ređe purpurno crvene, imaju jak ukus maline. Tulamen ima produžen period zrenja maline tako da može da se otprema sveža duže vreme. Čilivak(Chilliwack) rano sazreva, berba traje 2-3 nedelje i dobra je za proizvođače koji žele veliku berbu, veliki prinos u kratkom periodu.
Čilivak se komercijalno sadi najviše u Čileu, gde je zovu Čile-vak!

Tulamen sorta je razvijena 1989 g. Plodovi su veoma krupni, dugi i konični, srednje crveni, sjajni i čvrsti. Počinje da zri kad i Miker, ali ima dužu sezonu berbe, najduži period zrenja od svih letnjih malina.(oko 50 dana). Odlična je za tržište sveže maline zbog svog ukusa i veličine. Srednje otporna na truljenje korena, otporna na mozaik viruse maline.

PRELUD

Prelud je jednorodna sorta maline, najranijeg vremena zrenja. Plod je srednje krupan, okrugao i cvrst, dobrog ukusa. Izdanci su uspravni, bujni i čvrsti. Veoma je otporna na trulež korena koju izaziva Phytophthora fragariae. Dobro podnosi niske temperature.

Canby (Kenbi)

CANBY (KENBI)

Kanbi je izrazito jaka malina, jako otporna na neke viruse maline i biljne vaši. Stabljika i grane bez trnja, rađaju krupne i svetlo crvene plodove. Plodovi Kanbi maline su slatki, veliki, dosta su krupniji od Mikera. Plodovi Kanbi dugo zadržavaju svežinu i čvrstinu, duže od ostalih sorti maline, tako da su idealni za ručno branje. Takođe su odlični za zamrzavanje. Ova sorta maline je izuzetno otporna na hladnoću i viruse. Nedostatak Kanbi je da ne podnosi vlažno zemljište. Ova malina je osetljiva na vlažno zemljište. Drenaža zemljišta je važan faktor pri odabiru malinjaka. Ako je koren stabljike maline u podvodnom zemljištu za više od nekoliko dana normalno da će odumreti zbog nedostatka kiseonika ili zbog napada gljivičnih obolenja na koren maline. Malina je dvogodišnja i uspeva najbolje na punom suncu sa dosta vode i dobrim đubrenjem u vreme cvatnje. Blago toplo proleće je potrebno za optimalno cvetanje i dobar rod. Vezivanje maline u žicu takođe je potrebno. Beli cvetovi se pojavljuju kasnog Aprila do Juna nakon čega se pojavljuju crveni a ponekad i žuti plodovi, zriju kasnog proleća ili početkom leta. Odlično uspeva u hladnim područjima, tako da je gaje na Aljasci. Gajenje ove sorte maline je uglavnom kao gajenje Vilemet-a.

Glen ample (Glen emple)

GLEN AMPLE (GLEN EMPL)

Glen je sorta srednjeg vremena zrenja i rada krupne, slatke, svetlo crvene plodove kupastog oblika. Izdanci su bez bodlji, dobre bujnosti i otporni na 2 biotipa biljnih vaši vektora virusa. Ima umerenu do slabu otpornost na niske temperature, i u hladnijim podnebljima pupoljci su podložni izmrzavanju. Kvalitet Glen Empl plodova uzima se kao industrijski standard.

Glen moy (Glen moj)

GLEN MOY (GLEN MOJ)

Glen Moj rađa velike, svetlo crvene plodove umerene čvrstine. Sorta ranog vremena zrenja sa plodovima koji se lako beru. Izdanci su uspravni, bujni , bez bodlji i obilno rađaju. Umereno je otporna na zimske mrazeve. Osetljiva je na malininu muvu galicu i trulež korena koju izaziva Phytophthora fragariae. Otporna je na 2 biotipa biljnih vaši vektora virusa i na RBDV virus.

OCTAVIA (OKTAVIJA)

Oktavija je jednorodna sorta vrlo kasnog vremena zrenja koja popunjava raspon izmedu letnje i jesenje sezone. Izdanci su uspravni i obilno rađaju. Plod je krupan, zatupasto-okruglog oblika, svetlo crvene boje i slatkog ukusa. Plodovi dobro podnose skladištenje. Otporna je na lisne vaši vektore mozaik virusa. Umereno je otporna na sivu plesan (Botrytis) i pegavost izdanaka, ali je osetljiva na sušenje pupoljka. Osetljiva je na RBDV i Phytophthora trulež korena maline. Ovo je relativno nova sorta.

DVORODNE SORTE

HERITAGE (Heritidž)

HERITAGE (Heritidz)

Poreklo i rasprostranjenost – Stvorena u SAD (Geneva, New York) 1969. godine iz ukrštanja (Milton x Cuthbert) x Durham. Gaji se u SAD, Italiji, Poljskoj, a sporadično i u Srbiji. Osobine biljke – Bujna sorta dugačkih, uspravnih i čvrstih izdanaka po čemu je karakteristična. Izdanci su pokriveni sitnim bodljama. Osobine ploda – Plodovi su sitni do srednje krupni, zarubljeno kupastog oblika, čvrsti, tamnocrveni, slatkonakiselog ukusa i blage arome. Mogu dobro da se čuvaju. Agrotehničke osobine i otpornost – Plodovi prvog (letnjeg) roda počinju da zru početkom jula, a drugog (jesenjeg) roda u toku septembra pa se ova sorta ne preporučuje za područja gde postoji opasnost od ranih jesenjih mrazeva. Jesenji rod je veći od letnjeg. Otporna je na pepelnicu (Oidium tuckery), tolerantna na RBDV i RMV viruse. Osetljiva je na prouzrokovače sive truleži plodova (Botrytis cinerea) i uvenuća pupoljaka i rodnih grančica maline (Didymella applanata). Dobro podnosi nešto teža zemljišta, ali u slučaju slabe dreniranosti razvija se trulež korena. Opšta ocena – Sorta pogodna za gajenje na okućnici, ali i u komercijalnim zasadima u blizini većih tržišta. Pogodna je za sve vidove potrošnje.

