Gusenice u proleće izgrizaju pupove , mlado lišće i cvetove koje oprede nitima . Kasnije napadaju i starije lišće jabuka . Na lišću prave velike rupe nepravilnog oblika , a mogu prouzrokovati i golobrst . Ozbiljan je štetnik uzrokujući znatne štete kod teških zaraza .

Životni ciklus : Ima jednu generaciju godišnje. Prezime jaja na voćkama u grupama 5-50 jaja . U proleće od sredine marta do sredine aprila iz jaja izlaze gusenice koje započinju sa hranjenjem na pupoljcima , mladom lišću i cvetovima . Kasnije napadaju i starije lišće . Razvoj završavaju nakon 40 dana ( kraj maja) kada se po nitima spuštaju do zemljišta u koje se ukopavaju do dubine 5-10 cm gde će sledećih 3-4 meseca biti zakukuljene . Nastupom jesenskih mrazeva , oktobar-decembar , javljaju se leptiri koji su na voćkama sve do decembra. Ženke se penju po stablu dok mužjaci lete i traže ženke radi kopulacije . Ženke polažu jaja na grančice , pukotine u kori ili kod aksilarnih pupoljaka bilo pojedinačno ili u grupama . Ona dalje prezimljuju .

Povećanju broja ovog štetočina pogoduju vlažna leta te blage i vlažne jeseni .

Odrasli oblici tolerišu temperature niske I do -15 ° C , no aktivni su samo na temperaturama višima od 0 ° C. Optimalne temperature su između 5-11 ° C. Pri stalnim temperaturama u rasponu od 27 ° C , dugovečnost ženki varira 2-31 dan .

Suzbijanje : U manjim voćnjacima , suzbijanje je moguće mestom lepljivih pojaseva oko debla na koje se zalepe ženke .

Tokom leta obradom tla oko stable moguće je uništiti kukuljice u tlu ili sprečiti izlazak leptira iz njih .

U zimskom prskanju koriste se mineralna ulja i uljani organofosforni insekticidi kojima se prskaju vršni delovi na kojima su najčešće odložena jaja .

Biološkim ili hemijskim biotehničkim te insekticidima na osnovi klorpirifosmetila , fosalona , piretroidima suzbijaju se gusenice na početku jačeg napada .

Orijentacionim pragom tolerantnosti smatra se 10% zaraženih cvetova .

Pripremio i adaptirao : dipl ing polj Predrag Nastić

Tekstovi preuzeti sa sajta : Pinova i Maganagro