Sve više proizvođača se odlučuje za ranu proizvodnju paradajza u plastenicima i na otvorenom polju. Naročito je evidentan porast plasteničke proizvodnje u rano proleće, a u poslednje vreme i u kasnu jesen, čime se produžava snabdevanje tržišta svežim paradajzom.

Botaničke osobine paradajza

U našim klimatskim uslovima paradajz (Lycopersicon lcopersicum) je jednogodišnja zeljasta biljka kod koje se u ishrani koristi svež, zreo plod.

Spada u grupu samooplodnih biljnih vrsta. Koren u je moćan, razgranat, dobre usisne moći i prodire na dubinu od 1,5 m. Bočne žile su raspoređene u plitkom površinskom sloju na dubini do 30 cm.

Stablo paradajza je zeljasto, ispunjeno srži, razgranato, pri osnovi drvensato. Može biti ograničenog (determinantnog) ili neograničenog (indeterminantnog) rasta. Rast determinantnih sorti se završava formiranjem grozda sa cvetovima. Rast indeterminantnih sorti je neograničen. U jednoj sezoni u zaštićenom prostoru mogu izrasti i do 3m. Grane se javljaju u pazuhu listova, pri osnovi stabla. Iz stabla rastu i cvetovi –  grozdovi sa cvetovima i plodovima. Grozd raste direktno iz stabla. Prema tome paradajz je po svojoj prirodi žbunasta biljka, koju ovek po svojoj želji može da formira tako da raste jedno ili više stabala.

List paradajza je složen, neparno perast. Manje ili više urezan, a čine ga dva do tri para liski i vršna liska. Postoji običan i krompirov tip lista. Dominantan je običan tip. Cvet paradajza se javlja u grozdovima, koji mogu biti prosti ili složeni. Hermafroditan je (dvopolan), samooplodan, sastavljen je od šest čašičnih i šest kruničnih listića koji su u osnovi srasli. Prašnika ima koliko i kruničnih listića koji su međusobno srasli čineći cevčicu u kojoj se nalazi tučak.

Plod paradajza je sočna bobica koja se sastoji od komora, pregradni zidova, placente i semena. Težina ploda može biti od 10 – 1000 g. Boja ploda može biti različita kao mlad svetlo zelen, kao zreo narandžast, crven, ljubičast i žut. Oblik ploda može biti jabučast, spljošten, šljivolik, kruškolik i cilindričan sa nizo prelaznih formi, rebrast i gladak.

Uslovi uspevanja

Najbolje uspeva tamo gde period sa prosečnom dnevnom temperaturom 15°C traje najmanje 150 dana, i gde temperature u toku dana rastu i do 35 °C.

Za normalan razvoj biljke paradajza trebaju temeprature između 18-25 °C. Minimala temeratura za klijanje je 10 °C. Paradajz prestaje da cveta na temperaturi ispod 15 °C i iznad 35 °C. Na temperaturama 9 °C prestaje rast biljke.

Izmrzava na 0°C, mada usevi iz direktne setve u fazi kotiledona listića mogu izdržati mraz i od -1,1 do -1,3 °C. Nakon zametanja plodova i u toku zrenja temperatura treba da se kreće od 18-20 °C. Polen paradajza je osetljiv na kolebanje temperature i ne klija ako je temperatura ispod 13 °C i iznad 30 °C. Polen je na sobnoj temperaturi sposoban ze oplodnju oko dva dana a u frižideru i do osam dana.

Pored temperature paradajz traži dosta  svetlosti jačeg inteziteta, te zato tokom jeseni i zime imamo nepovoljne uslove za uzgoj paradajza u zaštićenom prostoru. Svetlostje neophodna i u proizvodnji rasada. Pri oblačnom vremenu, bez obzira na toplotu, paradajz sporo raste, slabo se razvija, stablo se izdužuje, a cvetovi opadaju. Najmanja dužina dana za cvetanje i zametanje plodova je 9-10 sati što se kod nas postiže već krajem aprila i traje do kraja septembra. Bolja osvetljenost postiže se i pružanjem redova u pravcu istok-zapad.

