Tipičan je monofag, napada isključivo grašak. Prisutnost žiška je jasno uočljiva po prozračnim okruglim mestima na semenjači zrna, ispod kojeg se nalazi larva, lutka, tek formiran imago ili samo otvor kroz koji je izašao imago. Larva je ta koja se hrani unutrašnjim sadržajem. Štete koje izaziva graškov žižak su veoma značajne. Zrno u veliko meri biva oštećeno, a često nije pogodno ni za setvu, jer je klica delimično ili potpuno uništena. Napadnuta i oštećena zran nisu podesna za ishranu.

Životni ciklus : Ima jednu generaciju godišnje. Graškov žižak prezimljava u skladištima, a u prirodi na različitim mestima. Imago izleće iz skrovišta pred kraj proleća u periodu kada grašak cveta. Na grašku vrši dopunsku ishranu posle čega kopuliraju,  ženke polažu jaja na mahune, a ispilele larve se ubušuju u zrno i hrane se njegovim sadržajem. Kompletan razvoj traje oko dva meseca.

Intezitet napada ove štetočine ocenjuje se neposredno pred berbu, pregledom 50-100 mahuna, i zrna u skladištu. Intezitet napada ocenjuje se kao i kod pasuljevog žiška, a štete u skladištu sa intezitetom gde se svaka napadnuta mahuna, odnosno zrno smatra neupotrebljivim. Kod signalizacije poterbe i termina treba napomenuti da je tretiranje potrebno uraditi u polju (preventivno), kako bi se sprečilo unošenje zaraženih zrna u skladište. Ako ova mera ne uspe, mere suzbijanja se sprovode u skladištu.

Kritičan broj za početak hemijske intervencije je: 2-3 žiška pri 25 zamaha kečerom. 

Ovipozicija je razvučena, pa je potrebno tretiranje ponoviti nakon 10-14 dana.

Pripremio: dipl ing polj Predrag Nastić
Korišćena literatura: “Štetočine u ratarsko-povrtarskoj proizvodnji” autor: prof. dr. Pero Štrbac