Mesta polaganja jaja postaju vidljiva zahvaljujući pojavi malih tamnih mrlja iz kojih se cedi crnkasti sekret. Larve se razvijaju na račun zelenog omotača ploda što dovodi do njenog progresivnog raspadanja, koje je karakteristično po obilnom lučenju tečnosti bogate taninom. Ovaj sekret impregnira semensku ljusku, koja crni, i često jezgra oraha buđa. Mrlje na ljusci su dosta postojane i mogu da budu uzrok smanjenja vrednosti oraha. Osušeni zeleni omotač oraha se lepi uz semensku ljusku, i time stvara dodatni problem kod operacije čišćenja. Larve mogu da oštete provodne sudove i time ometu razvoj jezgre, koja se smežura i suši.
U slučajevima jakog napada, dolazi do preranog opadanja plodova, ali se često dešava i da se oni suše na samom drvetu. Sorte pokazuju različitu osetljivost, što pre svega zavisi od čvrstoće perikarpa i njihovih fenoloških karakteristika.

Životni ciklus : Insekt ima jednu generaciju godišnje i njegov životni ciklus je vrlo sličan kao kod drugih vrsta roda Rhagoletis (npr. trešnjina muva). Prezimljava kao lutka u zemlji, na dubini od nekoliko centimetara. Prve odrasle jedinke se pojavljuju krajem juna – početkom jula. Poslednje odrasle jedinke izašle iz čaure pronalaze se do kraja oktobra. Maksimalna gustina imaga registruje se krajem avgusta i polovinom septembra. Polaganje jaja počinje posle dve – tri nedelje od prvih poletanja. Period polaganja jaja traje približno jedan mesec. Ženka može položiti oko 300-400 jaja, u grupama od 15-20 jedinica, a polaže ih u komoru koju je iskopala u zelenoj ljusci ploda organom za polaganje jaja. Obično se nalazi samo jedna komora za polaganje jaja po plodu jer ženka koja polaže jaja „markira“ orah inhibitornim feromonima. Jaja se otvaraju za 5 do 7 dana. Larve koje se razvijaju, hrane se na račun ploda koji crni zbog tanina.
Larva prolazi kroz tri stadijuma razvoja, koji ukupno traje od 3 do 5 nedelja. Kada postignu zrelost larve napuštaju plod i padaju na tlo gde prelaze u stadijum lutke. Dijapauza najčešće traje godinu dana, ali ova faza može biti i do dve – tri godine.

Suzbijanje : Prirodni neprijatelji Rhagoletis completa nisu naročito efikasni. Kad se uzme u obzir visoki nivo štete koji može da izazove insekt, često je neophodno intervenisati hemijskim sredstvima. S obzirom da se imaga hrane mednom rosom (koja nastaje kao reakcija lista na ubod insekta) i eksudatima lišća, mogu se primenjivati, u određenom periodu vegetacije, hidrolizovani proteini – mamci, samo uz odobrenu primenu. Imaga se efikasno love žutim fluorescentnim klopkama, natopljenim amonijum-karbonatom i sferičnim zelenim klopkama (koje su efikasnije u reproduktivnom periodu). Broj odraslih jedinki koje se iščaure se teško može dovesti u vezu sa procentom napada, pa je zbog toga neophodno obavljati periodično uzorkovanje plodova. Eventualni tretmani odgovarajućim sistemičnim insekticidima protiv larvi vrše se odmah nakon polaganja jaja (uobičajeno početkom avgusta). Jedna intervencija može biti dovoljna da zadrži štetu u prihvatljivim granicama. Druga intervencija je potrebna u slučaju kad je napad jači.

Tekst preuzet sa sajta Uprave za zaštitu bilja RS