Vlaga – povoljan reži zemljišne vlage od izvanrednog značaja je za razvojparadajza. Kritičan period za vlagu je vreme cvetanja i zametanja plodova (što traje 1-2 meseca).

Transpiraconi koeficijent paradajza iznosi 824 l za kg suve materije. Vlažnost zemljišta se održava sa redovnim navodnjavanjem. Ukoliko se smanjujusušni i vlažni period dolazi do pucanja ploda. Najbolje dodavanje vode paradajzu je sistem kap po kap koji se ugalvnom koristi u staklenicima. Na otvorenom polju prednost nad drugim načinima ima zalivanje brazdama, mada se u širokoj proizvodnoj praksi naviše koristi veštačka kiša. Važno je napomenuti da je kod paradajza bolje, ređe a obilno navodnjavanje nego često nedovoljno kojime se kvasi smao površinski sloj zemljišta i dovod do plitkog korenovog sistema.

Pored vlažnosti zemljišta paradajz traži i određenu vlažnost vazduha. Idelana vlažnost vazduha za pucanje antera i rasipanje polena je 60-70 %. Ovo je bitno napoenuti jer u plasteničkoj i stakleničkoj proizvodnji ova vlažnost je obično veća, te je oplodnja otežana, a često i onemogućena.

Paradajz u plodoredu dolazi na prvo mesto. To znači da se đubri stajnjakom u količini 40-50 t/ha. Na istu površinu dolazi nakon 3-4 godine. Dobri predusevi su mu grašak, pasulj, strna žita… Posle paradajza dobro uspeva korenasto povrće i lukovi. Loši preusevi su mu krompir, paprika, plavi patlidžan, duvan i lucerka.

Đubrenje i priprema zemljišta

Kao i kod drugih kultura, problem đubrenja paradajza treba posmatrati u funkciji prirodne plodnosti zemljišta, planiranog prinosa i cene đubriva. Paradajz je kultura koja se đubri stajnjakom i mineralnim đubrivima. Prirodna plodnost parcela u datim uslovima, kao tip zemljišta diktiraju potrebne količine stajnjaka. Orjentaciono se uzima da je za 1 ha potrebno 40-50 t zgorelog goveđeg stajnjaka. Ukoliko se đubri ovčijim ili živinskim ove količine treba smanjiti za 3-4 puta. Stajnajk se unosi u jesen pod duboko zimsko oranje. Đubrenje mineralnim đubrivima je takođe potrebno. Ova đubriva utiču na ranosnost, veličinu i kvalitet prinosa.

Paradajz je kultura koja za uspešan razvoj iziskuje obilnu i pažljivo izbalansiranu ishranu. Obilna ishrana azotom potencira vegetativni porast, ali ukoliko nije u odgovarajućoj ravnoteži sa ostalim elementima, izaziva opadanje cvetova, zakašnjenje sazrevanja i trulež plodova. Fosforna đubriva utiču na povećanje prinosa i ranije stasavanje plodova. U zavisnosti od planiranog prinosa, tipa proizvodnje i bogatstva zemljišta u hranivima unosi se oko 120-160 kg/ha N, 180-220kg/ha P2O5, i 100-150 kg/ha K2O. Polovinu od 2/3 PIK đubriva unosimo u jesen ili u rano proleće pre zatvaranja zimske brazde, a ostali deo se daje pred setvu. Od ukupne količine azota jedna polovina se unosi pred sadnju ili setvu, a druga polovina ostavlja za prihranjivanje useva.

Proizvodnja rasada

Odvija se kada uslovi spoljne sredine nisu povoljni, te zbog toga taj posao iziskuje e samo neprekidno starenje, nego i posebno znanje, umešnost i iskustvo. Greške u odgajanju mladog rasada obično se ne mogu popraviti drugim agrotehničkim merama.

