Prvenstveno napada spanać i repu, naročito ako se ne prati plodored. Štetan imago. Posle setve šećerne repe on se hrani tek izniklim semenom ispod površine zemljišta, oštećujući kotiledone, a pri većoj vlažnosti ošćtećuje i nadzemne delove biljaka.

Životni ciklus: Prema nekim podatcima smatra se da repina mrvica ima dve generacije godišnje. Prezimljava u stadijumu imaga uglavnom na zemljištima gde je gajena repa. Imago se sa proleća javlja rano i do nicanja šećerne repe se hrani uglavnom biljnim ostatcima, podzemnim delovima lobode, strnih žita, krompira, deteline,… Posle setve šećerne repe on prelazi na nju gde može da napravi veće štete sve dok repa ne formira 2-3 para stalnih listova. Insekti lete pretežno tokom tihih i toplih večeri, masovno na 17-19°C  tako dospevajući na nova repišta.

Ženke tokom maja polažu jaja u zemljište, do 50 komada. Embrionalni stadijum traje oko 5-6 dana. Ispiljena larva hrani se na korenu i za 3-4 nedelje odraste. Stadijum lutke traje skoro dve nedelje da bi se sredinom leta preobrazili u imaga. Imago leti tokom jeseni i u toplom proleću.

Stepen štetnosti utvđuje se nekoliko dana nakon nicanja repe i pri obrazovanju prvog para stalnog lišća. Pregleda se 100-200 biljaka (na 10 mesta po 10-20 biljaka), idući dijagonalno po polju. Ocenjivanje se vrši po skali od 0-5, a brojnost imaga se registruje na osnovu analize zemljišta.

Analiza zemljišta se obavlja u površinskom sloju, gde se pred setvu repe uzimaju uzorci. Pri ovome se uzima 20 proba od po 100 cm³ (na 20 mesta po jedna proba) idući dijagonalno po polju.

Kao kritičan broj kada se seje segmentirano seme smatra se prisustvo od 1 imaga na 500 cm³ zemlje , odnosno 1 imago na 2000 cm³, za monogermno seme.

Opšte je mišljenje da suzbijanje treba izvoditi kada se ustanovi brojnost veća od 50 individua po 1m². Ukoliko populacija nije ustanovljena pre setve na predviđenim površinama za setvu šećerne repe, tad to treba uraditi pred samo nicanje useva.

Suzbijanje odraslih oblika obavlja se primenom hemijskih preparata pre nicanja useva. Preporučuje se i predsetveno tretiranje semena za slab napad. Ipak, najbolji rezultati postižu se primenom , odnosno unošenjem insekticida u zemljište.

Pripremio: dipl ing polj Predrag Nastić
Korišćena literatura: “Štetočine u ratarsko-povrtarskoj proizvodnji” autor: prof. dr. Pero Štrbac