Pri bušenju hodnika oštećuje i uništava korenje biljaka praveći tako štete, posebno na povrtarskim kulturama. Pored ovoga uočeno je da ova vrsta ima i karnivorne osobine, posebno u nedostatku hrane biljnog porekla. Iako se rovac hrani raznim štetočinama u zemljištu, ipak je njegova štetnost veća nego korisnost. Posebno je štetna na polju, vrtovima, rasadnicima. Kao posledica napada nastaje manje ili veće proređivanje useva

Životni ciklus : Prezimljuju odrasle larve i imaga duboko u zemljištu, na mestima sa dosta stajnjaka ili komposta. Živi u zemlji u pravolinijskim hodnicima, na čijim završetcima ženka pravi gnezda proširenog oblika, gde polaže jaja. Broj položenih jaja je između 300-600 komada. Larve se pile tokom jula meseca. Prvo se hrane humusom, a kasnije grizu najsitnije delove korenčića raznih biljaka. Smatra se da ženka ima instinkt čuvanja jaja i larvi, tako da mlade larve, sve do trećeg stadijuma ostaju sa majkom. Kada napuste leglo, larve buše hodnike u svim pravcima, a završavaju svoje razviće tek iduće godine. Tokom parenja u periodu leta, lovci izlaze iz skrovišta i to noću. Tada oni lete i mogu se uhvatiti na lovnu svetiljku. Posle parenja vraćaju se u zemlju,i ženka buši hodnik gde će položiti jaja.

Ocena inteziteta napada vrši se u proleće u vreme intenzivne ishrane larvi. Kao kriterijum uzima se u obzir uniteni broj biljaka po jednom dužnom ili m². Uzima se veći broj proba, zavisno od parcele, ali najmanje 10 proba. Ove probe su ravnomerno rasporešene, i u zavisnosti od odnosa broja uništenih i zdravih biljaka, izračunava se procenat štetnosti. Intezitet napada se izražava po skali:

Njegovo suzbijanje se provodi na razne načine.

Od mehaničkih mera:

1. hvatanje rovca pomoću lovnih posuda. Postave se uske daske u obliku zvezde i na mestima, gde se one ukrštaju, ukopa se u zemlju lovna posuda-lonac sa glatkim zidovima, te u njega upadaju rovci tokom noći.

2. traženje rovca u zemlji, praćenjem njegovog kanala. Na mestima gde se kanal jako spušta u dubinu se nalazi njegovo gnezdo,te se tu iskopa zemljište i unište rovci. Osim toga na tim mestima se može sipati voda, a zatim malo ulja, te se rovac ili uguši ili izađe na površinu gde se lako hvata.

Uspešan način suzbijanja rovca je pomoću konjskog đubriva. U jesen se iskopa 0,5 m široka i isto toliko duboka jama u koju se unese konjsko đubrivo, koji se posle prekrije zemljom. U proleće se otkopaju jame i hvataju rovci, koji su se u njoj sakupili.

Danas se češće primenjuju zatrovani mamci koji se spremaju na sledeći način: namočeni mrvljeni kukuruz se pomeša sa insekticidom i razbaca po zaraženoj površini, gde ga rovac jede, otruje se i ugine.

Pripremio: dipl ing polj Predrag Nastić
Korišćena literatura: “Štetočine u ratarsko-povrtarskoj proizvodnji” autor: prof. dr. Pero Štrbac