Većina sorti, na prisustvo virusa, u godini inokulacije (simptomi primarne zaraze) reaguju slabim do srednjim šarenilom i mozaikom. Isto tako, što je ređa pojava, neke sorte reaguju crtičastom, prstenastom i tačkastom nekrozom. Simptomi na biljkama dobijenim od virusom zaražene krtole (sekundarni) su srednje do jače šarenilo i mozaik lišća praćeno naboranošću liski složenog lista krompira. Nekroze su retke. Međutim, kod nekih sorti primarni simptomi su nekroza nervature, a sekundarni šarenilo i mozaik (ređe).
Simptomi bolesti se ispoljavaju i na krtolama. Nekrotični soj Y-VKrN, odnosno Y-VKrNTN (necrotic-tuber necrotic) uzrokuje na krtolama osetljivih sorti nekrozu tkiva u obliku prstenova, pa je i bolest nazvana prstenasta nekroza krtola krompira (PNKKr).

Uz određene sortne varijacije ovi simptomi su vrlo karakteristični i razlikuju se od svih ranije poznatih pojava na krtolama. Odlikuju se krupnim nekrotičnim prstenovima, koji mogu biti pojedinačni ili koncentrični, neretko međusobno spojeni, različito raspoređeni, a po pravilu okružuju okca. Osnovna razlika u odnosu na druge nekrotične pojave je da su prstenovi površinskog tipa i da se nikada ne nalaze duboko u unutrašnjosti krtole.

Virus se iz generacije u generaciju prenosi zaraženim krtolama. Virus se prenosi mehanički inokulacijom sokom zaražene biljke, kalemljenjem stabljike i krtola i lisnim vašima. Lisne vaši su najznačajniji vektori virusa i uglavnom su odgovorne za njegovo širenje u prirodi. Veliki broj vrsta lisnih vaši su vektori virusa koga prenose na neperzistentan način, od kojih je Myzus persicae najefikasniji vektor. Vaš hraneći se na zaraženoj biljci je sposobna da za 20-60 sekundi usvoji virus i za isto to vreme je sposobna da zarazi zdravu biljku. Poznato je da najveći broj lisnih vaši prenosi ovaj virus sa različitom efikasnošću.  Nije poznato da se virus prenosi botaničkim semenom krompira.

Suzbijanje : 

1. Korišćenje u proizvodnji sorti otpornih na zaražavanje Y-VKr.
2. Korišćenje u proizvodnji sorti otpornih prema prstenastoj nekrozi krtola krompira.
3. Sadnja zdravih, bezvirusnih, krtola. Za zasnivanje proizvodnje semenskog krompira niže klase koristiti ili bezvirusni ili semenski krompir više klase sa maksimalno dozvoljenim procentom krtola zaraženih Y-VKr za tu klasu.
4. Za proizvodnju konzumnog krompira koristiti pravo seme sa tolerantnim procentom zaraženih krtola YVKr.
5. Proizvodnja pravog kvalitetnog semenskog krompira i njegova upotreba u proizvodnji konzumnog krompira.
6. Eliminacija unutrašnjeg izvora zaraze, čišćenje useva od zaraženih biljaka (negativna selekcija). Čišćenje useva semenskog krompira od eventualno bolesnih biljaka mora da se obavi najkasnije do kraja prve trećine vegetacionog perioda. Ova mera ima smisao samo tada jer se smanjuje rizik o daljeg širenja virusa i zaražavanja zdravih biljaka.
7. Suzbijanje vektora sistemičnim insekticidima radi sprečavanja širenja virusa sa zaraženih biljaka unutar useva. Primena insekticida radi sprečavanja širenja Y-VKr može biti efikasna u izvesnom stepenu ako se tretira usev semenskog krompira koji se uzgaja u izolovanom lokalitetu daleko od spoljnjeg izvora zaraze. U tom slučaju, ukoliko postoje zaražene biljke unutar useva, lisna vaš kada sleti na eventualno bolesnu biljku sa usvajanjem virusa usvoji i insekticid. Za vreme dok pokuša da pređe na zdravu biljku postoji mogućnost da ugine. Primena insekticida u suzbijanju širenja Y-VKr sa izvora zaraze iz okruženja nema nikakvog efekta ili u izvesnom stepenu i kontraefekat. U ovom slučaju, ako se semenski krompir uzgaja gde u okruženju ima proizvodnje konzumnog krompira koji je izvor zaraze, kada lisna vaš doleti iz drugog useva noseći i virus, ona će po sletanju na zdravu, insekticidom tretiranu, biljku semenskog useva čim počne da se hrani preneti i virus. Posle prenošenja virusa usvojiće i insekticid i nakon obavljene zaraze tek uginuti.
8. Dislokacija proizvodnje semenskog krompira u izolovana područja bez proizvodnje konzumnog krompira kao izvora zaraze. Ovo je najvažnija mera zaštite krompira od zaraze Y-VKr. Ona je ujedno i uslov za primenu drugih mera u tehnologiji.
9. Aplikacija lakih ulja radi sprečavanja zaraze Y-VKr. Ova mera ima uticaja na zaštitu od zaraze ovim virusom. Primenjuje se kod proizvodnje visokih klasa semenskog krompira.
10. Proizvodnja bezvirusnog semenskog krompira kulturom tkiva.

Pripremio: dipl ing polj Predrag Nastić

Autor teksta : (Milošević, D. (2009): Zaštita krompira – bolesti, štetočine, korovi, semenarstvo.Agronomski fakultet, Čačak, str. 392.)