Siva plesan maline – Botrytis cinerea
Kod zaraženosti maline sivom plesni karakteristična je skramna siva masa plesni koja se formira na plodovima. Gljivice se brzo šire i od samo jednog zaraženog ploda može se zaraziti čitav rod. Najveće štete se javljaju ukoliko cvetanje prate dugotrajne kiše.
Suzbijanje : Suzbijanje sive plesni zahteva integrisan pristup i obuhvata obavljanje svih mera nege i održavanja kojima se omogućava:
| dobra cirkulacija vazduha među izdancima (sistem uzgoja kojim se ne dozvoljava gust sklop biljaka i zakorovljenost) |
|---|
| redovno branje zrelih plodova (kao i zaraženih plodova, kako bi se smanjio stepen izazivača primarne zaraze) |
| primenu fungicida tokom perioda cvetanja sa više padavina. |
Ubrane plodove je potrebno u što kraćem roku uskladištiti u hladnjači na 2°C. Višestruki fungicidi, kao što su fenheksamid (Teldor), mešavina ciprodinila i fluidoksonila (Switch), iprodion (Dional), vinkozolin (Ronilan), pirimetanil (Mythos), mešavina piraklostrobina i boskalida (Signum) obezbeđuju kontrolu ovih gljivica.
Prvo tretiranje obaviti tokom perioda početka cvetanja (5 – 10%). Tretiranje ponoviti još dva puta u intervalu od 14 dana, a ukoliko je period cvetanja praćen većom količinom padavina, tretmane sprovoditi na svakih 7 dana do kraja cvetanja. Obavezno rotirati preparate, kako se kod gljivica ne bi razvila rezistentnost. U nekim područjima već je registrovana rezistentnost Botrytis cinerea na benomil (Benfungin, Benlate), karbendazim (Galofungin), tiofanat–metil (Galofungin-T), vinklozin (Ronilan) i iprodion (Dional).
Pripremio: dipl ing polj Predrag Nastić
Preuzet tekst : “Zaštita maline” (2011 god.) PSSS Kraljevo priređivači : dipl. inž. Slobodan Tomić, dipl. inž. Radmila Veličković, dipl. inž. Jelena Grbić