Štete prave odrasli insekti koji grizu lišće i mlade izbojke u obliku polukružnih udubljenja po obodu listova. Larve u zemljištu se hrane žilicama
korena i azotofiksator bakterijama .Smatra se da je ovaj stadijum i najštetniji.

Životni ciklus : Tokom godine razvije jednu generaciju. Prezimljava odrasli insekt, mada mogu prezimeti i larva i jaje. Tokom proleća, odrasli insekt se javlja vrlo rano, hraneći se predveče i noću, a naročito traže novoposejane parcele sa usevom u prvoj proizvodnoj godini, do kojih stižu kretanjem ili letom. Smatra se da je imago monofagan, hrani se isključivo lucerkom, mada su na našim proizvodnim rejonima zabeležene štete na grahorici i kokocu. Odrasli insekti su obično štetni po lišće i mlade izbojke novoposejane lucerke, naročito u jesenjem periodu.

Imago je najbrojniji tokom marta i aprila, te u jesenjem periodu. Tokom marta imaga se pare i uskoropočinju sa ovipozicijom, koja se proteže po nekoliko meseci. Plodnost je velika i može da iznosi do 1100 jaja po jedinki. Najasnije polažu ženke koje su prezimele u larvenom stadijumu. Jaja polažu na zemlju ili samu biljku. Embrionalni razvoj traje 15-45 dana. Ispilele larve se odmah ubušuju u zemlju, gde se hrane žilicama sa kvržičnim bakterijama (azotofiksatorima), a oštećuju i druge žilice i korenje.

Početkom leta dolazi do preobražaja u lutke, a potom i u odrasle insekte nove generacije koji izlaze na površinu i hrane se listom lucerke oko dva meseca. U međuvremenu polno sazrevaju, sparuju se i početkom jeseni, delimično polažu jaja. Plodnost ženke u tom periodu je dosta manja i iznosi od 150-350 jaja. Nakon toga insekti odlaze na prezimljavanje. Najčešće prezimljavaju u biljnim ostatcima.

Intezitet napada se ocenjuje krajem zime ili početkom proleća, a pre aktiviranja prezimelih imaga, ili kasnije u proleće ili sredinom leta, posle pojave novih imaga, kao i periodu razvoja larvi (april-maj). Intezitet napada se određujena osnovu broja štetočina po jedinici površine. Kod kontrole u rano proleće pregledaju se biljni ostatci na površini i površinski sloj zemljišta.

Krajem proleća ili početkom leta utvrđuje se broj larvi u kvržicama na korenu lucerke i deteline. Pregled se vrši na probnim površinama (50×50 cm i dubine 50 cm za larve). Probne površine treba da su ravnomerno raspoređene na parceli koja se kontroliše po dijagonalama i stranama.

Broj proba zavisi odveličine parcele i ide po skali:

Uništavanje ove vrste kao i drugih vrsta iz roda Sitona , uspešno se izvodi primenom hemijskih preparata, posebno granularnih ili praškastih, sa većom perzistentnošću, tretiranjem cele površine u prolećnom periodu ili posle prvog otkosa.

Štetnost Sitona se smanjuje ranijom setvom, ranijom žetvom i oranjem kod mešavina (grahorica i ovas), prostornom izolacijom polja sa jednogodišnjim i višegodišnjim leguminozama.

Pripremio: dipl ing polj Predrag Nastić
Korišćena literatura: “Štetočine u ratarsko-povrtarskoj proizvodnji” autor: prof. dr. Pero Štrbac