Antraknoza je u uslovima velike vlažnosti često oboljenje dozrelih plodova paradajza. Ovo je značajno oboljenje paradajza gajenog za indusatrijsku preradu koji duže ostaje u polju. Ukoliko se bolest zanemari, dolazi do značajnog gubitka prinosa i kvaliteta plodova.

Simptomi : Karakteristični simptomi oboljenja ispoljavaju se na zrelim plodovima. Infekcija može da se ostvari i na mladim, zelenim plodovima, ali simptomi se ne javljaju sve do njihovog zrenja. Na plodu, kao posledica infekcije, nastaju kružne, neznatno udubljene pege, u prečniku i do 2 cm. Centralni deo pege je obično mrke boje, a kasnije sa njenim sazrevanjem javljaju se i sitne crne tačkaste tvorevina patogena (mikrosklerocije). Površinski sloj napadnutog tkiva ispod pokožice može biti beličast i suv, a centrlni deo tamniji. Napadnuto tkivo često naseljavaju sekundarni mikroorganizmi ubrzavajući proces propadanja ploda.

Epidemiologija : Patogen se održava u biljnim ostacima u vidu sklerocija, a može se preneti i semenom. Prezimele sklerocije klijaju u hifu koja vrši infekciju direktnim prodiranjem u biljno tkivo. Takođe, na površini sklerocija mogu nastati acervule na kojima se obrazuju konidije. U uslovima visoke vlažnosti one se raznose vodom za zalivanje, kišnim kapima, insektima, mehanizacijom ili odećom radnika. Infekcija ploda se dešava i kada na njemu nema vidljivih oštećenja. Na vrhu infekcione hife koja nastaje klijanjem konidije gljiva formira apresoriju i prodire direktno kroz tkivo ploda. Na zaraženim biljnim delovima formiraju se sekundarne konidije koje obavljaju novi ciklus zaraze.

Suzbijanje : Nedeljno pregledati parcele po „W” obrascu, počevši od sredine sezone do momenta zrenja plodova. Primenjivati najmanje trogodišnji plodored, vršiti uklanjanje biljnih ostataka i korovskih biljaka, dezinfikovati zemljište u lejama za proizvodnju rasada, uzimati seme samo iz nezaraženih plodova, redovno provetravati objekte gde se gaje biljke. Izbegavati gustu sadnju i povređivanje korena biljaka u cilju smanjenja zaraze. Malčiranje useva sa slamom ili plastikom takođe može pomoći u smanjeju gubitaka od antraknoze. Primena fungicida predstavlja značajnu meru u suzbijanju patogena. Posebno je značajna njihova primena u fenofazi početka zrenja plodova. Međutim, zbog postojanja latentnih infekcija koje se javljaju i na zelenim plodovima, tretiranja se moraju izvoditi praktično tokom cele sezone. U našoj zemlji nema registrovanih fungicida za suzbijanje prouzrokovača antraknoze plodova paradajza. U svetu se uglavnom primenjuju preparati na bazi metirama, propineba, hlorotalonila, mankozeba, azoksistrobina, difenokonazola i dr. Do sada nije utvrđena rezistentnost prouzrokovača antraknoze plodova paradajza na fungicide.

Pripremio: dipl ing polj Predrag Nastić

Preuzet tekst :  “Priručnik za integralnu proizvodnju i zaštitu paradajza” autori: Prof. dr Aleksa Obradović, Poljoprivredni fakultet, Beograd, Mr Đorđe Moravčević, Poljoprivredni fakultet, Beograd , Dr Ivan Sivčev, Institut za zaštitu bilja i životnu sredinu, Beograd , Mr Dragan Vajgand, Agroprotekt d.o.o., Sombor , Dr Emil Rekanović, Institut za pesticide i zaštitu životne sredine, Beograd