AUTUMN BLISS

AUTUMN BLISS

Poreklo i rasprostranjenost –Dobijena kompleksnim ukrštanjima više vrsta (Rubus arcticus, Rubus occidentalis, Rubus idaeus strigosus) i sorte Lloyd George 1973. godine u Ist Molingu (Velika Britanija). Priznata za sortu 1983. godine. Gaji se u Velikoj Britaniji, Holandiji, Belgiji, Poljskoj, Mađarskoj, počinje da se gaji i u Srbiji. Osobine biljke – Ima kratke, uspravne izdanke prekrivene bodljama. Broj izdanaka nije velik. Osobine ploda – Plodovi su srednje krupni, okruglo-kupasti, prosečne mase 3,3 g, crveni do tamnocrveni, prijatnog ukusa i dobre sposobnosti čuvanja. Veličina ploda ne opada mnogo tokom sezone. Odvajanje plodova može biti otežano kod plodova koji prvi sazru.

Agrotehničke osobine i otpornost – Jedna od najranijih dvorodnih sorti maline. Drugi rod počinje da sazreva u avgustu, te se ova sorta nastavlja na sezonu sazrevanja jednorodnih sorti kao što je Tulameen. Sezona traje sve do prvih mrazeva u oktobru. Prinosi su visoki. Radi lakše berbe potrebno je postaviti potporu (vezivo) na obe strane reda pred berbu. Autumn Bliss je jedina komercijalna sorta maline koja je otporna na trulež korena maline (Phytophthora fragariae var. rubi). Takođe je otporna na sve četiri rase vaši (Amphorophora idaei) koje su prenosioci RBDV virusa. Opšta ocena – Kvalitet plodova, sposobnost čuvanja i sezona sazrevanja su glavna preporuka ove sorte za njeno gajenje u Srbiji.

POLKA

Poreklo i rasprostranjenost – Polka je nova poljska sorta dobijena slobodnom oplodnjom selekcije čiji roditelji potiču od sorte Autumn Bliss. Masovno se gaji u Poljskoj, a polako se širi i u zapadnoevropskim zemljama. Osobine biljke – Bujna sorta uspravnih izdanaka. Formira veliki broj bočnih grančica koje konkurišu rodnim granama. Osobine ploda – Plodovi su srednje krupni, prosečne mase 3,2 g. Odlikuju se dobrom čvrstoćom i svetlocrvenom bojom. Pri gajenju u plastenicima plodovi mnogo brže tamne. Testovi su pokazali dobar hemijski sastav i dobre organoleptičke osobine. Pogodna za stonu potrošnju i za preradu. Agrotehničke osobine i otpornost – Sorta sazreva u isto vreme kad i sorta Autumn Bliss. Na plodnim zemljištima sa navodnjavanjem potrebno je pred berbu oko reda postaviti potporu u vidu veziva. Opšta ocena – Nedovoljno poznata sorta koja tek treba da pokaže svoje osobine u Srbiji.

HIMBO TOP

Poreklo i rasprostranjenost – Sorta dobijena ukrštanjem Autumn Bliss x Himbo-Queen® var. “Rafzater” u privatnom oplemenjivačkom programu u Švajcarskoj. Gaji se u Italiji, Švajcarskoj, Velikoj Britaniji i drugim zemljama Zapadne Evrope. Osobine biljke – Veoma bujna sorta, dugačkih izdanaka sa manje bodlji nego Autumn Bliss. Osobine ploda – Plodovi su često veoma krupni (6-8 g), čvrsti, svetlocrvene boje koja ne tamni sa zrenjem. Lako se bere i može da se koristi za stonu potrošnju i za preradu. Sadržaj šećera je visok. Agrotehničke osobine i otpornost – Počinje sazrevanje 6 – 8 dana posle sorte Autumn Bliss. Sezona berbe traje 6-8 sedmica. Zbog velike bujnosti potrebno ju je saditi na većim rastojanjima (2,5-3,0 m × 0,40-0,50 m), a treba postaviti i potporu. Veoma je interesantna za gajenje u plastenicima gde daje najbolje rezultate. Visoko prinosna sorta. Tolerantna na trulež korena maline (Phytophthora fragariae var. rubi). Opšta ocena – Veoma interesantna sorta pre svega zbog krupnoće plodova i visokih prinosa. Tek je treba ispitati u našim uslovima.

POLANA

PolanaPored sorte Autumn Bliss, druga je komercijalna sorta iz grupe remontantnih varijeteta. Rana sorta po vremenu zrenja (10.-15.07.). Pošto rod donosi na jednogodišnjim izdancima, sukcesivnim proređivanjem tj. košenjem izdanaka tokom vegetacije diktira se vreme berbe. Izdanci su čvrsti i ne poležu, prosečne visine oko 150 cm. Uspešno se gaji bez naslona.Vrlo je rodna sorta – formira od 13 do 18 rodnih prirasta od same osnove izdanka, sa prosečnim brojem plodova u cvasti oko 10. Prosečan prinos po m² je 13,4 kg. Plod je krupan, intenzivno crvene boje, veoma čvrste konzistencije i uniformnog oblika.

