Prva oštećenja se vide na mladim lastarima u vidu uvenuća i sušenja. Na plodovima se kasnije uočavaju simptomi uglavnom od larvi kasnijh generacija. Na plodovima se vidi smolotečina, na koju se naseljava gljiva čađavica, dok se na preseku ploda mogu videti hodnici u kojima se nalazi izmet. Ekonomski značajan na breskvi, kajsiji i dunji, pri čemu su najugroženije kasne sorte.

Životni ciklus :  Prezimljava u stadijumu gusenice u svilenom kokonu smeštenom u pukotini kore stabla ili grane. Takođe može prezimeti u biljnim delovima na površini zemljišta.
Prelazak gusenice u lutku dešava se rano u proleće (u zavisnosti od temperature). Ako su vremenski uslovi povoljni, ženka polaže 100-200 jaja, najčešće na naličju lista. U zavisnosti od temperature period inkubacija traje 7-14 dana, a potom mlade larve ekloziraju i ulaze u vrh letorasta gde prave vertikalne hodnike. Zbog oštećenja, vrh letorasta se suši i na mestu ubušenja javlja se smolotočina. Do svog punog razvoja larva ošteti 2-4 letorasta.
Po završenom razvoju larva prelazi u lutku i u toku 7-15 dana izleću leptiri II generacije. Potpuni razvoj generacije, u zavisnosti od vremenskih uslova, traje oko mesec dana, pa tako štetočina ima 4-6 generacija. Optimalne temperature za razvoj su 20-30ºC i relativna vlažnost 70-80%. Ukoliko je srednja dnevna temperatura ispod 16ºC nema polaganja jaja. Obzirom da je let veoma razvučen, u toku čitave godine u istom voćnjaku možemo naći isprepletane sve razvojne stadijume štetočine.

Suzbijanje : Suzbijanje se vrši sa istim preparatima kao kod jabučnog smotavca, ali su razmaci između treiranja za nekoliko dana manji jer se breskvin smotavac brže razvija

Pripremio: dipl ing polj Predrag Nastić

Preuzet tekst sa sajta : PIS Vojvodina autor: nepoznat