Najrasprostranjenija i veoma štetna bolest pasulja, utvrđena i u nas. Česte letnje kiše i toplo vreme pogoduju razvoju oboljenja. Jače napadnute mahune potpuno propadaju i nisu za upotrebu. Patogen se održava u biljnim ostacima u zemljištu. Glavni način prenošenja je putem zaraženog semena.
Simptom su vidljivi na svim delovima biljke, ali su najkarakterističniji na mahunama.
Već u proleće na kotiledonima biljaka poniklih iz zaraženoga semena vide se crvenkastopurpurne pege, koje kasnije potamne.
Napad na stabljici u vreme nicanja ima za posljedicu odumiranje biljaka.
Na lišću su pege tamnosmeđe, ovalne ili uglaste, a na mahunama su udubljene, u sredini smeđe s crvenim izdignutim rubom, veličine 5-7 mm. Iz rana na mahunama parazit zaražava seme i na njemu se pojavljaju mrke pege, sasvim sitne (1-2 mm) ili vrlo krupne (6-7 mm).

Suzbijanje : Setva zdravog semena najvažnija je mera zaštite. Obavezno sejati seme tretirano fungicidima. Uništavati zaražene biljne ostatke. Primenjivati najmanje trogodišnji plodored. Biljke ne saditi gusto da bi se obezbedilo provetravanje između redova i otklonili uslovi za infekciju.

Pripremio: dipl ing polj Predrag Nastić

Korišćeni tekstovi : “Najznačaniji štetnici, bolesti i korovi u uzgoju povrća” autor: Prof. dr. sc. Draženka Jurković Doc. dr. sc. Karolina Vrandečić i “Gajenje pasulja” autora : Prof. dr Branka Lazić preuzeto sa sajta Poljoberza