Nega zasada maline

Nega mladog zasada

Posle sađenja treba svaku biljku prihraniti sa 20-30 g. Nitromonkola. Međuredna rastojanja u malinjaku potrebno je oprašiti mašinama, a u redovima ručno. Narednog proleća prazna mesta se popunjavaju zelenim ili zrelim reznicama. Nega maline u prvoj godini posle sadnje ogleda se u redovnoj obradi, uništavanju korova, zalivanju 3-4 puta, i zaštiti mladih biljaka od bolesti i štetočina. Najvažnije je da se u prvoj godini razvije nekoliko jakih izdanaka koji će u drugoj godini doneti rod. Ako se posadi u novembru, malina već u prvoj godini može da donese rod, koji pokriva troškove proizvodnje.

Nega zasada u periodu plodonošenja

Nega maline u rodu počinje rano u proleće druge godine po sađenju i traje sve dok su maline produktivne. U periodu rodnosti malinjaka primenjuju se sledeće agrotehničke mere:

obrada zemljišta
uništavanje korova
đubrenje
navodnjavanje
prihrana
u godini sadnje: prihrana sadnica,suzbijanje korova,održavanje međurednog prostora
orezivanje i zaštita od nepovoljnih metereolških činilaca

 
Svrha sviha svih ovih mera je da se obrazuje dovoljan broj snažnih , rodnih izdanaka koji su u stanju da obezbede visok prinos i dobar kvalitet plodova.

Obrada zemljišta u malinjaku

Treba preuzeti potrebne mere da bi se obezbedila dovoljna količina vlage u zemljištu, jer izdanci rastu a plod se razvija u toku proleća i leta, kad često nedostaje vode. Vlažnost više od drugih činilaca utiče na krupnoću ploda, pa prema tome i na prinos. Brižljiva obrada je najefikasnije sredstvo da se sačuva vlaga u zemljištu. Početak obrade zemljišta pada rano u proleće čim se zemljište dovoljno prosuši. Zemljište treba plitko i često obrađivati mašinama prvenstveno traktorom između redova, a ručno u redu da bi se sprečio razvoj korova i stvaranje pokorice. Malina ima plitak koren te prilikom obrade trebamo voditi računa da obrada bude plitka najviše do 10 cm kako se korenov sistem nebi oštetio. U našim uslovima preporučuje se da se malinjak obradi pet puta:

prvi put u martu pošto se sneg otopi
drugi put sredinom aprila
treći put početkom maja- pre početka cvetanja
četvrti put početkom juna-pre početka berbe
peti put u drugoj polovini jula ili početkom avgusta-posle završetka berbe

 
Obrada malinjaka se kombinuje sa gajenjem kultura za zelenišno đubrenje kao što su facelija i lupina. Ove biljke se seju u septembru a u junu naredne godine, u cvetu plitko se zaoru na dubinu od 10 cm ili tanjiranjem unesu u zemljište. Facelija i lupina su osetljive prema mrazu te nemogu da zakorove malinjak. Ako se u malinjaku ne primenjuje zelenišno đubrenje onda posle đubrenja stajnjakom ili mineralnim đubrivima treba zemljište poorati ili potanjirati na dubinu od 10 cm, najbolje krajem oktobra.

Narednog proleća ciklus obrade zemljišta se ponavlja.

Đubrenje maline

Od svih voćaka malina uzima najviše hranljivih sastojaka iz zemljišta. Malina zahteva velike količine organskih materija u zemljištu. Da bi se to postiglo potrebno je svake godine uneti 25 t/ha stajnjaka ili komposta. Unošenjem organskih materija u zemljište poboljšava se njegov vodni, vazdušni i toplotni režim. Najvažniji hranljivi elementi za malinu su kalijum ,fosfor i azot.

Kalijum

Pri nedostatku kalijuma izdanci se slabo razvijaju, internodije su kratke, a mezofil između nerava je crvenkastomrk. U slučaju velikog nedostatka kalijuma listovi se savijaju ka naličju. Malina zahteva najviše kalijuma u vreme cvetanja, zametanja i razvoja ploda. Malina je kalijumova biljka, te zasade u rodu treba đubriti svake godine sa 200-400 kg/ha-kalijum sulfata. Kalijumova đubriva treba dodavati malinjacima u jesen prethodne godine i zaorati ili zatanjirati na dubini od 10 cm da bi se kalijum iskoristio za rod u narednoj godini. Za malinu u rodu je bolje đubrivo kalijum sulfat od kalijum hlorida jer se pri višegodišnjoj primeni kalijum hlorida dolazi do nagomilavanja hlora u zemljištu čije dejstvo može biti toksično.

