Štete pravi na klasovima strnih žita hraneće se sokovima iz cveta usled čega nastaje i deformitet pri kome se formira gala. U pojedinim planinskim delovima Srbije ova štetočina pravi ozbiljne probleme na usevima raži. Javljaju se oštećenja i do 80% zrna u klasu dok je u ravničarskim delovima šteta mala i ne prelazi 5%.

Životni ciklus: Vrsta prezimljava kao larva u zemlji a imago se javlja krajem maja. Ženka polaže jaja u klasove strnih žita i to u unutrašnju stranu plevica. Ispiljene larvice se hrane sokovima cveta deformišući ga prouzrokujući sterilitet. Razvoj larve traje dve do tri nedelje nakon čega se ona ubušuje u zemlju i gradi čauru od zemljišta gde prezimljava. U proleće izbija na površinu, pretvara se u lutku i nakon toga ponovo izlazi imago.

Intezitet napada: se ceni na osnovu broja larvi po m². Pregled zemljišta se obavlja u februaru pre nego što larve pređu stadijum lutke. Ukoliko se ustanovi da ima 160 larvi/m²  ili više od tog broja smatra se da je napad jak.  Krirtičan broj jedinki imaga je 2 ženke/5 klasova.

Suzbijanje: prate preventivne i terapeutske mere. U predelima gde je ova štetočina prisutna u velikom broju sejati sorte kratke vegetacije kako bi se izbegla sinhronizovana pojava klasova i masovnog leta mušice. Hemijski: zamagljivanje insekticidom u periodu pre polaganja jaja.

Napomena: Uništavanje strništa spaljivanjem, ne daje nikakav rezultat, jer je u to vreme larva već u zemljištu, a uništavanje njihovih predatora postiže se kontra efekat.

Pripremio: dipl ing polj Predrag Nastić
Korišćena literatura: “Štetočine u ratarsko-povrtarskoj proizvodnji” autor: prof. dr. Pero Štrbac