Jagodin pregalj (grinja) – Tarsonemus pallidus
Smatra se jednom od najopasnijih štetočina jagode jer se teško zapaža a štete koje prouzrokuje (napada mlado lišće) su u kišnim godinama i u rejonima sa vlažnom klimom ekonomski značajne. Za svoj razvoj zahteva RH od 80 do 100% što je mnogo drugačije od drugih štetnih pregljeva i ograničava njegovu štetnost na rejone sa vlažnom klimom i na plastenike i staklenike.
Štete su uočljive jasno. Zadržava se na lišću na kojem se pojavljuju pege koje se naglo povećavaju. Stoga mlado lišće zaostaje u rastu, naborano je i deformisano. Kod jačih napada lišće žuti, pa smeđi i ugiba, a uskoro ugiba i cela biljka. To se dešava redovno u žarištima koja se naglo povećavaju. Na zaraženim biljkama, plodovi ostaju sitni, ne dozrevaju i imaju istaknute semenke.
Životni ciklus : Prezime odrasle ženke u centralnom delu biljke. U martu sledi ovipozicija. Iz jaja će se razviti larve koje sišu na lišću i za desetak dana preobrazuje se u odrasle grinje. Životni ciklus jedne generacije traje oko tri nedelje. Tako da štetočina ima 3-5 generacije godišnje koje se isprepliću pa se cele godine istovremeno nalaze jaja , larve i odrasle grinje.
Suzbijanje : Zarazu možemo sprečiti nabavkom i sadnjom sadnica nezaraženih ili močenjem njihovih nadzemnih delova pre sadnje u sredstva na bazi endosulfana, s time da se koren ne sme namočiti u sredstvo.
Suzbijanje ove štetočine obavlja se prskanjem jagoda u rano proleće ili posle berbe insekticidima endosulfanu ili diazinon. Neki pragom odluke smatraju 15-20 grinja po listu. Osim navedenih insekticida, deluju i neki akaricidi ( brompropilat , dikofol ) i sumporna sredstva. Tretiranje treba ponoviti nakon 3-5 dana u vreme vegetacije.
Rokove tretiranje i izbor sredstva treba podesiti karenci i terminu zriobe plodova.
Pripremio: dipl ing polj Predrag Nastić
Tekst preuzet sa sajta Pinova i tekst iz skripte za voćarstvo