Azot

Pri nedostatku azota izdanci su slabo bujni i tanki, a listovi mali i žućkastozeleni, pa otpadaju rano u jesen. Rodnost se smanjuje zbog slabosti rodnih grančica. Usled viška azota izdanci su prebujni i sočni, a internodije vrlo duge. Takvi izdanci obrazuju veliki broj rodnih grančica nego normalno razvijeni izdanci, pa su i prinosi niži nego kod normalne snabdevenosti. Listovi maline su pri višku azota široki i tamnozeleni, a plodovi sočniji i teže podnose transport. Dozrevanje izdanaka je otežano te mogu da stradaju od mraza. U zavisnosti od pH zemljišta, količine organskih materija, meteoroloških prilika i primenjene agrotehnike vrši se izbor i određivanje količine azotnih dubriva. Nitromonkol treba koristiti na zemljišta čiji je pH ispod 6, a amonijum-sulfat na zemljišta gde je pH iznad 6. Pomenuta đubriva daju se u količinama 200-400 kg/ha, s tim što se zemljištima slabije obezbedenim organskim materijama daje više azota i obrnuto.

Fosfor

Kao biogeni element je neophodan za rast i razvoj maline. Međutim za razliku od azota i kalijuma fosfor se ne nikad ne pojavljuje kao činilac koji ograničava proizvodnju maline. Ako se u pripremi zemljišta za malinjak unesu dovoljne količine fosfornih đubriva, onda u toku eksploatacije malinjaka treba đubrenjem održavati taj nivo.To se postiže đubrenjem sa 150-200 kg/ha super fosfata svake godine , ili sa 450-600 kg superfosfata svake treće godine. Osim kalijuma, azota i fosfora može se u malinjaku javiti i nedostatak gvožđa, mangana, sumpora i bora.

Gvožde

Nedostatak gvožda ispoljava se u obliku hloroze, koja zahvata najpre vrhove izdanaka, a u nedostatku mangana prvo su zahvaćeni listovi na izvesnom rastojanju od vrha izdanaka.

Sumpor

Nedostatak supora se ispoljava u hlorozi tkiva duž nerava. Nedostatak se ne pojavljuje ako se malinjak đubri amonijum-sulfatom ili kalijum-sulfatom.

Bor

Prvi simnomi nedostatka bora u malinjaku se ogledaju u zakašnjenju otvaranja pupoljaka, a u težim slučajevima pupoljci uopšte ne kreću. Nedostatak bora se može ukloniti primenom boraksa u koncetraciji od 40-50 kg/ha. Ovu količinu boraksa valja izmešati sa desetostrukom količinom peska ili suve zemlje pa onda rasturati po malinjaku.

Navodnjavanje maline

Za normalan porast izdanaka i razvoj ploda maline neophodno je da zemljište bude dobro snabdeveno vlagom od marta do sredine jula, ili tačnije od početka vegetacije do završetka berbe. U našim uslovima

prvo navodnjavanje se vrši-sredinom aprila
drugo –početkom maja
treće početkom juna tačnije 12-14 dana pre početka berbe
četvrto krajem juna, odnosno u vreme pune berbe
peto –sredinom jula posle završetka berbe

Posle svakog navodnjavanja(izuzev četvrtog) malinjak treba obraditi, da bi se koristila pokorica i sačuvala vlaga u zemljištu.

Zasad malina se uobičajeno navodnjava sistemom kap po kap. Savremeni sortiment maline na precizno navodnjavanje reaguje izrazitim povećanjem prinosa, ali i kvaliteta i čvrstine plodova. Pravilno navodnjavanje se takođe pozitivno odražava i na potencijal rodnosti u narednoj sezoni. Neadekvatan vodni režim bitno komplikuje mineralnu ishranu i normalno funkcionisanje nutritivnih ciklusa u zemljištu.

Dubina i građa korenovog sistema određuju umnogome karakter sistema za navodnjavanje i režim navodnjavanja. Obično sistem za navodnjavanje treba postaviti u zoni reda i navodnjavati samo do konačne dubine korenovog sistema maline.

Bez obzira što korenov sistem dostiže dubinu i do 175 cm (Makosz, 1986) glavni deo korena raste neposredno u površinskom sloju zemljišta (Slovik, 1973.; Makosz, 1986). Po nekim drugim autorima, glavni koren dopire u dubinu do čak 2,5 m, ali jegotovo 70 % ukupne mase korenovog sistema maline locirano do dubine zemljišta od 25 cm, a čitavih 90 % do dubine od 50 cm, što ustvari i jeste efektivna dubina navodnjavanja. Najveći deo vode malina usvaja korenovim sistemom iz površinskog sloja zemljšta do dubine od desetak centimetara. U navodnjavanju je važno da upravo površinski sloj zemljišta ne ostane bez vode, jer malina ne može kompenzovati vodni deficit iz dubljih slojeva zemljišta. Tenziometar postavljen na dubini od 10 cm daje podatke koji se koriste za definisanje režima navodnjavanja, odnosno zalivnih normi i i dinamike navodnjavanja.

Malina je veoma osetljiva na deficit vode u zemljštu, čak i u slučajevima pojave kratkih sušnih perioda, što se veoma negativno odražava na porast i prinos. Kritičan period za nedostatak vode u zemljišu jeste faza cvetanja, porasta i sazrevanja plodova. Na navodnjavanje najbolje reaguje u periodu porasta plodova.

