Lucerkina lisna pipa – Phytonomus variabilis
Osim lucerke, posebno rado napada i crvenu detelinu, te se navodi kao štetočina soje. Vrsta ima širok areal rasprostiranja i štetnosti, a posebno je štetna u rejonima proizvodnje semena lucerke Vojvodine, Srbije i južnih delova Balkana. Štetna je larva koja buši stabljiku, zatim uništava pupoljke a potom se hrani lišćem. U slučaju jakog napada na njivi ostaju samo deblje stabljike. Semenskoj lucerki ova vrsta štetočine može naneti ozbiljne štete, jer svaka izostala košnja pogoduje razvoju larvi.
Životni ciklus: Prezimljava imago na lucerištu u zemlji ispod biljnih ostataka. Pojavljuje se tokom proleća kada temperature pređu 10°C. Posle parenja ženka polaže jaja u predhodno izgrižene jamice u stablu biljaka. Period polaganja je veoma dug u stabljikama i mogu se naći čak i u junu mesecu. Posle piljenja larva se zavlači u lisne pupoljkena vršnim delovima stabla. Odrasla larva se hrani lišćem. Završava sa razvojem za 3-4 nedelje. Pred pretvaranje u lutku upreda paučinasti kokon između lišća ili na samoj stabljici. Do samog pretvaranja larve u lutku kod nas dolazi obično krajem juna i početkom jula. Imago se nakon pojave iz lutkonekošuljice izvesno vreme hrani, a potom povlači na prezimljavanje.
Za masovno razmnožavanje lucerkine lisne pipe najpovoljnija je prosečna temperatura vazduha od 20-30°C i relativna vlažnost vazduha od 50-95%, oštra zima sa dubokim snežnim pokrivačem nagli nastup proleća.
Nasuprot ovome, hladne i bez snega zime unište veliki broj odraslih insekata, a u jako suvom i toplom vremenu mnoge larve i lutke propadaju.
Preobražaj lutke u odrasle insekte predstavlja veoma osetljivu fazu, jer mnoge lutke pri tom propadaju.
Ocena inteziteta napada i štetnosti treba da se obavi krajem maja i početkom juna, kada larve pričinjavaju najveće štete. Pri tom koristi se pregled lucerke prilikom probnih površina od 0,25 m² ili metoda košnje kečero, a sve u cilju utvrđivanja brojnosti štetočine i ocenjivanju stepena oštećenja biljaka.
| 1 | slab napad | prisustvodo 10 larvi po 1 m² |
|---|---|---|
| 2 | srednji napad | prisustvo od 11 – 30 larvi po 1 m² |
| 3 | jak napad | prisustvo od preko 30 larvi po 1 m² |
U avgustu se primenjuje metod košnje kečerom, tokom jeseni kopaju jame, rano u proleće koristi se površinski pregled strnjike lucerke, a tokom maja brojnost se ustanovljava kečerom ili pregledom useva putem probnih površina.
Kritično prisustvo :
| 1 | u rano proleće | preko 5 imaga po 1 m² |
|---|---|---|
| 2 | pri obrazovanju nekoliko prvih listova | duplo veća prisutnost od predhodne |
| 3 | pred košenje lucerke | prisustvo 30 imaga ili 60 larvi u 10 zamaha kečerom |
U cilju suzbijanja i kontrole ove štetočine, tretiranje polja izvodi se u proleće čim se pojave odrasli insekti u većoj brojnosti, dakle pre masovnog odlaganja jaja. Pri tom se koriste preparati na bazi fenitrotiona, endosulfana, fentiona i drugi.
Borba protiv larvi sastoji se u prskanju istim ili sličnim preparatima. Larve su osetljive i na najmanje promene, pa se u slučajevima jakog napada larvi, ranijom košnjom od jedne do dve nedelje može sasvim sprečiti masovno razmnožavanje štetočine. Nakon košnje treba tretirati strnjiku.
Pri proizvodnji semena, ukoliko još uvek traje značana pojava ove pipe, potrebno je izvesti još jedno hemijsko tretiranje, navedenim preparatima, a u fenofazi zelenih pupoljaka.
http://www.youtube.com/watch?v=9ai8KZAnxlk
Pripremio: dipl ing polj Predrag Nastić
Korišćena literatura: “Štetočine u ratarsko-povrtarskoj proizvodnji” autor: prof. dr. Pero Štrbac