Na mladom lišću po obodu javljaju se uglaste krupne pege, koje se šire prema osnovi liske zahvatajući prostor između lisnih nerava.

Kod belih sorati, pege su žute a crvene do crvenobraonkaste kod crnih sorata. Srednji deo pega nekrorira i postaje tamnocrven, zbog čega pege, odnosno oboleli delovi liske, izgledaju kao vatrom sprženi. Na listovima pri završetku porasta, ili na onima koji su prestali da rastu, javlja se veći broj sitnih pega. Intenzivne zaraze su na donjih šest, a ređe i na prvih 12 listova. Oboleli listovi prevremeno (krajem proleća)
opadaju. Veliki gubitak lisne mase može dovesti do zastoja u porastu čitavog čokota, ili lastara i grozdica, a ponekad i do osipanja grozdica ili pak sušenja. Obolele cvasti kao i bobice nekrotiraju i suše se.

Epidemiologija : Parazitna gljiva se održava u opalom lišću. U proleće, a ređe i u jesen, na opalom lišću, duž nerava, parazit formira apotecije žućkaste boje i prečnika oko 0,6 mm. Askospore koje se formiraju u apotecijama po oslobađanju raznosi vetar i one obavljaju zaražavanje. Lišće postaje osetljivo kada dostigne prečnik od oko 5 cm. Posle određenog razvoja u lisnom parenhimu parazit prodire u sprovodne sudove i zapušava ih. Zbog toga se zahvaćeni delovi liske suše.

Suzbijanje: Vinograd u kojem se javlja crvena palež treba štiti rano, pre nego što listovi dostignu kritičnu veličinu od 5 cm. Do cvetanja obaviti 2-3 prskanja u intervalu od 10 dana. Tretiranje se sprovodi istim preparatima kao i za plamenjaču. Pri tome prednost treba dati bakarnim fungicidima ili njihovim kombinacijama sa ostalim kontaktnim i preventivnim fungicidima. Kasnija tretiranja protiv plamenjače štite lozu i od crvene paleži lišća.

Pripremio: dipl ing polj Predrag Nastić

Preuzet tekst sa sajta PSSS