Štetni su i imago i larva. Ona je najznačajnija štetočina krompira,u tom smislu da je redovno prisutna u svim lokalitetima gajenja krompira,u brojnosti većem od praga štetnosti.Larve zlatice mogu da prouzrokuju kompletnu defolijaciju krompira.Štete se naročito velike ako se defolijacija desi na početku vegetacije,kada je formiranje krtola ozbiljno ugroženo.

Životni ciklus : U našoj zemlji ima dve generacije godišnje. Imago druge generacije krajem avgusta se zavlači u zemlju gde ostaje do proleća.

Zimsku dijapauzu provodi u odraslom stadijumu u zemljištu na dubini najčešće od 20-25 cm, ali se nađe i dublje, zavisno od strukture zemljišta. Imago izlazi u proleće pri temperaturi oko 15°C, odnosno u drugoj polovini aprila i tokom maja. Kratko vreme posle početka ishrane ženka polaže jaja na donjoj strani lista krompira u grupicama od po 20-40 komada. Jaja su narandžasto-žute boje i lako su uočljiva. Tokom života ženka može da snese do 600 jaja. Polaganje jaja traje oko pet nedelja a nekada čitav maj i jun mesec. Larve se pile iz odloženih jaja za nedelju dana, grizu donji deo lista, a posle drugog presvlačenja, larve se hrane i po ivicama lista i brzo ga brste. Posle 2-3 nedelje larve napuštaju biljke krompira i spuštaju se u zemlju, na dubinu od oko 10 cm, gde se preobražavaju u lutke. Nakon 1-2 nedelje nakon lutke pojavljuje se imago. S obzirom na dug period polaganja jaja, mogu se naći novi i prošlogodišnji imago i svi stupnjevi larvi zajedno.

Kao pokazatelj inteziteta napada služiprosečan broj imaga , na jednoj kućici krompira, u vreme ovipozicije. Prosečan broj se dobija brojanjem imaga na najmanje 50 kućica, dijagonalno po polju.

U vreme ovipozicije potrebno je iskazati i prosečan broj jajnih legala po kućici, a u vreme pojave larvi, brojanjem po kućici.

Intezitet napada se ceni po broju larvi na jednoj vreži krompira ili prema štetama na lisnoj površini. Ovde treba uzeti u obzir i sortu krompira. Utvrđeno je da kod ranijih sorti krompira brojnost od 30 larvi , a kod srednjih sorata od 31-50, štetan.

Intezitet napada prema oštećenju lisne mase može da se oceni prema sledećoj skali :

Što je larva veća (stadijum razvića), štete su veće:

Obračunavanje oštećenja za celu površinu vrši se tako što se broj biljaka množi sa odgovarajućom ocenom i njihov zbir se deli sa ukupnim brojem oštećenih biljaka (pogledaj primer za Kupusnu sovicu). Štete se izražavaju količinom uništene cime i po mogućnosti procentom smanjenja prinosa. Kod treba voditi računa da oštećenja cime do 20% najčešće ne rezultira smanjenjem prinosa.

Pri praćenj štetočine treba registrovati vreme prve pojave prezimelih imaga, kada je oko 30% larvi izašlo iz jaja i pojave prvih larvi trećeg stadijuma. Takođe, treba registrovati vreme prvih utvrđenih larvi druge generacije.

Dugoročna prognoza inteziteta napad je moguća na bazi broja prezimelih imaga. Kada je intezitt zaraze veći od 1 imaga na 10 kućica krompira, može se prognozirati potreba za suzbijanjem larvi.

Kratkoročna prognoza je preciznija, a bazira se na osnovu broja jaja, odnosno broja jajnih legala. Potreba za suzbijanjem prognozira se kada se na jednoj kućici nađe prosečno više od 0,5 jajnog legla. Signalizacija neposrednog roka suzbijanja vrši se ako na jednog imaga otpada manje od5 kućica, a lisna površina je još mala. Imaga se retko suzbijaju, odnosno dati signalizaciju sa se to uradi kad se na svakoj kućici nađe više od jedan primerak, bez obzira na fazu razvoja krompira.

Najčešće treba suzbijati krompirovu zlaticu kada je u fazi larve. Suzbijanje prve generacije treba provesti kada se u proseku po jednoj kućici nađe 10 ili više larvi. Za druu generaciju prag tolerantnosti može biti i niži od navedenog, zbog smanjene opasnosti. U svakom slučaju, treba sprečiti da se više od 20% cime uništi.

Suzbijanje druge generacije u našim uslovima, retko kada ima ekonomsku opravdanost, ako se po jednoj kućici nađe najmanje 5 imaga ili 20 larvi, a do krajavegetacije krompira preostaje još više 20 dana. Signalizacija optimalnog roka suzbijanja larvi se vrši kada više od 30% larvi izađe iz jaja ili kada se pronađu prve larve trećeg i četvrtog stadijuma. Kodvrlo razvučenog roka izlaska larvi iz jajeta može se odrediti i drugi rok suzbijanja.

Kao dodatni podatak može poslužiti suma temperatura iznad 11,5°C, koja za prvu generaciju iznosi 150°C, a za drugu generaciju ova suma je nešto veća, 450°C.

Za suzbijanje krompirove zlatice se mogu koristiti različite mere:mehaničke, agrotehničke, hemijske i biološke.

Mehaničke mere:  Na manjim površinama radi redukcije brojnosti  može se vršiti sakupljanje imaga radi sprečavanja polaganja jaja, uništavanje jaja i sl.

Agrotehničke mere: Plodored – izbegavanje uzgoja krompira u monokulturi! Uzgoj krompira u monokulturi povećava brojnost populacije, a time i troškove hemijskog suzbijanja a i moguće štete.

Biološko suzbijanje: korišćenje preparata na bazi nekog živog organizma ( npr.Bacillus thuringiensis var.tenebrioides)

Hemijsko suzbijanje: Korišćenje insekticida namenjenih suzbijanju krompirove zlatice. Potrebno je poznavati mehanizam delovanja insekticida i neke osnovne principe od kojih zavisi efikasnost njenog uništavanja. 

Rezistentnost – kao posledica intenzivne primene hemijskih sredstava u suzbijanju krompirove zlatice insekat brzo razvija rezistentnost prema većini insekticida iz svih hemijskih grupa.

Da bismo usporili proces sticanja rezistentnosti zlatice prema insekticidima namenjenim njenom suzbijanju potrebno je povremeno menjati insekticid ili grupe insekticida -bez obzira što je dobro delovao. Sva sredstva treba upotrebljavati samo kada je to preko potrebno, a nikako se ne smeju prekoračiti preporučene doze. Tim merame će se usporiti pojava rezistentnosti.

Najveća efikasnost u uništavanju zlatice klasičnim insekticidima se postiže kada se izleže 30-50% larvi. Larve prvog i drugog stupnja su najosetljivije na insekticide , tada se tretira -postižu se najbolji rezultati.  Efikasnost insekticida zavisi  od mehanizma delovanja i momenta primene.

Insekticidi koji se koriste u suzbijanju –po mehanizmima delovanja:

Pripremio: dipl ing polj Predrag Nastić
Korišćena literatura: “Štetočine u ratarsko-povrtarskoj proizvodnji” autor: prof. dr. Pero Štrbac,”Prilozi” PIS Vojvodina autora: Hajnalka Bognar-Pastor