Repina pipa predstavlja najopasniju štetočinu šećerne repe u periodu nicanja i prvim fazama razvoja kotiledona. Najveće štete pričinjava šećernoj repi ali i stočnoj repi, cvekli, spanaću, kao i drugim gajenim i korovskim biljkama iz familije Chenopodiaceae. Repina pipa pričinjava glavne štete u stadijumu imaga. Pošto su insekti nakon prezimljavanja polno nezreli, radi izgradnje polnih elemenata, dopunski se hrane mladim biljkama šećerne repe, kada i pričinjavaju najveće štete. Kritičan period u razvoju biljaka je od nicanja do formiranja prvog para stalnih listova. Način na koji odrasli insekti oštećuju biljke veoma je karakterističan. One najčešće izgrizaju rubove lišća praveći polumesečasta veća ili manja udubljenja. Samo u toku jednog dana jedan odrasli insekt može oštetiti 5-15 biljaka starih jedan dan. Sa porastom temperature intenzitet ishrane se povećava. U početku, prvo stradaju ivični delovi parcele, pogotovu ako se nalazi blizu starog repišta. Kada počne let insekata, štete se javljaju na celoj parceli u vidu manjih ili većih oaza. Ukoliko je vreme suvo i toplo, za nekoliko dana moše da uništi čitave komplekse. Može da se desi da i presejane parcele budu uništene.

Životni ciklus: Obična repina pipa ima jednu generaciju godišnje. Zimsku pauzu provodi u stadijumu imaga u zemljištu na različitoj dubini naješće oko 25-30 cm. U retkim situacijama prezimljava kao larva ali tada je mortalitet izuzetno velik.

Imago se javlja na proleće kada temperatura zemljišta bude na 6-10°C na dubini od 5-10 cm.(april). U prvo vreme insekti su polno nezreli, te im je potrebna dopunska ishrana, koja traje 10-40 dana (zavisno od temperature), kada čine i najveće štete na šećernoj repi. Ukoliko nema šećerne repe ona se hrani nekim drugim korovskim vrstama.

U najtoplijim časovima dana kada temperatura pređe 18°C, pipa počinje da leti i naseljava udaljena repišta. Posle dopunske ihrane i parenja, tokom maja počinje polaganje jaja, koje traje jedan do dva meseca nekada i duže. Ženka polaže jaja u površinskom sloju zemljišta, oko stabljike repe. Nakon polaganja jaja imago ugine. Embijonalno razviće traje oko 10 dana, a ispiljene larve prodiru do korena šećerne repe ili drugih biljaka iz familije Chenopodiaceae gde se hrani. U jednom korenu može se naći i desetak larvi.  Njihov razvoj traje 45-90 dana. Larva se pretvara u lutku krajem jula i u avgustu a stadijum lutke traje 15 dana. Najveći deo imaga posle eklozije ostaje u zemljištu gde prezimljava a mali broj se može naći početkom jeseni, koji se ubrzo ukopava da prezimi.

Pri suvom i toplom vremenu preporučuje se obilazak parcela šećerne repe i praćenje fenofaze nicanja.

Kod useva koji se graniče sa starim repištima potrebno je tretirati ivične delove parcela.

Ukoliko je potrebno, osim lovnih kanala između starih i novih repišta, uraditi tretman insekticidima na bazi fenitrotiona (1,5 l/ha ),  fentiona ( 1,5-2,0 l/ha ). Fenin, Fenitrotion 50-EC, Futotion EC-50,Lebaycid EC-50,Nurell-D (hlorpirifos + cipermetrin).

Pripremio: dipl ing polj Predrag Nastić
Korišćena literatura: “Štetočine u ratarsko-povrtarskoj proizvodnji” autor: prof. dr. Pero Štrbac, Preporuke PIS Vojvodina grupe autora: Vesna Durutović, Milena Budić, Dragica Janković, Andrea Babić, Sanja Kuzmanović