Štetna je gusenica. Gusenice prve generacije uglavnom miniraju list šećerne repe i štete nisu velike. Kasnije generacije gusenica prodiru u vegetativne pupove, peteljke listova, lisnu rozetu, vrat i koren biljaka i čine znatna oštećenja. Tokom ishrane proizvode svilaste niti i u njima upredaju napadnute delove biljaka.
Upredaju centralno lišće i na taj način zatvaraju tačku porasta rozete, pa krajem leta dolazi do propadanja centralnog lišća i oštećenja glave korena.
Ubušivanjem, prljaju ih izmetom i rozeta repe se pretvara u crnu, suvu masu. Usled toga ne dolazi do formiranja novog lišća, što utiče na smanjenje prinosa korena šećerne repe i sadržaja šećera u njemu.

Životni ciklus: U našim prilikama repin moljac ima 4-5 generacija godišnje. Odgovara im toplo i suvo vreme. Prezimljava u stadijumu gusenice ili lutke. Tokom proleća leptir se javlja već krajem marta, ali pojava leptira prezimele generacije dosta je otegnuta.

Maksimalan let prezimele generacije pada obično u vreme kada su mlade biljke šećerne repe dobile prvi par stalnih listova. Usled asihronog ritma razvoja, koji se kod kasnijih generacija još više ispoljava, tokom vegetacije možemo sresti sve razvojne stadijume repinog moljca.

Tokom dana leptiri su skriveni ispod lišća biljaka ili ispod grudvica zemlje ili u nekim drugim, za njih, povoljnim skloništima. Leptir je aktivan noću. Tada leti,kopulira i polaže jaja. Do kopulacije dolazi već prve ili druge noći po pojavi imaga. Život imaga u zavisnosti od vremenskih uslova traje od 6-25 dana. Tokom života ženka kopulira nekoliko puta, a neopčođene ženke ne poležu jaja.

Ženke polažu jaja na mladu biljku  šećerne repe sa donje strane lista, oko nerava a kod odraslih biljaka na najstarije vegetativne delove, oko vrata biljaka.

Embrionalni razvoj u toplim danima traje svega 5-6 dana , a tokom proleća i jeseni 15-20 dana.

Gusenice prve generacije ne prave veće štete kao što je navedeno. Kasnije generacije gusenica pričinjavaju veće štete. Ovaj moljac takođe napada i oštećuje repu i u trapovima. Razvoj gusenice u toplijem delu vegetacije traje od 2-3 nedelje, dok u kasnijim,hladnijim, delovima vegetacije traje oko mesec dana.

Stadijum lutke traje od 7-20 pa i više dana.

Ocena inteziteta napada se vrši na osnovu broja gusenica na jednoj biljci, odnosno na jedinici površine. Na 10-15 mesta ravnomerno raspoređenih pregleda se po 10 biljaka. Posle prebrojavanja gusenica izračunava se njihovprosečan broj po jednoj biljci. Jačina napada određuje se na osnovu prosečnog broja gusenica i starosti biljke.

Po izvorima EPPO-a, ekonomski prag štete je kada na 70% biljaka ima 4-5 gusenica po biljci.

U našoj zemlji za sada nema registrovanih insekticida za suzbijanje repinog moljca, ali po standardu EPPO (PP 2/13 (1)) za ovu namenu koristi se lambda-cihalotrin (KARATE ZEON).

Pripremio: dipl ing polj Predrag Nastić
Korišćena literatura: “Štetočine u ratarsko-povrtarskoj proizvodnji” autor: prof. dr. Pero Štrbac, “Preporuke” PIS Vojvodina grupa autora: Milena Budić, Andrea Babić, Vesna Durutović