Pri napadu na šljivu izazviva veoma jako kovrdžanje lišća, prenosi petnaestak virusa, za šljivu najznačajniji virus šarke šljive.

Životni ciklus: Šljivina vaš prezimljava u toplijim područjima i kao virginogena vaš, prvenstveno na krizantemama. Zimski domaćini su takođe biljke roda Prunus , a letnji domaćin je suncokret i crvena detelina, te veći broj spontane flore. U proleće se pojavljuje fundratiks (vaš osnivačica), posle čega se na njoj još pojavljuju 1-3 fundatrigene generacije. Zatim, vaš se seli na različite biljke, gde dolazi do stvaranja virginogenih generacija, a pred jesen vaš se seli ponovo na šljivu. Tada dolazi najpre do pojave seksiparne, a zatim do seksualne generacije.

Ocena inteziteta napada i štetnosti izvodi se tokom sredine ili u drugoj polovini juna meseca, kada i dolazi do najjačeg napada ove i drugih lisnih vašiju na suncokret.

Pregleda se 100-200 biljaka (na 10 mesta po 10-20 biljaka) idući dijagonalno po polju suncokreta.

[table caption=”Stepen napada po skali :” colwidth=”100|700″ colalign=”left|left”]
ocena 0,bez prisustva štetočina

ocena 1,veoma slab napad-zaraza\, gde su nađeni pojedinačni primerci ili kolonije

ocena 2,slab napad\, kada se na biljkama ustanovi manji broj kolonija

ocena 3,srednji napad-zaraza\, kada se ustanovi masovni broj individua\, odnosno više velikih\, ali nepovezanih kolonija

ocena 4,jaka zaraza\, kada se vaši javljaju u velikom broju\, a biljni organi su gusto prekriveni povezanim kolonijama

[/table]

Prilikom pregleda useva neophodno je utvrditi brojčani odnos između vaši i predatora. Tako, i u slučaju jačeg napada ako je ovaj odnos 1 predator na 40 individua vašiju, nije potrebno izvoditi hemijsko suzbijanje vih štetočina.

Ukoliko je potrebno na suncokretu tretiranje insekticidima ono se vremenski radi u dva navrata. Prvo obaviti u vreme pojave prvih kolonija, a drugo na osnovu praćenja populacije, u vreme butonizacije suncokreta, vodeći računa o pčelama.

Pripremio: dipl ing polj Predrag Nastić
Korišćena literatura: “Štetočine u ratarsko-povrtarskoj proizvodnji” autor: prof. dr. Pero Štrbac