Plamenjača se javlja na svim zeljastim delovima vinove loze, a najčešće na listu, cvasti i grozdu, odnosno bobicama.

Simptomi : 

Na listu se ispoljavaju hlorotične, a potom, za 2-3 dana, uljaste pege. Sa naličja lišca se u okviru ovih pega obrazuje beličasta navlaka. Oboleli listovi nekrotiraju i izgledaju kao da su vatrom sprženi.

Cvast može biti napadnuta i pre nego se otvori i tom prilikom se sasušuje i opada. I na njoj se može pojaviti bela prevlaka.

Bobice su osetljive do šarka. Mlade bobice po zarazi tamne i nekrotiraju, a ako je vreme vlažno i na njima se formira beličasta navlaka patogena. Obolele razvijene bobice tamne i smežuravaju se bez obrazovanja navlake. Plamenjača najčešće zahvata grupu bobica a ređe i čitav grozd.
Lastari ređe obolevaju od plamenjače. Najčešće obole pri vrhu. Oboleli deo se deformiše i prekriva beličastom navlakom parazita.

Epidemiologija : Parazitna gljiva prezimljava u oosporama u opalom lišću. U proleće oospore klijaju u vodi (kišovito i oblačno vreme u trajanju 2-3 dana) na temperaturi većoj od 11° C i obrazuju sporangiju u kojoj se diferenciraju zoospore. Zoospore se šire kišnim kapima na donje lišće vinove loze gde klijaju u začetak hife koja vrši primarnu zarazu (prve zaraze u vegetaciji, zaraze nastale iz prezimelog inokuluma). Na naličju zaraženog lišća kroz stomine otvore javljaju se konidiofore samo ako je relativna vlažnost vazduha 95 – 100% i to noću jer je za njihovu pojavu potreban mrak koji traje najmanje četiri časa. Formirane konidije ostvaruju zarau preko stominih otvora – sekundarnu zarazu. U toku vegetacionog perioda ostvaruje se veći broj sekundarnih zaraza. Konidije iz prethodne generacije ostvaruju sekundarnu zarazu naredne generacije.

Toplo i kišovito proleće i leto pogoduje razvoju plamenjače, i zbog toga je ta bolest u takvim godinama posebno opasna. Naročito joj pogoduje vreme sa čestim kratkotrajnim kišama i toplim danima, kada sunce sija, a loza ostaje ovlažena. O takvim danima treba voditi racuna pri zaštiti.
Optimalna temperatura za sporulaciju parazita je 18 – 22°C. Na ovoj temperaturi sporangije se formiraju za 10 – 12 časova, tj, za jednu noć. Sporangije se formiraju na završecima konidiofore, raznose se vetrom i kada dospeju na list vinove loze, klijaju u kapi vode i daju zoospore. Optimum za njihovo klijanje je 22-25°C. Zoospore oslobođene iz zoospora plivaju do stominih otvora gde se imobilišu, okružene membranom i zatim klijaju u začetak hife kojom prodiru u podstominu duplju.
Vreme od časa infekcije, tj. uspostavljanja kontakta izmedu hife gljive i pojave žute pege nazivamo vreme inkubacije. A do pojave bele prevlake na naličju lista ili bobica vreme fruktifikacije. Trajanje inkubacije za vinograd je vrlo važan podatak jer svi preventivni fungicidi protiv plamenjače moraju biti naneti na organe loze pre stavranja fruktifikacije (stvaranja bele prevlake). Inkubacija obično traje 4-5 dana ako je temperatura 22- 23°C. Pri hladnijem odnosno toplijem vremenu inkubacija je duža. Trajanje inkubacije se može odredivati različitim metodama.

Suzbijanje : Preventivne mere za suzbijanje plamenjače su veoma značajne, ali nisu dovoljne te se za zaštitu vinove loze moraju primenjivati fungicidi. Vinova loza se ne štiti od primarne zaraze, glavna zaštita počinje sa stvaranjem uslova za formiranje druge sekundarne zaraze, o čemu IPS-a blagovremeno obaveštava vinogradare. Zaštita od ovog parazita treba da se zasniva na sprečavanju zaraze protektivnim – kontaktnim fungicidima (na bazi bakra).Posle nanošenja na površinu lista vinove loze ovi fungicidi ne prodiru u biljku i njene sokove, već se isključivo zadržavaju na površini biljke. Zbog toga oni deluju samo preventivno na parazita. Dužina njihovog delovabnja iznosi 7-10 dana. U slučaju jakih ili češćih kiša ovaj period se smanjuje. Nakon nanošenja preparata na biljku, svi organi koji su se naknadno razvili nisu zaštićeni. Ovde spadaju: preparati na bazi bakra, Antracol WP-70, Mancogal – 80, Venturin –SC i dr.

Način pripreme bordovske čorbe

Za 100 litara 1%-tne bordovske čorbe potrebno je:

Pripremljenu bordovsku čorbu treba primeniti odmah. Ukoliko se dogodi da je čorba pripremljena, ranije upotrebljena tada se na 100 litara čorbe doda 100 grama šećera ili litar mleka. Ovako konzervirana čorba može da stoji i do 14 dana samo je pre upotrebe treba promešati.

Za zaštitu kada loza raste ubrzano i kada su povoljni uslovi za infekciju primenjuju se kurativni ili sistemični fungicidi. Oni za 30 minuta prodiru u biljku u intervalu od 14 dana štite i novo izrasle delove vinove loze. Kiše ih ne spiraju. U ovu grupu spadaju:

Mikal 75-WG , Ridomil gold MZ 68 – WP , Curzate MG i dr.

Pripremio: dipl ing polj Predrag Nastić

Preuzet tekst sa sajta PSSS