Vrsta je rasprostranjena u skoro svim našim proizvodnim rejonima. Ponekad nanosi totalne štete uljanoj repici, a u poslednje vreme potrebno ju je hemijski suzbijati na većim površinama. Prema podatcima , samo dve pagusenice po biljci mogu smanjiti prinos i do 60%, a zabeležene su i totalne štete.

Životni ciklus: U našim uslovima imaju 2-3 generacije. Prva generacija je najmanje štetna jer se održava na korovskim biljkama, dok druga i treća prave ozbiljne štete na repici, postrnoj repi i krstašicama. Prezimljava larva poslednje generacije u kokonu u zemljištu.  Ose se javljaju krajem aprila i tokom maja. Lete, često u grupama, po cveću hraneći se nektarom. Kada polno sazru polažu jaja u list biljke. Ženka legalicom prereže epidermis obično na donjoj strani lista i u parenhimu položi jaja. Život ose traje oko 15 dana i za to vreme ženka položi oko 300 jaja. Pagusenice se pile 5-10 dana iz oplođenih ili neoplođenih jaja. Njihov razvoj traje 15-20 dana, a za to vreme se presvuku 5 puta. Proždrljive su i najaktivnije tokom popodnevnih časova kada je najtoplije. List grizu najpre između nerava a zatim ga skeletiraju tako da ostaje samo glavn a nervatura. Kada odrastu pagusenice grade kokon od zemlje i sekreta koji luče. U kokonu se preobrazuju u lutku. Stadijum traje oko 20 dana, posle koga se pojavljuje imago druge generacije.

Ocena inteziteta napada može da se vrši pomoću lovnih posuda, kečerom, ili vizuelnim pregledom po m².

Lovne posude se postavljaju odmah posle setve. Broj pagusenica po 1 biljci ili 1m², utvrđuje se pregledom 50-100 biljaka na svakoj parceli. Znak za suzbijanje daje se čim se po biljci uljane repice u jesen nađe više od 0,5 pagusenica po 1m². Suzbijanje se sprovodi dok su gusenice manje od 10cm, a svakako pre nego li naprave veće štete. Za suzbijanje je kasno kada se počinju zavlačiti u zemljište tada tretiranje ne daje željene rezultate.

Pripremio: dipl ing polj Predrag Nastić

Korišćena literatura: “Štetočine u ratarsko-povrtarskoj proizvodnji” autor: prof. dr. Pero Štrbac