Vaši sišu sokove i iscrpljuju biljke. Najpre se suše vrhovi grana, a kasnije i deblje grane. Ako se vaši rano pričvrste za plod, on ostaje mali i lošeg ukusa. Na velikim plodovima nastaju crveni oreoli oko mesta pričvršćivanja.

Simptomi : Na deblu, granama i plodovima se javljaju okruglasti štitovi, sa koncentričnim krugovima. Na mestima gde se štetočina pričvrsti za plod javlja se crveni oreol. Na mladim sadnicama se štitovi obično javljaju neposredno iznad mesta kalemljenja, a na starijim na vrhovima grana.

Životni ciklus :  Godišnje ima dve a ponekad tri generacije. Prezimljavaju larve ispod štitova vaši roditelja. Na proleće štetočina nastavlja razvoj. Pred kraj cvetanja jabuke se završava razvoj prezimljujućih insekata. Javljaju se krilati mužjaci koji žive dan – dva. Telo ženki se ispuni larvama, koje napuštaju telo ženke nakon mesec dana. Jedna ženka daje oko 400 potomaka. Nakon izlaska iz ženke, larve 7 do 8 sati traže pogodno mesto za pričvršćivanje za biljku. Čim se pričvrste, počinju da prave štit, koji ih dalje čuva od spoljašnjih uticaja i pesticida. Larve druge generacije mogu da se pričvrste i za plod i obično se javljaju tokom prve i druge dekade avgusta. U uslovima toplog vremena tokom septembra i oktobra razvija treću generaciju. Razvoj jedne generacije traje 35 do 40 dana.

Suzbijanje : Praćenje se vrši vizuelnim pregledom i lepljivim pojasevima. Hemijsko suzbijanje se obavlja u obliku zimskog prskanja ili primenom insekticida u vreme pojave larvi prvog stadijuma za vreme vegetacije . U zasadima u kojima se sprovodi redovna mera zaštite od ostalih štetočina , usput se uspešno smanjuje i zaraza kalifornijskom štitastom vaši .
Suzbijanje je najbolje izvesti u fazi mirovanja. Tokom vegetacije period u kome su vaši bez štita je kratak, pa je time i period kada insekticidi mogu da deluju kratak.

Pripremio i adaptirao : dipl ing polj Predrag Nastić

Preuzet tekst :  “Priručnik za integralnu proizvodnju i zaštitu jabuke” autori: Prof. dr Aleksa Obradović, Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet Doc. dr Dragan Radivojević, Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet, Beograd Dr Dragan Vajgand, Agroprotekt d.o.o., Sombor Dr Emil Rekanović, Institut za pesticide i zaštitu životne sredine, Beograd