Rasad paradajza se praktično uvek proizvodi u toplim ili mlakim lejama ili plastenicima, što zavisi od vremena setve. Vreme proizvodnje rasada uvek je zavisno od klimatskih uslova, reona gajenja i tipa proizvodnje. Po pravilu ukoliko se predviđa pikiranje rasada vreme setve treba podesiti na približno 5-6 nedelja pre iznošenja rasada na otvoreno polje.

Za ranu poljsku proizvodnju setva semena počinje u južnim područjima (Crna Gora, Hercegovina…) 10 januara do 1 februara. U Vojvodini (kontinentalno područje) za ranu proizvodnju setva setva se obavlja od 20 februara do početka marta. Setva pre 15 februara nije preporučljiva zbog niskih temperatura (naročito ako se proizvodi u hladnim plastenicima).

Za setvu treba koristiti deklarisano i kvalitetno seme. U zavisnosti od vremena, mesta i cilja proizvodnje biraju se odgovarajuće sorte i hibridi. Hibridna snaga kod paradajza se ogleda u povećanju prinosa, ranostasnosti, a naročito u ranijem zrenju plodova pre druge etaže.

Rasad se proizvodi setvom semena koje je dosta sitno. U jednom gramu može biti 260-320 semenki. Klijavost zadržava 4-6 godina. U povoljnim uslovima paradajz niće za 6-8 dana. Po m² leje seje se 1,5-2 g semena što daje 500 biljaka. Za ranu proizvodnju setva se obavlja u sandučiće ili tople leje gusto sa 8-10 grama semena po1 m². Biljke tu ostaju 10-14 danapa se onda pikiraju na rastojanju 12×12 ili 10×10 cm, u drugu leju ili hranljive kocke, saksije i slično.

Kod proizvodnje rasada usavršavaju se postojeće i nalaze nove tehnologije gajenja. Sve češće se rasad proizvodi u kontejnerima po sistemu zaštićenog korenovog sistema. Ova proizvodnja se odlikuje povečanim brojem biljaka u odnosu na tradicionalni način gajenja što zahteva i visoko kvalitetne supstrate. Najčešće su to oplemenjeni prirodni treseti i komposti sa raznim mineralima (zeoliti). Rasad koji neće biti pikiran treba blagovremeno prorediti da bi se izbeglo izduživanje biljaka. Uopšte uzev pikiranje paradajza je uvek preporučljivo – ali samo jednom.

Pikiranje rasada nije ništa drugo do presađivanje biljke sa jednog mesta gde joj je tesno na drugo mesto sa većim vegetacionim prostorom. Pikiranje treba da se obavi što ranije (u fazi kotiledona, izuzev u fazi prvog pravog lista) jer se dugim držanjem u gustom usevu smanjuje potencijal za prinos. Naime, još u ranim fazama porasta u biljci se diferencira tkivo i određuje budući broj plodova. U gustom sklopu broj plodova po grozdu i biljci može jako da se redukuje, tako da se kasnijom negom na polju ili u plasteniku ne može mnogo uticati na povećanje rodnosti preko već formiranog potencijala.

Treba imati u vidu da prvh  15-20 dana posle nicanja nadzemni sistem paradajza raste veoma sporo. Sledećih 10-15 dana rast je znatno pojačan, a 40 dana od nicanja biljke rastu sve većom brzinom. Iako se povećava visina, krupnoća lišća i prečnik nadzemnog dela. Probijanje svetlosti do donjeg lišća toliko naglo opada da proizvodi asimilacije postaju manji od njihovog utroška na disanje, lišće žuti, izumire. Rasad počinje da gubi svoj kvalitet , etiolira, postaje nežan i neotporan, a posle rasađivanja biljke stradaju zbog prelaska sa uslova tople leje i plastenika na uslove otvorenog polja. Ovakva rasad velikog uzrasta, koji je slab zbog nedovoljno hranljivog prostora gori je od mlađeg ali naprednog i snažnog rasada. S toga da bi se biljke što bolje prilagodile uslovima koji vladaju na otvorenom polju, treba ih, kad god to uslovi dozvoljavaju, otkriti i izlagati direktnoj sunčevoj svetlosti (kaljenje rasada). To je obično desetak dana pre iznošenja (pod uslovom da su biljke dobro razvijene). Rasad trba da je otkriven i danju i noću kad nema opasnosti od mrazeva. Kaljenjem rasada postaje čvrst, žilav, stablo ostaje kratko i otporno na direktnu svetlost. U protivnom nekaljeni rasad se teško prima, sporo raste, čisne drške i stablo često dobijaju ožegotine od sunca a saprofiti napadaju sprženi deo tkiva usled čega rasad propada i trune.

