Oštećene krtole od strane krompirovog moljca nisu za ljudsku ili stočnu upotrebu, a na zelenim biljkama strada jedan deo lista, te je ova šteta neznatna. Veće štete na zelenim biljkama moljac pravi ako gusenice napadnu lisne nerve ili uđu u samu stabljiku. Njegova životna aktivnost ne prestaje ni pri temperaturama oko osam stepeni celzijusa, a imago može da izdrži tada i do 40 dana, pri čemu kopulira i odlaže jaja.

Životni ciklus : Ima više generacija godišnje. Ženka najpre polaže jaja na krtolama u skladištima, a kad njih nema, odlazi u potragu za cimom  gajenih vrsta pomoćnica. Jaja polaže na dubinu okca gomolja, pri osnovi lista ili na površinu zemljišta blizu biljaka. Pri povoljnim temperaturama embrionalni razvoj traje oko nedelju dana. Ispilela gusenica ulazi u list ili krtolu.

Unutar krtole gusenica se probija ispod površine, a pri jačem napadu prema središnjem delu. Strane hodnika gusenica oblaže spletom niti izlučujući aseptične materije, koje sprečavaju trulež gomolja za vreme njihovog razvoja.

U listu pravi hodnik, koji kasnije proširi u komoricu nepravilnog oblika.

Celi razvoj gusenice tokom leta traje desetak dana, a zimi više meseci. Razvijena gusenica obično napušta mesto razvića, te se zavlači u pukotine drva ili ispod zemlje gde se pretvara u lutku. U zavisnosti od spoljašnjih uslova, krompirov moljac može da ima 5-7 generacija.

Ocena inteziteta napada i štetnosti u polju (pregledom lišća i 100-200 stabljika) utvrđuje se procenom zaraženih biljaka ,metodom pregleda lišća i stabljika. U skladištu se utvrđuje procenat zaraženih gomolja krompira. Za ovu vrstu se ne provodi prognoza inteziteta napada, kao ni signalizacija potrebe i termina tretiraja.

Gusenice unutar lista se tretiraju insekticidima sa sistemičnim delovanjem, a krtole sa insekticidima veće isparljivosti. Činjenica je da je  krompirov moljac raširen uglavnom u području Mediterana,  a ređe se pojavljuje u Evropi. Uglavnom, čini štete na krtolama krompira u skladištima Dalmacije, da bi se proširio i u unutrašnjost, gde čini povremene štete na duvanu, paradajzu, te je zaštita protiv njega postala uobičajna mera u gajenju ovih kultura.

Preventivne mere za suzbijanje krompirovog moljca

Suzbijanje  krompirovog moljca u skladištu daje zadovoljavajuće rezultate, bilo da se izvodi mehaničkim uništavanje zaraženih krtola, zatim prekrivanjem peskom ili dezinsekcijom skladišnog prostora.

Na krompiru u polju za zaštitu se koriste sistemici (baza alfametrin, deltametrin,…), koji opasnost od krompirovog moljca svode na najmanju moguću meru.

Pripremio: dipl ing polj Predrag Nastić
Korišćena literatura: “Štetočine u ratarsko-povrtarskoj proizvodnji” autor: prof. dr. Pero Štrbac