Kukuruzna (pamukova) sovica je izrazito polifagna štetočina. Najveće štete pravi na kukuruzu, paprici, paradajzu, boraniji, soji, suncokretu, duvanu, ali se pri masovnoj pojavi može registrovati ishrana na skoro svim gajenim biljkama. Gusenice mlađeg razvojnog stadijuma skeletiraju lišće, dok od trećeg stadijuma prelaze na generativne organe. Kod paprike, na primer, gusenica se ubušuje u plod i pričinjava štete koje se ne mogu popraviti, takvi plodovi paprike gube tržišnu vrednost, a nakon kiše napune se vodom i trule.

Životni ciklus : Pamukova sovica ima 3-5 generacija godišnje, od kojih se prva javlja tokom maja-juna, druga tokom jula-avgusta, a treća u septembru. Sovica prezimljava na dubini od 4-8 cm, u stadijumu lutke, iz koje izlaze leptiri krajem aprila i u maju. Ženka polaže jaja na biljke u proseku oko 500 komada, pojedinačno ili u manjim grupicama na gornju stranu lista, cvetove i plodove. Sveža jaja su bela, okrugla, veličine 0,5 mm, a pred piljenje braonkasta. Embrionalni stadijum traje 3-0 dana.U zavisnosti od vremenskih prilika gusenice žive od 2-3 nedelje, nakon čega se u zemljištu pretvaraju u lutke. Stadijum lutke traje 12-14 dana. Celokupan razvoj jedne generacije završava se za jedan do dva meseca.

Ocena inteziteta prisutnosti vrši se identično kao kod drugih sovica. Prati se let leptira pomoću lovne svetiljke, odlaganje jaja, početak piljenja gusenica na napadnutim biljkama. Na osnovu oštećenja lisne mase daje se ocena od 0-5.

Signalizacija i obim zaštite moguća je na osnovu neposrednog pregleda 100-200 biljakai utvrđivanja prosečnog broja gusenica po napadnutoj biljci.

Kritična vrednost za početak butonizacije je 3-4, odnosno 8-12 gusenica na 100 biljaka, ili 5% oštećenih butona.

Pri izboru preparata voditi računa da su ovilarvicidnog delovanja. To znači: ukoliko je jaje bele boje, znači da je sveže položeno, a braon jaja su pred piljenje. Tretman izvoditi u večernjim satima, jer neki preparati gube kontaktno dejstvo razgradnjom na svetlosti ili usled visokih temperatura.

Samo pregledom parcele, determinisanjem uočenih jaja na listu ili plodu, odredićete pravi momenat za tretman u skladu sa izborom preparata.

Pripremio: dipl ing polj Predrag Nastić
Korišćena literatura: “Štetočine u ratarsko-povrtarskoj proizvodnji” autor: prof. dr. Pero Štrbac,”Helicoverpa armigera – kukuruzna (pamukova) sovica” PIS Vojvodina autor: Sanja Kuzmanović, “Pamukova sovica na paprici” PIS Vojvodina autor: Maja Sudimac