S obzirom na vertikalnu i horizontalnu distribuciju korenovog sistema i vodne osobine zemljišta na kojim se gaji malina u Srbiji poželjno je da se laterali sa rastojanjem emitera maksimalno do 30 cm, postave sa obe strane reda i na taj način obezbedi idealna distribucija vode za navodnjavanje i formira kontinualna zona vlaženja po dužini i širini rizosfernog sloja. Prema mehaničkim osobinama zemljišta u našim glavnim malinogrjima, najbolje je koristiti laterale sa emiterima na rastojanju 30 do 50 cm i emisijom 5 do 10 l/h/m. Veoma je značajno da za navodnjavanje na nagibu koristimo samo samokompenzovane laterale, gde kod najkvalitetnijih proizvođača, visinska razlika na dužini reda može iznositi i preko 35 m.

Treba stalno imati na umu, da je korenov sistem maline podjednako osetljiv na nedostatak kiseonika kao i na vodni deficit. Prevlaživanje dovodi do ozbiljnih problema, pa u tom smislu navodnjavanje mora pratiti postavljanje analognih, ili digitalnih vlagomera na dubini od 10 cm i na dubini od 50 cm, kako bi se definisao što precizniji režim navodnjavanja zasada maline. Činjenica da malina spada u useve koji za uspešan rast i razvoj korenovog sistema zahtevaju puno kiseonika da čak ni privremeno ne podnosi prevlaživanje, zahteva da predzalivna vlažnost treba da padne neposredno ispod tačke optimalne obezbeđenosti, prateći vrednosti vodnog deficita na senzoru postavljenom na dubini od 10 cm. Navodnjavanje se prekida onda kada se odgovarajuće stanje vlažnosti zemljišta detektuje vlagomerom (senzorom) na dubini 50 cm.

Prema Iwanov-u (1984) navodnjavanje sistemom kap po kap povećava prnos maline 2,4 do 19,2% u poređenju sa navodnjavanjem orošavanjem. Na lakšim zemljištima zalivne norme su niže, a intervali između zalivanja kraći. Navodnjavanjem sorte Polana na veoma lakom zemljištu, sa nižim sadržajem humusa (1,9%) u uslovima Poljske dobijene su značajne uštede u vodi za navodnjavanje kod sistema kap po kap u odnosu na sistem orošavanja. Ukupna norma navodnjavanje smanjena je sa 328 mm na godišnjem nivou na samo 203 mm što je doprinelo, povećanju prinosa, krupnoće i kvalteta maline, sadržaju šećera i vitamina. Od ukupno usvojenih količna vode u navodnjavanju zasada maline sistemom kap po kap na lakšim zemljištima, solidno obezbeđenih organskom materijom, prosečno se po biljci usvoji Iz sloja do dubine do 10 cm 36% ukupnh količina vode, iz sloja dubne 10 do 20 cm još 25 % , potom iz sloja dubine 20 do 30 cm još 19 %, dok se iz podoričnog sloja dubine 30 do 50 cm usvoji svega 7% ukupnih potreba biljke u vodi (Rolbiecki et al., 2002). U navodnjavanju zasada maline postoji stalni konflikt u potrebi da se intenzivnim navodnjavanjem postigne što veća krupnoća plodova, a da se ne pretera pogledu broja i bujnosti izdanaka za sledeću sezonu. Tenziometri su idealni sa stanovišta kontrole veličine zalivnih normi kod navodnjavanja maline i jagodastog voća uopšte (Hoppula i Salo, 2007), jer na bazi određene predzalivne vlažnosti (-150 hPa; -300 hPa i -600 hPa) možemo definisati i visok prinos (obilno navodnjavanje), ali i čvrstina plodova i učešće rolenda može biti visoka. Obilno navodnjavanje naročito treba izbegavati kasno tokom sezone da ne bi došlo do izmrzavanja izdanaka za narednu godinu, tako da sadržaj vlage na tenyiometra bude u okviru sile držanja vode od -600 hPa (Hoppula i Sallo, 2006). Navodnjavanjem zasada mailne u Čileu Gurovich (2008) je na bazi potencijalne evapotranspiracije, karakteristika zemljišta i kvaliteta vode za navodnjavanje razvio specifične modele navodnjavanjai mineralne ishrane sa ciljem postizanja idealne krupnoće i čvrstine ploda na racionalnim i održivim osnovama.

Navodnjavanje nije jedini način da se utiče na vodni režim maline. Drugi veoma važan aspect modern tehnologije kojim se smanjuje potreba za dopunskim navodnjavanjem jeste nastiranje leje crnom mal folijom (Mage 1982, Makosz 1986, Stojanowska 1986, Rechnio 1989 i Lipecki 1992). Osim što se smanjuje evaporacija sa slobodne povrđine zemljišta, eliminišu se korovi I gubici zemljišne vlage u kompeticiji sa zasadom (Stojanowska 1986, Rechnio 1989, Lipecki 1992). Makosz (1986 po Tharatanols) navode mnogo veće prinose kod zasada na foliji, u odnosu na zasade u kojima su korovi suzbijani upotrebom herbicida.

Kada je zasad maline gajen na visokoj leji sa nastiranjem malč folijom u punom vegetativnom porastu, onda ni padavine od 20 mm ne mogu značajno prorediti uobičajenu dinamiku navodnjavanja, već eventualno odložiti zalivnu normu za dan ili dva. Zahvaljujući činjenici da su supstrati na bazi treseta, ili kokosove kore i vlakna idelani sa aspekta ukorenjavanja, onda je kod gajenja u saksijama dovoljno svega 3 do 5 l zapremine po biljci. Kod zemljišta srednjeg mehaničkog sastava rastojanje među emiterima može biti i do 50 cm. Vrlo je značajno da se zbog promene u distribuciji zemljišne vlage, novi izdanci za narednu godinu javljaju isključivo u zoni reda, što smanjuje količinu rada u njihovoj kontroli.

