Prva generacija oštećuje letoraste i pupoljke, dok druga generacija oštećuje plodove.
Prva oštećenja se mogu uočiti već u aprilu i maju, kada larve prve generacije počinju da se hrane u pupoljcima. Potom se uvlače u letoraste u kojima izaziva iste štete kao i larve breskvinog smotavca i pri tom ošteti po 4-6 letorasta. Njihovo prisustvo se lako zapaža po uvenuću vršnih listova koji žute. Kasnije, letorasti se sasvim osuše i pocrne. Gusenice se mogu naći samo u letorastu kojem je vršni deo tek počeo venuti, a u osušenom letorastu može se naći samo hodnik jer je gusenica već prešla u drugi letorast. Gusenice druge generacije se uvlače u plodove, najčešće na mestima gde se dodiruju dva ploda, u kojima završavaju razvoj. Gusenice izgrizaju meso plodova, bušeći sve do koštice, a hodnike pune izmetom. Na izlaznom otvoru ploda vide se obično nakupine smole.

Životni ciklus : Breskvin moljac se javlja u dve generacije godišnje. Prva generacija oštećuje letoraste i pupoljke, dok druga generacija oštećuje plodove. Prezimljava kao larva prvog stupnja razvoja, učaurena u svilasti kokon smešten u rakljama grana. U proleće, u aprilu i maju, larva se hrani u pupoljcima, a potom se uvlači u letoraste u kojima izaziva iste štete kao i larva breskvinog smotavca i pri tom ošteti po 4-6 letorasta. Po završenom razvoju larva se uvlači u pukotine kore ili lišće gde opreda tanki kokon, prelazi u lutku iz koje posle 10-12 dana izleće leptir. Let leptira je krajem aprila ili početkom maja, kada dolazi do polaganja jaja na lišću. Posle 10-15 dana legu se gusenice druge generacije koje se uvlače u plodove, najčešće na mestima gde se dodiruju dva ploda, u kojima završavaju razvoj. Razvoj ove generacije traje 20-25 dana. Gusenice izgrizaju meso plodova, bušeći sve do koštice, a hodnike pune izmetom. Na izlaznom otvoru ploda vide se obično nakupine smole. Gusenice potom izlaze radi prelaska u lutku. Let leptira druge generacije je u julu ili avgustu i oni će položiti jaja na grane. Gusenice koje se izlegu ne prave štete, nego se zapredu u pukotinama kore, gde prezime.

Suzbijanje :   Zimsko prskanje može veoma efikasno da deluje protiv breskvinog moljca čime se izbegava veći utrošak hemikalija, vremena i rada pri prskanju (2 do 3 puta) tokom proleća (po kretanju vegetacije) preparatima na bazi karbarila, merkaptofosa, dimetoata ili diazinona.

Pripremio: dipl ing polj Predrag Nastić

Preuzet tekst sa sajta : PIS Vojvodina autor: nepoznat