Rasađivanje

Pri utvrđivanju najranijeg roka rasađivanja paradajza na otvorenom polju naročito značajan činilac je pojava kasnih prolećnih mrazeva. Po pravilu kod nas je to krajem aprila- početak maja. U principu, ranije rasađivanje ima znatna preimućstva: ranije stasavanje i veće prinose. U nas se paradajz najčešće sadi narazmak od 80×50 ili 90×40 cm. Gustina sadnje može biti manja ili veća, u zavisnosti od sorte, sistema gajenja, plodnosti zemljišta i drugih okolnosti. U ranoj proizvodnji, kada se biljke gaje uz oslonac i orezuju na jendo stablo mogu imati i znatno veći sklop (40-45000 biljaka/ha). Na taj način naročito kod ranih useva postiže se veći prinos i veća količina plodova u vreme kad aparadajz iam visoku cenu. Nakon rasađivanja u toku prvih nedelja moramo obezbediti brižljivu negu useva a pre svega redovna okopavanja, navodnjavanja a prilikom poslednje kopnje i blago ogrtanje. Pri gajenju ranog paradajza (koji se gaji uz oslonac) obavezna mera nege je zakidanje vrha stabla iznad treće, četvrte ili pete grane čime dobijamo na ranostasnosti. Vreme cvetanja i plodonošenja paradajza zavisi od načina dekaptacije to jest od broja cvetnih grozdova po biljci. Ta zavisnost je različita kod pojedinih hibrida. Tako na primer hibrid Piro cveta veoma brzo kada se zakine iznad treće cvasti, dok se u varijanti sa zakidanjem iznad četvrte i pete cvasti cvetanje usporava. Isto to se odnosi i na zrenje plodova. Povećanjem broja cvetnih grozdova po biljci slabi dinamika zrenja plodova kod trećeg,  četvrtog i petog cvetnog grozda.

Po svojoj prirodi paradajz je žbunasta biljka koja se bez intervencije čoveka neprekidno grana i rađa sitne plodove koji kasno sazrevaju. Stoga se rezidbom (zakidanje zaperaka) reguliše porast i plodonošenje biljaka. U praksi se primenjuju obično dva načina formiranja stabla. Orezivanje na jedno stablo kod visokih sorata i hibrida ili na jedno stablo sa četiri cvetne grančice a drugo stablo se ostavlja na dve cvetne grančice kod determinantnih hibrida. Na dva stabla se ostavljaju biljke kod bujnijih i kasnijih sorata.

Proizvodnja paradajza u plastenicima

U kontinetalnim delu naše zemlje paradajz u plastenicima bez dopunskog grejanja može se saditi do mesec dana ranije nego na otvorenom polju. Vremenski to je prva dekada aprila. Setva za ovu proizvodnju se obavlja početkom febuaratako da rasad u momentu rasađivanja ima oko 60-65 dana i ima formirane cvetne pupoljke. Obavezno se koristi pikirani rasad. Rasad se sadi na razmak 80×40 ili u dvoredne trake sa razmakom od 40-50 cm između redova i 80-100 cm iznad traka. U redu je rastojanje oko 40 cm. Kod ove proizvodnje je važno da se zaperci ukoliko h ima uklone iz pazuha listova kako bi biljka rasla samo stablom.