Prihrana

Prema ispitivanjima Jaroslavceva, (1987) malina za bazični prinos od 8 t/ha uključujući ukupnu organsku produkciju zajedno sa uklanjanjem lastara, iz zemljišta u proseku iznese 50 kg/ha N, 15 kg/ha P2O5 i 65 kg/ha K2O. Mineralna ishrana zavisiće od obezbeđenosti zemljišta najvažnijim makroelemntima i njihove pristupačnosti biljkama, katakterisitikama klime određenog proizvodnog područja i meteorološkim uslovim u datoj proizvodnoj sezoni, agrotehničkih i pomotehničkih mera koje se praktikuju, ali i od specifičnosti određenih sorti. Kod ekstremne hemijske rekcije zemljišnog rastvora, kako kod kiselih, tako i kod alkalnih zemljišta, u slučajevima nepristupačnih formi određenog makroelemenata, neadekvatnog odnosa pojedinih hraniva, ali i u slučaju neadekvatne vlažnosti zemljišta, korenov sistem maline nije u stanju da usvaja dovoljne količine hraniva, neophodnih za normalan porast i razviće, čak i na zemljištima veoma bogatim u pogledu sadržaja osnovnih biogenih elemenata.

Najvažniji makroelementi u ishrani maline su azot i kalijum. Za organsku produkciju i vegetativni porast azot predstavlja nezamenljivo makrohranivo, dok je kalijum presudan za prinos i kvalitet, ali i otpornost na bolesti, ili pak na sušu i zimske razeve.

Veštačka đubriva koja se primenjuju u proleće. Preporučuje se da se svake druge godine vrši testiranje sastava zemljišta i lišća, kako bi se optimalizovao program prihrane. Zasadi maline stari 2 godine i više imaju potrebu za čistim azotom u količini od 45 – 90 kg/ha godišnje. Ova količina obezbeđuje se ili kroz prirodne procese u zemljištu ili kroz primenu veštačkih đubriva, ili kroz kombinaciju ova dva načina. Generalno, 50 kg/ha čistog azota je doza koja se primenjuje na jednogodišnjim sadnicama, 84 kg/ha čistog azota na dvogodišnjim i starijim sadnicama. Neznatno veća količina će biti potrebna na lakim zemljištima, a nešto manja na teškim. U prvoj godini po sadnji upotrebite bilo koji jeftiniji izvor azota. Ne treba koristiti kompozitna veštačka đubriva u odnosu 15:15:15, osim na peskovitim zemljištima. Ako, na primer, koristite natrijum nitrat, biće vam potrebno 165 kg/ha da biste obezbedili 56 kg čistog azota, 247 kg/ha za 84 kg čistog azota (u natrijum nitratu ima 34% azota). Dvorodne sorte traže više azota, zbog intenziviranog razvoja izdanaka, a potom i plodova u istoj godini. Zasadu od 2 godine i više potrebno je 78 kg/ha čistog azota godišnje. Što se tiče jednorodnih sorti, jednogodišnje sadnice imaju za 40% manju potrebu za azotom. Izvor azota kod dvorodnih sorti može biti isti kao kod jednorodnih. Veštačko đubrivo nanesite u dva navrata, u vreme bubrenja pupoljaka u proleće, a kod jednorodnih sorti u vreme zametanja plodova. Dvorodne sorte treba prihranjivati istovremeno kada i jednorodne. Kod zasada koji nisu navodnjavani veštačka đubriva treba primenjivati u manjoj meri nego kod onih koji su navodnjavani. Mlade zasade treba upola manje đubriti od starijih. Dvorodne sorte imaju manju potrebu za đubrenjem od jednorodnih, jer višak azota utiče na odlaganje zametanja, i kasniji rod može izostati usled pojave mrazeva.

Nega zasada u godini sadnje

Navodnjavanje

Uspešno postavljanje zasada zahteva adekvatno navodnjavanje kojim se obezbeđuje zadržavanje 50% vode u zemlji tokom prve vegetacije. Preporučuje se sistem zalivanja u tankom mlazu i trebalo bi ga postaviti pre sadnje. Kasnije se može pridodati donjem delu naslona, kako bi se sistem očuvao. Kontrola vlage u zemljištu najbolje se vrši tenziometrom.

Prihrana sadnica

U godini sadnje veštačko đubrivo treba primeniti u neznatnoj meri. Nanesite 28 – 39 kg azota po hektaru 4 nedelje po sadnji. Prednost se daje kalcijum-nitratu (kalcijumova so) ili nekom veštačkom đubrivu koje je rastvorljivo u vodi, s obzirom na to da đubriva u prahu mogu da “sagore” mlade sadnice (260 kg/ha kalcijumove soli obezbeđuje 39 kg/ha čistog azota). Procenat azota u drugim konvencionalnim veštačkim đubrivima dat je u tabeli. Ne zaboravite da količinu veštačkog đubriva treba da izračunate samo za površinu redova (leja) sa zasadima (ako je prosečna širina leje sa zasadom 1,5 m a između redova ste ostavili 3m rastojanja, onda vam treba približno 1/3 od količine đubriva koju biste upotrebili za čitav hektar – prim. ur). Kod jednorodnih vrsta maline potrebno je primeniti drugo đubrenje u avgustu. Ispitivanjem zemljišta može se utvrditi da primena veštačkih đubriva nije neophodna u godini sadnje, naročito na težim zemljištima.

