Karakteristični simptomi koje prouzrokuje ova vrsta su ogoljena mesta u usevu, biljke zaostale u porastu, žutilo biljaka, bradatost korena i sitni korenovi repe. To se odražava i na prinos koji može biti umanjen i do 50%. Zaraza se može otkriti vizuelnim pregledom pažljivim posmatranjem useva šećerne repe u toku letnjih meseci (jun, jul i avgust) kada se mogu zapaziti klonule biljke u vreme najtoplijeg dela dana. Na korenu koji usled infekcije postaje bradat mogu se zapaziti beličaste ili smeđe tvorevine veličine glavica čioda koje predstavljaju ženke. Prag štetnosti čini početna gustina populacije od 2-4 jaja ili infektivne larve/cm3 zemljišta. Pored gustine populacije, stepen štetnosti zavisi i od vremenskih uslova i starosti biljaka. Tako su štete izraženije kada je kišno proleće praćeno suvim letom, dok su štete manje evidentne na starijim biljkama.

Repina nematoda – Polno zrele ženke su nepokretne, limunastog oblika, pričvršćene usnim delom za koren na kome su vidljive golim okom u kratkom periodu, 2 meseca od  dana setve. Nakon uginjavanja ženki, nastaje tvorevina cista čiji telesni zid menja elastičnost i boju od mlečnobele do svetlo i tamnožute zbog čega otpada sa korena u zemljište. U cistama se nalazi 200-500 jaja i larvi koje mogu da održe vitalnost u zemljištu više godina. Mužjaci i infektivne larve su veoma pokretljivi, tipično crvolikog oblika mikroskopske veličine. U zavisnosti od temperature i pogodnosti biljke domaćina, ciklus razvića se može završiti za 30-60 dana. Prema literaturnim podacima, u našoj zemlji se razvijaju  2 generacije u toku jedne vegetacije.

Suzbijanje ovih štetočina je dosta otežano zbog dugog održavanja infektivnosti u zemljištu, brzog razmnožavanja i lakog raznošenja zaraženim semenom, zemljom ili mehanizacijom.

Kao jedna od mera suzbijanja izdvaja se preventivno ispitivanje prisustva cista repine nematode na parcelama na kojima će biti sejana šećerna repa što predstavlja garanciju dugoročno gajenja šećerne repe u nekom području. U slučaju sumnje, sa jednog hektara potrebno je uzeti najmanje 1 zbirni uzorak zemljišta sa najmanje 50 slučajno raspoređenih mesta odgovarajućom lopaticom ili sondom. Laboratorijskom analizom zemljišta utvrđuje se broj jaja i infektivnih larvi u zemljištu na osnovu čega se ocenjuje mogućnost setve šećerne repe odnosno isključivanja repe iz plodoreda. Plodored predstavlja jednu od najefikasnijih mera, gde period od 5 do 6 godina isključivanja repe iz plodoreda daje zadovoljavajuće rezultate i to gajenjem biljaka nedomaćina kao što su pšenica, kukuruz, luk, krompir, pasulj ili lucerka. Takođe i suzbijanje korovskih biljaka domaćina je značajno u smanjenju brojnosti nematoda.  Ranija setva kada je temperatura zemljišta ispod 15 ⁰C i korišćenje organskog đubriva mogu pomoći u redukciji populacija nematoda. Poslednjih godina gajenje tolerantnih sorti šećerne repe kao i otpornih varijeteta slačica kao biljaka klopki (Raphanus sativus spp. oleifera ili Sinapis alba) značajno su doprineli smanjenju gustine populaciju nematoda u zemljištu. Biljke klopke mogu se sejati u rano proleće ili kasno leto, obično posle žetve pšenice u periodu od poslednje nedelje u julu i poslednje nedelje u avgustu. Minimum je 8 nedelja potrebno za gajenje da bi se postigli najbolji rezultati redukcije nematoda.

Hemijske mere se nisu pokazale ekonomski opravdane kako zbog zaštićenosti cista i njihove široke raširenosti u zemljištu, tako ni u ekološkom pogledu jer  ove hemijske materije pripadaju visoko toksičnim preparatima kao što su organofosforna jedinjenja i  karbamati.

http://www.youtube.com/watch?v=9ajqmSojY9I

Preuzeto sa sajta PIS Vojvodine post kreirala: Andrea Babić u saradnji sa dipl.ing. Jasminom Bačić ( fitonematološka laboratorija PSS Institut Tamiš )