Na obolelim zeljastim delovima loze javlja se brašnasto-bela navlaka.

Zaraženo mlado lišće se deformiše a cvasti i vrhovi lastara se suše. Retko se suši lišće. Na zdrvenjenim lastarima, ako su bili zaraženi dok su bili zeljasti, ispoljavaju se mrkocrvenkaste pege sa žiličastim obodom. Na bobicama u porastu, zaraženo tkivo ispod brašnaste navlake nekrotira i puca. U pukotinama bobica se često vidi seme. Takve bobice se suše ili ih zahvata trulež. Razvijene bobice, kada su zaražene, ne pucaju, već se na njihovoj površini javljaju mrke, žiličaste nekroze.

Epidemiologija : Parazitna gljiva se preko zime održava micelijom u pupoljcima (češće) i kleistotecijama (crna plodonosna tela prečnika oko 0,1 mm), koje se razvijaju na zaraženim listovima i lastarima (ređe). Iz pupoljaka u kojima je prezimela micelija u proleće izrastaju najčešće ’’ beli mladari’’, na kojima se razvijaju konidije.

Pepelnica se na vinovoj lozi javlja od ranog proleća, pa do kraja vegetacionog perioda. Zaraze nastaju i po kišovitom i suvom vremenu. Plahovite kiše mogu da speru oidije na zemlju i tako umanje zarazu. Povećanju intenziteta zaraza doprinosi promena klimatskih uslova, pojačano đubrenje mineralnim đubrivima, povećana primena organskim fungicidima. Sve to doprinosi bujnijem razvoju vinove loze, a samim tim i osetljivosti na pepelnicu.

Suzbijanje: Pepelnica se na vinovoj lozi javlja rano u vegetaciji, znatno ranije pre plamenjače. Zato se i sa zaštitom protiv pepelnice mora otpočeti ubrzo po kretanju vinove loze. Prvo tretiranje protiv pepelnice potrebno je obaviti kada lastari dostignu dužinu od 10 – 15 cm, ili se na njima razvija treći list. Drugo tretiranje obaviti u vreme ili odmah nakon cvetanja vinove loze. Naredna tretiranja kombinovati sa zaštitom od plamenjače. Prva tretiranja treba obavljati kvašljivim sumporom ( Cosan, Kolosul i kvašljivi sumpor0,2% preventivno i 0,5% kurativno). Izuzetno dobar efekat u zaštiti vinove loze od pepelnice postiže se zaprašivanjem sumporom u vreme cvetanja loze. Sumpor u tom trenutku pospešuje i oplodnju vinove loze. Prilikom primene sumpora treba voditi računa da temperatura ne bude manja obd 18°C jer tada sumporu slabi aktivnost, i da ne bude preko 30°C onada on ispoljava fitotoksično dejstvo. Prema tome optimalna temperatura za dejstvo sumpora je od 25 – 30°C.

Kasnije sve dok postoje uslovi za širenje parazita zaštita se mora nastaviti jednim od sledećih preparata: Trifamin 30-WP (0,03-0,05%), Topas 100-EC (0,24-0,4%), Bayleton WP -25 (0,25% od faze 2 lista pa do bobice veličine graška), Rubigan (0,01-0,02%), Sabithane (0,03-0,04%) i dr.

Pripremio: dipl ing polj Predrag Nastić

Preuzet tekst sa sajta PSSS