Hemijska formula i procenat azota u veštačkim đubrivima koja se koriste
VEŠTAČKO ĐUBRIVO HEMIJSKA FORMULA AZOT %
Kalicijum nitrat Ca(NO3)2 15
Amonijum nitrat NH4NO3 34
Urea CO(NH2)2 46.6
Amonijum sulfat (NH4)2SO4 20.5
Kalijum nitrat KNO3 13
Amonijak NH3 82
Natrijum nitrat NaNO3 16
Stajnjak promenljiva 1-15

Suzbijanje korova

Kod sadnica dobijenih iz kulture tkiva prvih 6 – 8 nedelja primenite malč, a ne herbicide. U godini sadnje obično se javlja potreba za plitkom obradom zemljišta oko sadnice, kako bi se izbegla upotreba herbicida i napredovanje korova. Pre pojave korova, zelene sadnice sa golim korenom se mogu kasnije u toku vegetacije tretirati napropamidom i/ili malom dozom simazina 6 meseci nakon toga, po uputstvu proizvođača. Herbicid setoksidim se može koristiti nakon pojave korova. Ne zaboravite da dodate adekvatnu dozu uljanog koncentrata, u suprotnom setoksidim neće dati zadovoljavajuće rezultate. Pokušajte da održite bez korova 0,9 m prostora u redu. Malč ne bi trebalo primenjivati u prvoj godini po sadnji, jer se malčiranjem može stimulisati trulež korena.

Održavanje međurednog prostora

Uobičajeno je da međuredni prostor ostane nezasađen i oslobođen od korova, a održava se tokom godine sadnje do kasnog leta i rane jeseni kada se na njemu mogu zasaditi višegodišnji ili sezonski usevi. Zasađivanje površinskih useva usporava rast korova, umanjuje eroziju i odvod hemijskih materija iz zemljišta i suzbija pojavu određenih bolesti i štetočina. Površinski usevi takođe utiču na poboljšanje kvaliteta zemljišta i povećanje organskih materija i, generalno, doprinose održavanju i privlačnijem izgledu malinjaka. Mešavina združenih useva (trave roda Festuca (vijuk), višegodišnja ražna trava (Lolium perenne) i prava livadarka (Poa pratensis)) najbolja su kombinacija koja obezbeđuje dugotrajnost zemljišta, nisku potrošnju hranljivih materija i vode i lako održavanje višegodišnjih useva, iako se vijuk, detelina ili obična trava mogu sejati samostalno. Treba se truditi da višegodišnji usevi ne zađu u red sa tendencijom preuzimanja vode i hranljivih materija od žbuna maline. Površinske useve treba redovno kositi kako bi se ovo sprečilo. Sezonski površinski usevi, kao što su raž, ražne trave i ječam, takođe se svake godine mogu posejati između redova, i tada služe kao prirodni malč. Pre ponovne setve u narednoj godini ovi se usevi mogu plitko posejati, kako bi se izbegla eventualna oštećenja korenovog sistema maline.

Rezidba maline

Izdanak crvene maline živi dve godine. U prvoj godini dostiže svoju punu visinu a u drugoj godini donosi plod i ugine. Koren maline je višegodišnji, i na njemu se svake godine stvaraju novi izdanci. Izdanak maline treba ostaviti da se razvija u prvoj godini bez intervencija. U martu druge godine kad prođe opasnost od mrazeva vrši se orezivanje. Uklanjaju se svi slabi izdanci, a po potrebi i neki jači, tako da u žbunu ostane 5-7 najsnažnijih , dobro raspoređenih izdanaka. Izdanci koji su ostavljeni za rod skraćuju se na visinu od 120-150 cm ,što zavisi od bujnosti sorte i vlažnosti sredine. Izdanci se skraćuju toliko da bi mogli da ostanu uspravno pod teretom roda. Ukoliko u špaliru ima izdanaka sa prevremenim bočnim grančicama treba ih ukloniti, a za vezivanje izabrati izdanke bez bočnih grančica, ujednačene debljine i bez prisutnih znakova obolenja. Oštro skraćivanje izdanaka u proleće ima više nedostataka. Prinosi se smanjuju,a krupnoća plodova ne povećava, novi izdanci mogu da zaklone rodne grančice pa je berba otežana, plodovi dozrevaju kasnije nego pri umerenom orezivanju. Kad se završi berba u drugoj polovini jula, dvogodišnji izdanci crvene maline se orežu do zemlje (koji su doneli rod), da bi se pružilo dovoljno prostora za porast novih izdanaka.

Zelena rezidba maline

Izvodi se u periodu vegetacije “Ariljski metod” (zakidanje novih mladih izdanaka u periodu od sredine IV do kraja V meseca, u 3-5 navrata kad dostignu visinu 10-15cm) može da obezbedi visoke prinose maline u humidnom podneblju ili gde postoji sistem za navodnjavanje – ne može se bezuslovno primenjivati!!!

Berba maline

Plodovi maline ne sazrevaju jednovremeno. Zato se berba obavlja u više navrata i traje tri do četri nedelje.Postepeno sazrevanje plodova poskupljuje berbu ali se time omogućuje snabdevanje tržišta svežom malinom. Početak berbe maline zavisi od sorte ,meteoroloških prilika i primenjene agrotehnike.U našim uslovima malina počinje da zri sredinom juna a berba se završava sredinom jula. Osim letnje berbe remontne sorte donose plod u jesen u septembru ili oktobru. Prinosi jesenje berbe iznose 20% onoga što se bere u leto.

