Jabučni smotavac predstavlja ekonomski najznačajniju štetočinu jabuke. Rasprostranjena je gotovo u svim voćnjacima u našoj zemlji. Ekspanzija C. pomonella zabeležena je u poslednjih par godina. Ukoliko se ne sprovode adekvatne mere suzbijanja ove štetočine, štete mogu iznostit i 100%.

Životni ciklus: Ima dve do tri generacije godišnje. Prezimljava u stadijumu odrasle larve u belom kokonu ispod kore drveta (debla ili grane). Takođe, larve mogu prezimeti i u skladištima unete sa crvljivim plodovima, uvučene u drvene ambalaže, kao i u okolnom grmlju, drveću, stabljikama korova, malču, itd. Gusenice prelaze u stadijum lutke tokom aprila meseca kad počinje cvetanje, a drugom polovinom aprila i početkom maja u periodu kada opadaju latice pojavljuju se prvi leptiri koji izleću iz kokona, najčešće u jutarnjim časovima. Može proći šest do sedam nedelja nakon opadanja latica dok poslednji leptir ne izleti iz zimskog kokona.

Dužina života leptira prve generacije zavisi od vremenskih uslova, pre svega od temperature vazduha, i traje nedelju do dve dana. Ukoliko je hladnije, leptir živi do četiri nedelje. Ukoliko je tokom dva uzastopna dana temperatura preko 18ºC, dolazi do kopulacije. Parenje se najčešće odvija u večernjim časovima. Polaganje jaja traje 6-14 dana, u zavisnosti od temperature. Ženka pojedinačno polaže do 100 beličasto providnih jaja na plod, list ili mladar. Embrionalno razviće traje 6-12 dana, u zavisnosti od temperature. Kroz providni sloj jajnog horiona mogu se uočiti 4 razvojne faze larve: 1. sveže položeno jaje – prvi dan, 2. beli oreol – 2-4 dan, 3. crveni oreol – 5-7 dan, 4. crna glava – 8-10 dan. Nakon toga iz jajeta se pile gusenice. Kod nas je to obično krajem maja i početkom juna meseca.
Razviće gusenice traje oko četiri nedelje. Gusenice prvog stupnja se ubušuju u plod, najčešće na mestima gde se dodiruju dva ploda, list i plod ili pored peteljke ili čašice. Hrane se ispod epidermisa. Gusenica drugog stupnja se ubušuje u meso ploda i pravi tunele, ostavljajući za sobom izmet. Ubušuje se do semene kućice gde se hrane semenkom jabuke. Ishrana semenkom je neophodna za uspešan završetak razvića. U jedan plod može se ubušiti i više larvi. Gusenica petog stupnja izlazi iz ploda i pomoću svilene niti spušta se na zemlju. Zatim se penje prema osnovi stabla gde formira beličast kokon ispod kore. Stadijum lutke traje 10-21 dan, u zavisnosti od temperature. Let druge generacije leptira počinje početkom jula meseca, i sve razvojne faze uglavnom traju kraće od faza u prvoj generaciji. Takođe, zbog različitog vremena razvića i izletanja dolazi do preklapanja generacija. Početkom avgusta meseca formiraju se lutke druge generacije. One obično prezime, ali se toplih godina razvije i treća generacija.

Simptomi: Na plodovima jabuke uočavaju se oštećenja. Na mestu ubušivanja, vidi se crvenkasto-smeđi izmet. Ako gusenica ugine u ovoj fazi, vidi se samo crvenkasti oreol oko mesta ubušivanja. Ukoliko gusenica dođe do semene kućice ploda i pojede semenku, plod prevremeno opada. Crvljivi plodovi gube na kvalitetu, nepogodni su za čuvanje i skladištenje. Na mestu ubušivanja dolazi do pojave gljivičnih oboljenja, kao što su: zelena plesan, gorka, crna, bela i siva trulež plodova.

Praćenje jabučnog smotavca: Postoji više načina za izračunavanje sume efektivnih temperatura (SET) jabučnog smotavca. Kod većine modela je zajedničko da je donji prag razvoja 10 °C, a gornji prag 31,1 °C. Početak sabiranja temperatura kod nekih modela je 1. januar, a kod nekih sabiranje efektivnih temperatura počinje kada se na feromonima registruje prvi ulov. Kod nekih modela se pored ulova leptira tokom dva uzastopna dana mora zabeležiti i temperatura koje ja u sumrak veća od 16,7 °C. U Srbiji ne postoji metod koja je naučno proveren i potvrđen. Na sajtu www.agroupozorenje.rs prikazana vrednost SET od 65 upozorava na početak leta leptira, 185 na 3% ispiljenih gusenica, 325 na maksimum leta prve generacije, 352 na maksimum piljenja gusenica, 686 na početak leta druge generacije leptira, 936 na maksimum leta druge generacije leptira, a 991 na maksimum piljenja druge generacije. Sve prikazane vrednosti dobijene su na osnovu višegodišnjeg iskustva.
Suma efektivnih temperatura je ista ili veoma slična na širem području. Ipak, ona samo pokazuje fazu razvoja štetočine, ali ne i kolika je njena brojnost u voćnjaku. Za praćenje brojnosti se preporučuje upotreba feromonskih klopki. Prag štetnosti je različit u zavisnosti od tipa feromonskih klopki, te je neophodno da se on proveri kod proizvođača. Kod klopki proizvođača Csalomon®, prag štetnosti je ostvaren ako se zabeleži tri do osam leptira tokom tri do četiri dana po klopci.

 
Suzbijanje: Suzbijanje jabučnog smotavca treba prilagoditi svakom voćnjaku, a strategija prvenstveno zavisi od brojnosti koju je potrebno ustanoviti i pratiti. Prva mera koju treba sprovesti u voćnjacima gde se zabeleži povećana crvljivost plodova je upotreba feromonskih klopki sa ciljem praćenja pojave i brojnosti. U voćnjacima se na stablima mogu postavljati lovni pojasevi od talasastog kartona. Pojasevi se postavljaju pred kraj razvoja gusenica, auklanjaju pre izletanja leptira. Za prvu generaciju lovne pojaseve treba postavljati u maju i skidati polovinom juna, a za drugu generaciju treba ih postavljati u julu a skidati tokom jeseni i zime. Dobra mera smanjivanja brojnosti je i sakupljanje i uništavanje crvljivih plodova iz voćnjaka, posebno posle junskog proređivanja plodova. Godišnje je potrebno vršiti tri do 11 ciljanih tretmana protiv ove štetočine. Usled učestale primene insekticida, u mnogim zasadima jabuke je zabeležena smanjena efikasnost insekticida grupe 1 i 3 (organofosforni insekticidi i piretroidi). U tim zasadima naizmenična primena insekticida različitog mehanizma delovanja ima ključnu ulogu u sprečavanju crvljivosti plodova. Poslednjih godina se često dešava da maksimalne temperature tokom proleća dostižu i do 30 ºC. Tada je razvoj jabučnog smotavca mnogo brži, a zadovoljavajuća efikasnost insekticida je kraća zbog brže razgradnje. Pri višim temperaturama treba skraćivati razmake između tretiranja. Proređivanje plodova, bez obzira da li se radi hemijski ili ručno, utiče na povećanje efikasnosti insekticida, jer se postiže bolja pokrovnost plodova.