Od posebnog je ekonomskog značaja kao štetočina šećerne i stočne repe. Njihova imaga su u stanju da “izrešetaju” mlado lišće, tako da se biljka osuši. Oštećenja prave na kotiledonima i stalnom lišću gde jedu gornji epidermis i deo tkiva mezofila, na kojima kasnije nastaju rupičasti otvori prečnika 1-2 mm. Napada biljku krajem marta, tokom aprila i maja a najveću opasnost predstavljaju u fazi nicanja do obrazovanja 1-2 stalna lista.

Životni ciklus: Repin buvač ima jednu generaciju godišnje. Prezimljava u stadijumu imaga  u zemljištu zatravljenih terena blizu repišta. Insekti se pojvaljuju kada površinska temperatura zemljišta do dubine 5 cm poraste na 5°C a temperatura vazduha pri sunčanom vremenu iznosi 6-8°C, odnosno 12-14° C po oblačnom vremenu. Imago se pojavljuje u drugoj polovini marta ili početkom aprila, što se često poklapa sa nicanjem useva šećerne repe (najbrojniji su ipak aprila i maja).

Na temperaturi od oko 20°C mogu da lete i nekoliko kilometara pri čemu lako i brzo nastanjuju repišta. Ovipozicija je u maju i početkom juna. Ženka polže 16-40 jaja plitko u zemljište u blizini biljaka.

Embrijonalno razviće traje do dve nedelje. Larve se razviju za oko mesec dana, stadijum lutke traje 15-18 dana a potom se obrazuju novi odrasli insekti. Ukupno razviće od jajeta do imaga traje oko dva meseca.

Ocena inteziteta napada najčešće se vrši na osnovu broja rupica na lišću šećerne repe i prema broju imaga u zemljištu. Krajem jula i početkom avgusta na 10 raznih mesta na repištu se prebrojavaju rupice na lišću na 10 biljaka repe koje su poređane jedna do druge.

Ako se jačina napada određuje prema broju imaga u zemljištu, onda se metodom zemljišnog uzorkovanja krajem zime sa zatravljenih mesta, u blizini prošlogodišnjeg repišta uzimaju probe. Preporučuje se da veličina probe bude 20 x 50 cm. Za veće površine potrebno je uzeti 10 ovakvih proba.

Pripremio: dipl ing polj Predrag Nastić
Korišćena literatura: “Štetočine u ratarsko-povrtarskoj proizvodnji” autor: prof. dr. Pero Štrbac