Od opštih mera nege sprovodi se zalivanje, okopavanje, prihranjivanje i zaštita od bolesti i štetočina. Zalivanje je u početku ređe, svakih 10-12 dana sa 20-25 l/m², a u vreme plodonošenja sa 30-40 l/ m² svakih 5-7 dana.

Prihranjivanje se izvodi svakih 15 dana od momenta sadnje. U početku se koriste NPK đubriva u količini 200-250 kg/ha. Azotnim đubrivima se biljke prihranjuju posle obrazovanja dve do tri cvetne grančice. Đubri se u toku berbe 1-2 puta sa oko 200 kg/ha N.

U plasteničkoj proizvodnji se i specifične mere nege kao što su priprema armature za vezivanje biljaka, obezbeđenje odgovarajuće temperature i vlage vazduha, pinciranje (zakidanje zaperaka), dekaptacija (zakidanje vrha biljke), pospešivanje oplodnje, uklanjanje starih listova…

Dužinom redova paradajza postavlja se armatura. Obično je to pocinkovana žica prečnika 3 mm (za 1000 m² plastenika potrebno je preko 65 kg žice) za koju se vežu biljke. Vezivanje se obavlja plastičnim kanapom ili rafijom i počinje desetak dana od sadnje. Dužina kanapa treba da iznosi 2-2,5 m. U toku vegetcije biljke se obmotavaju oko kanapa kako ne bi došlo do krivljenja i lomljenja glavnog stabla.

Temperatura u plasteniku u toku dana treba da se kreće od 20-25 °C, a u toku noći 15-18 °C. Relativna vlažnost treba da iznosi 60%.

Pinciranje –  je obavezna mera nege jer se obično paradajz gaji na jedno stablo. Vrh se otklanja nakon 6-8 etaža. Kod niskih hibrida vrh biljke se ne uklanja, jer biljka sama zaustavlja rast te se vrh završava cvetnom grančicom, mada je perporuka da se za ranu proizvodnju i oni gaje na jedno stablo sa četiri cvetna grozda. Visoki hibridi ukoliko se gaje na dva stabla kasne sa zrenjem. Niski hibridi se mogu gajiti i na dva stabla tako da na glavnom stablu imamo četiri cvetna grozda, a na drugom stablu dva cvetna grozda, naročito ako želimo visok srednje rani prinos (berbe do 15 jula). Prinosi koji se postižu u ovoj proizvodnji kreću se od 20-35 t/ha ranog prinosa (do 01 jula). Srednje rani prinos se kreće od 55-80 t/ha berbe do (15 jula), a ukupan prinos u plasteničkoj proizvodnji može da iznosi od 110-130 t/ha.

Berba paradajza

Za lokalna tržišta paradajz se bere kada su plodovi dostigli punu zrelost i karakterističnu boju. Za manje udaljena tržišta berba se obavlja nešto ranije, kada plodovi nisu sasvim zreli. Za udaljena tržišta beru se plodovi na kojima se pojavila ružičasta boja, najčešće na delu koji je izložen suncu. Takvi plodovi dostignu punu zrelost posle nekoliko dana. Berbu treba obavljati po suvom vremenu, a u jesen posle nestanka rose. To je značajno jer vlažni plodovi loše podnose transort. Berbe treba da budu redovne, kako bi se otkidanjem zrelih, biljke naterale da ubrzaju rast i zrenje do tada zelenih plodova. Plodovi se beru bez drške pazeći da se ne nagnječe ili na drugi način oštete. U početku su berbe svakih 7-8 dana, a kasnije češće na svaka 3-4 dana.

Prinosi paradajza variraju od zavisnosti zemljišta, sorte, primenjene agrotehnike… Vrlo rodne sorte i hibridi, uz primenu visoke agrotehnike mogu dati prinose od 100-120 t/ha. Uobičajni prinosi su od 40-60 t/ha.

Pripremio: dipl ing polj Predrag Nastić

Preuzet tekst : “Rana proizvodnja paradajza” autori : Adam Takač, Đuro Gvozdenović, Dušanka Bugarski