Razlika u zrenju između ranih i poznih sorti je 12 dana. Malina se bere kad je plod dobio karakterističnu boju sorte i kada se lako odvaja od cvetne lože, ali se ne gnječi. Plodovi se beru bez cvetne lože i peteljke. Plodove maline treba brati svaki drugi dan u toku pune sezone, a ako je vreme vrlo suvo i toplo onda svaki dan. Plodovi se beru veoma pažljivo,da bi se izbeglo oštećenje ploda a zatim se pažljivo spuštaju u ambalažu. Najbolje vreme za berbu maline je rano izjutra i kasno popodne.

Pakovanje i kvalitetni stepeni maline

Plodovi maline za upotrebu u svežem stanju pakuju se u ambalažu koja hvata od 0,5 do 1 kg plodova. Ova ambalaža se izraduje od parafinisanog kartona, perforiranih plastičnih supstanci ili od drveta. Veličina ovih kutija je tako podešena da se one mogu smestiti u male otvorene plitke letvarice – holandeze. Malina za smrzavanje pakuje se u dva sloja u drvene ili plastične holandeze. Veći broj slojeva otežavao bi smrzavanje plodova. Malina za pulpu pakuje se u pulpašku burad koja sadrže sumpornu kiselinu kao konzervans. Prema kvalitetu malina se stavlja u promet kao malina ekstra kvaliteta, I kvaliteta i II kvaliteta.

Plodovi ekstra kvaliteta moraju imati oblik, razvijenost i boju odlike karakteristične za datu sortu. Osim toga moraju biti ujednačeni po veličini, obliku zrelosti I boji.
Plodovi I kvaliteta moraju biti pravilno razvijeni ujednačeni po veličini i zrelosti i sa karakteristicnom bojom za određenu sortu. Maline ovog kvaliteta mogu imati plodove do 5% sa čašicom.
Maline II kvaliteta mogu biti neujednačene zrelosti i imati 10% plodova sa čašicom.

Transport maline

Procenjeno je da se gotovo 40% roda izgubi u periodu dok plodovi stignu od polja do krajnjeg kupca. Veliki deo ovog gubitka dešava se usled loše manipulacije plodovima posle berbe, što uključuje i transport. Smanjenjem broja transfera plodova kako iz ruke u ruku tako i kao upakovanog proizvoda smanjiće se i procenat gubitka. Malina bi trebalo da se održava u hladnim uslovima, upakovana u svakoj fazi transporta. Gajbice bi trebalo transportovati na paletama, ne dopuštajuæi pri tom da leže na podu ili dodiruju stranu prikolice, kako bi se obezbedio protok vazduha. Temperatura u gajbicama koje dodiruju pod ili stranu prikolice može biti viša za čak 11°C.

Isto tako, gajbice ne treba redjati iznad zadnjih toèkova kamiona, kako bi se smanjilo truckanje. Da bi se palete stabilizovale, one su mogu dodatno prepakovati, ili se na njih mogu postaviti pantljike. Ukoliko za to postoje moguænosti treba koristiti kamion-hladnjaču. Meðutim, kod većine ovih kamiona cirkulacija vazduha nije zadovoljavajuća, i temperatura ne može da se održi ispod 4°C, a da se plodovi ne zalede. Usled toga, maksimalno hlaðenje plodova pre utovaranja je čak i važnije, kako bi proizvod stigao na tržište u što boljem stanju. Ukoliko vam kamion-hladnjača nije na raspolaganju, gajbice sa plodovima iz klimatizovanih uslova treba prekriti platnom da bi se održala niža temperatura. Ovaj postupak se ne preporučuje za transport na veliku daljinu.

Transport plodova do veleprodajnog, odnosno maloprodajnog tržišta često je izvan kontrole odgajivača. Na poboljšanje kvaliteta proizvoda koji stiže do potrošača utiče razvijanje dobrih odnosa sa kupcima u veleprodaji, odnosno maloprodaji, u cilju njihove edukacije kako da na adekvatan način postupaju sa svežom malinom. Poželjan je lični kontakt izmeðu prodavca i kupca pre prve isporuke, a u slučajevima kada to nije moguće, od pomoći može biti i uputstvo za rukovanje pridodato uz pošiljku.

Čuvanje plodova maline

Pošto je plod osetljiv, njegovo čuvanje u svežem stanju je teško i kratkotrajno. Sveži plod maline se može čuvati 10-14 dana u hladnjači na -0,6 do 0 stepeni °C i pri relativnoj vlažnosti vazduha od 85-90 %. Danas se malina sve više smrzava u obliku pojedinačnih plodova rolen roba i tako pripremljena čuva do upotrebe. Ovaj postupak se sastoji iz:

1-prethodnog hlađenja plodova do 0 °C

2-dubokog smrzavanja na -35 do -45 °C

3-cuvanja plodova na -18 do -20 °C

Duboko smrznuti plodovi maline mogu da se cuvaju veoma dugo na -18 do -20 °C.Ovi plodovi posle odmrzavanja mora da se upotrebe za kratko vreme.

Pripremio: dipl ing polj Predrag Nastić

Korišćen tekst : “Priručnik za proizvodnju maline”