Najviše napada mrkvu, zatim celer , peršun , paškanat i neke druge kultivisane štitarke . Lišće napadnutih biljaka deformisano je i deluje raščupano , često menja boju , postaje crveno katkad i žuto . Zaražene biljke zaostaju u rastu , a mogu i uginuti . Vaši dolaze na mrkvu uglavnom u drugoj ili trećoj nedelji maja pa često strada ranije sejana mrkva . U tom slučaju gubitak prinosa može biti velik . Osim tih šteta , vaš nanosi štete i prenošenjem virusa , a budući da veoma obilno luči mednu rosu , listovi znaju biti potpuno prekriveni i zagađeni.

Životni ciklus : Vaš može biti holociklička i anholociklička , tj može imati potpuni ili nepotpuni razvojni ciklus , što zavisi uglavnom o temperaturi . Prezimi u načelu kao zimsko jaje oko pupoljaka vrbe.Ako vaš prezimi kao zimsko jaje , larve se javljaju u februaru ili martu te na vrbi stvaraju kolonije beskrilnih vaši. Početkom maja krilati oblici sele na mrkvu , a najjača je pojava je krajem juna. Tada brojnost pada i deo vaši napušta mrkvu , a deo ostaje na tom usevu .
Razvoju vaši i brojnosti populacije pogoduje toplo i suvo vreme , naročito krajem maja i početkom juna. Hladno i kišovito vreme može u potpunosti zaustaviti prelaz na mrkvu . Redukujući činioci su prirodni neprijatelji ( božje ovčice , zlatooka , parazitske osice i dr ).

Ukoliko je potrebna zaštita treba primeniti insekticide na osnovi heptenofosa , malation , diklorvosa ili metomila , a u svetu se primenjuju i neki drugi insekticidi . Male površine mogu se zaštititi mrežom .

Pripremio: dipl ing polj Predrag Nastić

Korišćena literatura: “Štetočine povrća” autor: akademik Milan Maceljski i saradnici