Na obolelim delovima uočavaju se pojedinačne bele pahuljaste navlake (pustule), koje se kasnije spajaju pokrivajući celu lisnu površinu. Biljka izgleda kao da je posuta pepelom, pa odatle i naziv bolesti “Pepelnica”. Vremenom pustule poprimaju sivu boju i u njima se formiraju crna sitna plodonosna telašca loptastog oblika (kleistotecije), koja se jasno uočavaju u drugom delu vegetacije. Za razliku od pšenice, kod nekih sorti ječma znatno češće se na mestima infekcije mogu javiti tamnomrke pege, kao rezultat hipersenzibilnog načina reakcije domaćina ili ispiranja micelije kišnim kapima. U centralnim delovima pega uočava se slab razvoj micelije, što je siguran znak da su izazvane ovom gljivom.

Pepelnica, koju prouzrokuje gljiva Blumeria graminis, je rasprostranjena u svim krajevima sveta u kojima se gaje strna žita. Kod ove gljive postoje specijalizovane forme, tako da se na pšenici razvija f. sp. tritici, ječmu f. sp. hordei, ovsu f. sp. avenae i raži f. sp. secalis.

Najčešće i najštetnije kod nas su vrste koje se javljaju na pšenici i ječmu, posebno ako zahvate list zastavičar. Štete u proseku iznose oko 5% i nisu zanemarljive s obzirom na stalnost pojave bolesti i površine na kojima se gaje pšenica i ječam.

Životni ciklus : Blage i kratke zime pogoduju prezimljavanju patogena, a u proleće je njegov razvoj intenzivniji u uslovima povišenih temperatura (15-22°C) i relativne vlažnosti vazduha (85-100%). Prouzrokovač ove bolesti prezimljava micelijom u lišću ozimih useva ili kleistotecijama. Rano u proleće prezimela micelija reprodukuje konidije koje se šire i ostvaruju primarne a kasnije i veći broj sekundarnih infekcija. U slučaju da patogen prezimi kleistotecijama u proleće se iz njih oslobadaju askospore, koje ostvaruju primarne zaraze. U našim uslovima patogen uglavnom prezimljava micelijom. Krajem leta ili početkom jeseni iz kleistotecija se oslobadaju askospore, koje inficiraju samonikle biljke (“zeleni mostn) ili biljke ozimih useva, posle čega se razvija micelija kojom patogen prezimljava.

Suzbijanje : 

Tolerantnije sorte: Najuspešnija zaštita strnih žita od prouzrokovača pepelnice se ostvaruje stvaranjem i gajenjem otpornih sorti, na čemu se veoma intenzivno radi i u našoj zemlji. Međutim, to nije ni malo lako s obzirom na visoku fiziološku varijabilnost ovog patogena i stalnu pojavu novih rasa u prirodi. Zadovoljavajući stepen otpornosti ispoljile su sorte pšenice Mina, Lasta, Renesansa, Pobeda, Evropa 90, Rana 5, Takovčanka, Dragana, Cipovka i dr.

Izbalansirana mineralna ishrana ima veliki uticaj na intenzitet razvoja bolesti. Jednostrana primena azota, kao i nedostatak kalijuma, potenciraju razvoj ovog patogena. Ranijom i pregustom setvom ozimih i kasnijom jarih useva povećava se razvoj bolesti.

Zaoravanjem žetvenih ostataka i uništavanjem samoniklih biljaka smanjuje se inokulum i utiče na slabiju po bolesti u narednoj vegetaciji.

Veoma uspešna zaštita se može ostvariti i primenom fungicida.

Vreme primene – da bi zaštitili pšenicu od bolesti lista potrebno je sačuvati list zastavičar i dva lista ispod njega-nosioci prinosa. Vremenski okvir za primenu fungicida je od trenutka masovnije pojave simptoma na donjem lišću a pre početka širenja zaraze na gornja tri lista i klas – uglavnom je to u fazi vlatanja i fazi razvoja zastavičara. Navedeni preparati se mogu kombinovati sa herbicidi ma za uništavanje korova u pšenici-maton, esteron, starane, fluromark, metmark, peak…

Pripremio : dipl ing polj Predrag Nastić

Tekst “Pepelnica strnih žita” preuzet sa sajta PSS Vojvodina, Nikola Ostrogonac dipl ing PSS Subotica