Larva oštećuje donji deo centarlnog lista i zametak klasa, usled čega nastupa žućenje i uvijanje centralnog lista. Larva je u stanju da kada ošteti stabljiku jedne biljke pređe na drugu. Ipak, najveće štete pravi na tek izniklim biljkama.
Larve druge generacije se hrane delovima cveta i mlečnim zrnima.

Životni ciklus: Prezimljava u stadijumu larva(retko lutka). Stanište je stabljika ozimih žita. U proleće, kada prosečne temperature vazduha dostignu 8°C, larve se pretvaraju u lutke. Pojava mušica je krajem aprila. Kada polno sazri polaže jaja na biljke sa 2-4 llista. Larva se razvija oko 20 dana i pravi već pomenute štete. U stabljici se presvlači 2-3 puta a kada odraste pretvara se u lutku, obično u rukavcu lista. Imago druge generacije se javlja u junu gde polaže jaja u pazuhu gornjih listova ili u mlade klasove ovsa, ječma, pšenice i livadskih trava. Ispiljene larve hrane se delovima cveta i mlečnim zrnima. Napadnuti klasovi u gornjoj polovini su šturi i žuti. Odrasle larve se pretvaraju u lutke u klaovima, nekad i u samim zrnima. Mušice druge generacije se javljaju  početkom jula. Jaja nose na livadske trave i samonikla žita posle žetve. Veća je verovatnoća da će larve treće generacije ostati da prezime u zemlji nego da će izazvati napad u toku jeseni.

U našim uslovima Švedska mušica ima tri generacije: prolećnu,letnju i jesenju.

Suzbijanje: Švedska muva se uspešno suzbija hemijskim merama u vreme eklozije imaga (pojavljivanje insekta iz lutke) a pre ovipozicije. Od preventivnih mera : Primenjivanje praviilne agrotehnike uz prihranjivanje azotnim đubrivima koje pospešuje bokorenje i porast.  Posvetiti pažnju uništavanju korova, i travnog pokrivača češćom obradom kao i zaoravanje strništa.

Pripremio: dipl ing polj Predrag Nastić
Korišćena literatura: “Štetočine u ratarsko-povrtarskoj proizvodnji” autor: prof. dr. Pero Štrbac